VAZDUHOPLOVSTVO UKRAJINE: "Gubici u prvoj fazi rata su ruska sramota", a evo koji su tačni podaci VAZDUŠNE BITKE!

Početak rata u Ukrajini 24. februara 2022. godine nije iznenadilo ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušnu odbranu. Nekoliko sati pre početka sukoba, RV i PVO Ukrajine je uzbunilo svoj pilotski i tehnički sastav, posle čega su počeli da preduzimaju sve mere koje zahteva vojna nauka. Pre svega, rastresit raspored avijacije u njihovim baznim zonama i povlačenje aviona na neoznačene aerodrome, gde su neki od njih bili sakriveni u betonskim skloništima ili na stajalištima sa zemljanim nasipima. Za početak rata su svi znali, osim onih neupućenih.

U prvim satima i danima rata, skoro cela mreža aerodroma Ukrajine bila je podvrgnuta ruskim napadima. Glavne mete su bila skladišta vazduhoplovnog naoružanja, goriva i maziva, kontrolni centri i flota aviona, ali ne i same piste.

To je omogućilo Ukrajincima, pošto je prošao prvi talas napada, da završi preraspoređivanje svojih snaga započeto u predratnim satima. Tako su ukrajinski avioni uspeli da napuste aerodrom u Čugujevu (regija Harkov), ostavljajući samo neispravne ili rastavljene vazduhoplove za rezervne delove, koje su uspešno odigrale ulogu mamaca, gde su ih ruske Vazdušno-kosmičke snage „uništavale”. Istovremeno, svi ispravni jurišnici Su-25 299. brigade, stacionirani na aerodromima Melitopolj (Zaporoška oblast) i Kulbakino (Nikolajevska oblast), bezbedno su preleteli na alternativni aerodrom u Kanatovu (Kirovogradska oblast).

Već prvog dana operacije, rusko Ministarstvo odbrane je zvanično izvestilo da je serija raketnih i bombarderskih napada uništila sve bombardere Su-24M koji su se nalazili na aerodromu Starokonstantinov (region Hmeljnicki) i 7. brigadu taktičke avijacije ukrajinskog vazduhoplovstva. Po Rusima, “ukrajinska avijacija je prestala da postoji”.

Naime, bombarderi 7. brigade nastavljaju da deluju sa ovog aerodroma do danas, raspolažući pouzdanim betonskim hangarima, za koje se pokazalo da se ne boje nikakvog „kalibra“. Poslednji udar na ovaj aerodrom izveden je sasvim nedavno, u decembru 2023. godine.

Nema sumnje da je kao rezultat masovnih udara prvih dana rata naneta određena šteta Ukrajincima: prema zvaničnim podacima, od 24. do 28. februara 2022. godine ruske Vazdušno-kosmičke snage su uspele da unište 31 avion na zemlji. Ali ako se oslonimo na podatke potvrđene foto i video materijalima, onda se može govoriti o najviše desetak „letelica“, kao pouzdano uništenim na aerodromima u prvom mesecu rata. Sve ostalo ispostavilo se kao “rezervni delovi”, koje su Ukrajinci postepeno demontirali za održavanje borbene gotovosti ispravnih letelica.

Zanimljivo je da je u prvim danima rata deo ukrajinske avijacije pohrlio da se skloni na teritoriju susednih zemalja NATO. Nekoliko ukrajinskih vojnih transportnih Il-76 iz 25. brigade bezbedno je pobeglo u Poljsku. Jedan od dežurnih ukrajinskih Su-27 nije mogao da se vrati na svoj aerodrom (u to vreme su ga napale ruske Vazdušno-kosmičke snage) i odlučio je da se skloni u Rumuniju. Rumuni su razoružali lovac kako bi sprečili ukrajinskog pilota da upotrebi svoje rakete vazduh-vazduh iz vazdušnog prostora zemlje članice NATO, a nekoliko dana kasnije su dozvolili povratak Su-27.

Masovni udar ruske avijacije i krstarećih raketa kopnenog i morskog baziranja u početnoj fazi rata doveo je do privremene dezorganizacije sistema PVO Ukrajine (izgubio je stacionarne radare i deo kontrolnih punktova), uništenja dela zaliha naoružanja i goriva, ali nije eliminisao nijednu ukrajinsku jedinicu, niti njenu mrežu aerodroma. Nedostatak krstarećih projektila i podesivih i planirajućih bombi imao je svojih uticaja.

Da bi nevođenim bombama pogodila ciljeve, ruska avijacija je morala da se spusti na male i ekstremno male visine. Ali takva taktika, prilično primenljiva protiv terorističkih grupa u Siriji, pokazala se neefikasnom protiv regularne vojske u Ukrajini, koja je počela masovno da koristi lakoprenosne raketne sisteme zemlja-vazduh.

Kao rezultat toga, ruske Vazdušno-kosmičke snage su pretrpele treške gubitke, gubeći priliku da zadaju masovne i dugotrajne udare, čime su sačuvani glavni ciljevi protivnika u zoni borbenih dejstava i pozadini – mostovi, železničke čvorove, aerodromi, sistemi PVO i transportne petlje – od uništenja.

BORBE U VAZDUHU

U prvim danima i nedeljama rata ukrajinska avijacija je pokušala da pruži čvrst otpor ruskim pilotima u vazduhu i jedinicama vojske na zemlji.

Ukrajinski jurišnici, bombarderi i helikopteri dejstvovali su sa izuzetno malih visina na ruske padobrance koji su sleteli na aerodrom Antonov u Gostomelu, kao i na ruske vojne kolone koje su se približavale Kijevu i drugim velikim ukrajinskim gradovima. Lovci su pokušavali da pruže aktivan otpor u vazduhu (uglavnom iznad Kijeva i Žitomira), lovili su ruske krstareće rakete i povremeno se uključivali u udare po kopnenim ciljevima.

Međutim, takva taktika je odmah dovela do ozbiljnih gubitaka za ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo, pošto su ruski lovci Su-30, Su-35 i MiG-31BM bili opremljeni savremenim radarima i naoružani raketama dugog dometa. Tih dana ukrajinski lovci nisu uspeli da obore niti jedan ruski lovac. Priča o “ukrajinskom duhu” u lovcu MiG-29 bila je samo “ratna propaganda”.

Dok su ukrajinski lovci postajali žrtvama ruskih lovaca, istovremeno su ruski jurišnici plaćali svoj danak ukrajinskim prenosnim sistemima PVO.

U noći 25. februara, ogromna vatrena lopta je izbila na nebu iznad Kijeva, osvetljavajući ukrajinsku prestonicu na nekoliko sekundi. Naime, ukrajinski lovac Su-27 kojim je pilotirao zamenik komandanta 831. brigade, pukovnik Aleksandar Oksančenko, postao je žrtva prijateljske vatre.

Tri dana kasnije 28. februara 2022. godine, nad Kirovogradom je oboren još jedan komandant eskadrile iz sastava 831. brigade, 58-godišnji major Stepan Čobanu. I pre događaja na Majdanu, Čobanu je otišao u penziju, ali se 2015. godine vratio u Vazduhoplovstvo i dugo obavljao borbenu dužnost u sastavu PVO, naletevši više od 1.100 sati do 2022. godine. Postoje indicije, da ovaj pilot nije oboren od strane ruskih lovaca, već je postao žrtva prijateljske vatre, greškom oboren od strane ukrajinskog lovca MiG-29.

Još jedan poznati pilot poginuo je u prvim danima rata. Bio je to kapetan Aleksandar Korpan iz 299. brigade, najbolji pilot ukrajinske jurišne avijacije 2021. godine. Njegov jurišni avion Su-25 srušio se 2. marta 2022. godine u blizini aerodroma Starokonstantinov u Hmeljnickoj oblasti. Postoji verzija da je Korpanov jurišnik pogođen na liniji fronta, nakon čega se uputio ka najbližem aerodromu i pao na prilazu aerodromu.

Uprkos pretrpljenim gubicima, ukrajinska borbena avijacija je nastavila da pruža otpor dejstvima Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije. Prema ukrajinskim podacima, samo 11. marta lovci Su-27 i MiG-29 izveli su deset vazdušnih borbi i ispalili devet raketa vazduh-vazduh. Ali svakim danom se borbena aktivnost neumoljivo smanjivala. Ovo je bilo povezano i sa ozbiljnim gubicima i prisilnim prelaskom na novu taktiku borbe.

Istovremeno, ruska strana počinje da pokazuje nerazuman optimizam. Činjenica je da u gotovo svim slučajevima ruska strana nije imala priliku da obiđe mesta pada protivničkih vazduhoplova i potvrdi pobedu foto ili video materijalom. Tako da se morala osloni na izveštaje pilota i radarske podatke. Međutim, nestanak oznake neprijateljskog aviona sa radara nakon što je na njega lansiran projektil (često sa udaljenosti od desetine kilometara) uopšte nije značio zagarantovanu pobedu.

Kao rezultat takvih izveštaja, broj oborenih ukrajinskih aviona počinje da raste empirijskom progresijom. Tako je 5. marta 2022. godine predstavnik ruskog Ministarstva odbrane general Konašenkov izjavio da su ruski lovci oborili četiri ukrajinska Su-27 u vazdušnoj borbi u oblasti Žitomir. Međutim, do sada nisu pronađeni dokumentarni dokazi o tako ozbiljnim gubicima ukrajinskih lovaca tog dana.

Disbalans podataka: Koliki su stvarni gubici?

Ministarstvo odbrane Rusije je 25. marta 2022. godine sumiralo rezultate prvog meseca rata. Prema njihovim podacima, ispostavilo se da je od 152 ukrajinska vojna aviona uništeno 112 (73% od prvobitnog broja), a od 149 helikoptera – 75 (50%).

U stvari, pouzdano se zna da je ukrajinska strana u tom periodu izgubila 42 aviona oborenih u vazdušnim borbama, uništenih sistemima PVO i „prijateljskom vatrom“: četiri lovca Su-27, 11 lovaca MiG-29, devet Su-24M bombarderi, 12 jurišnih aviona Su-25 i par borbenih trenažera L-39. Od 55 vojno-transportnih aviona, najmanje četiri su izgubljena: dva An-26, jedan Il-76 i jedan An-225 Mrija. Od 132 helikoptera, osam je pouzdano uništeno: jedan Mi-24 i najmanje pet Mi-8 i još nekoliko helikoptera (Mi-2 i Mi-8) je zarobljeno je na aerodromu u Černobajevki (Hersonska oblast).

Sve ove gore pomenute gubitke potvrdila je ukrajinska strana ili foto i video dokazi postavljeni na internet. Međutim, ne može se zanemariti činjenica da neki od gubitaka nisu obuhvaćeni nikakvim izveštajima zbog toga što su avioni i helikopteri mogli biti otpisani, demontirani za rezervne delove, uništeni na zemlji ili oboreni u vazduhu a njihove posade su uspele da pobegnu i nisu uvrštene na spiskove „nebeskih heroja“.

Tako da se u ovaj broj može dodati još najviše 20 ili 30 vazduhoplova, a ne njih stotine kako to prikazuje Ministarstvo odbrane Rusije.

Gubici u letačkom osoblju su se pokazali veoma teškim: najmanje 42 ukrajinska pilota su poginula, najmanje tri su zarobljena (kasnije su razmenjeni). Posebno velike gubitke pretrpele su 7., 299. i 40. brigada taktičke avijacije. Osim toga, neki od ukrajinskih pilota, koji su hitno bili potrebni Vazduhoplovstvu, govorili su na svakom ćošku pre početka rata da će prvi krenuti u borbu, ali su se odmah povukli po izbijanju rata, izjavljujući da su „previše vredni“ da bi rizikovali sebe u borbama.

I pored gubitaka, početkom aprila 2022. godine, ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo je još uvek imalo do 25–30 lovaca Su-27, najmanje 25 lovaca MiG-29, pet bombardera Su-24M i 9 izviđačkih aviona Su-24MR, 19 jurišnika Su-25 i do 30–40 vojno-transportnih aviona.

Helikopterska flota je takođe pretrpela neznatne gubitke za svoju veličinu, a ima razloga da se veruje da je do navedenog datuma još u upotrebi bilo najmanje stotinu helikoptera Mi-24 i Mi-8. Preostao je i mali broj pomorske avijacije, pošto nije bilo potvrđenih informacija o njenom uništenju.

Ukrajina je uspela da obnovi prethodno dezorganizovan sistem PVO, usled čega ruske Vazdušno-kosmičke snage, koje su praktično očistile nebo od ukrajinskih lovaca, nikada nisu postale potpuni gospodari vazduušnog prostora.

U proleće 2022. godine Ukrajini počinju polutajne isporuke stare sovjetske vazduhoplovne opreme, rezervnih delova za nju i sovjetskih sistema protivvazdušne odbrane dostupnih istočnoevropskim članicama NATO.

Ubrzo po izbijanju rata, ukrajinska strana je izvukla iz skladišta najmanje 10-15 borbenih aviona – bombardera, jurišnika i lovaca. Ovo je omogućilo da se nastali gubici barem delimično nadoknade.

Ali to je priča za neki drugi put.

Ovde samo treba navesti, da su ukrajinski stvarni gubici i gubici koje je ruska strana navela za iste, primer ratne propagande, koja je sastavni deo svakog rata.

Rat vodi politika, politiku kroje civili, vojska je samo instrument te politike.

TV Front

Bonus video: