REŠENA TAJNA 2.000 GODINA STAROG LJUDSKOG SKELETA: DNK analiza otkrila kako je mladić iz južne RUSIJE dospeo u ENGLESKO SELO

Kako je mladić rođen pre 2.000 godina u blizini današnje južne Rusije dospeo u englesko selo?

Ovo je prvi biološki dokaz da su Sarmati došli u rimsku provinciju Britaniju iz najudaljenijih krajeva Rimskog carstva i da su neki živeli na selu.

Ostaci ljudskog skeleta pronađeni su tokom radova na saobraćajnici A14 koja povezuje Kembridž i Hantingdon.

Naučne tehnike koje su korišćene pomoći će da se otkriju uglavnom nepoznate priče običnih ljudi koji su deo velikih istorijskih događaja.

Jedna od tehnika je čitanje genetičkog koda fosilizovanih fragmenata kostiju starih stotine hiljada godina kojom se utvrđuje etničko poreklo pojedinca.

Arheolozi su pronašli ceo, dobro očuvan skelet čoveka, koga su nazvali Oford Kluni 203645.

Ime je kombinacija naziva sela u Kembridžširu u kojem je skelet pronađen i broja njegovog uzorka.

Sahranjen je u jarku sam, bez ikakvih ličnih stvari, tako da je bilo teško utvrditi njegovo poreklo.

Dr Marina Silva iz Laboratorije za genomiku na Institutu Frensis Krik u Londonu je dešifrovala Ofordovu DNK na osnovu male kosti koju je uzela iz njegovog unutrašnjeg uha, a koja je bila najbolje očuvani deo skeleta.

„Ovo nije kao analiza DNK žive osobe", objasnila je.

„Uzorak DNK je veoma fragmentovan i oštećen.

„Međutim, uspeli smo da dovoljan deo dešifrujemo.

„Prvo što smo primetili je da se genetski veoma razlikovao od ostalih britanskih Rimljana koji su do sada proučavani".

Zahvaljujući najnovijim metodama analiziranja drevne DNK, sada ljudskim pričama mogu da se dopune istorijski događaji, koji su donedavno bivali rekonstruisani samo na osnovu dokumenata i arheoloških dokaza.

A oni uglavnom pružaju podatke o bogatim i moćnim.

Najnovije istraživanje je poput detektivske priče u kojoj se koriste najsavremenije forenzičke metode za rešavanje tajni obične osobe - mladića sahranjenog u jarku u Kembridžširu između 126. i 228. godine nove ere, tokom rimske okupacije Britanije.

U početku su arheolozi mislili da je Oford obično otkriće, skelet lokalnog čoveka.

Ali DNK analiza u laboratoriji dr Silve pokazala je da je on iz najudaljenijih krajeva Rimskog carstva, današnjih oblasti u južnoj Rusiji, Jermeniji i Ukrajini.

Analiza je pokazala da je on Sarmat.

To je narod koji je govorio iranskim jezikom i bio poznat po jahačkim veštinama.

Pa kako je onda dospeo u učmali deo carstva toliko daleko od kuće?

U potrazi za odgovorom, tim sa Odeljenja za arheologiju Univerziteta u Daramu koristio je još jednu uzbudljivu tehniku za analizu njegovih fosilizovanih zuba, koji čuvaju tragove hemijskih supstanci hrane koju je jeo.

Zubi se vremenom razvijaju, baš kao i godovi drveta, i svaki sloj daje uvid u hemijske supstance koje su ih okruživale u datom vremenskom trenutku.

Analiza je pokazala da se do šeste godine mladić hranio prosom i običnim sirkom, u nauci poznatim kao biljke C4, kojih ima u izobilju u oblastima gde su živeli Sarmati.

Ali, vremenom se ovim žitaricama hranio sve manje, a sve više pšenicom, koja je zastupljena u zapadnoj Evropi, kaže profesorka Dženet Montgomeri.

„Analiza nam govori da je on, a ne njegovi preci, otputovao u provinciju Britaniju.

„Tokom odrastanja se kretao ka zapadu, i ove biljke nisu više bile zastupljene u njegovoj ishrani".

Na osnovu istorijskih zapisa, Oford je mogao biti sin vojnika konjičke jedinice, ili možda njegov rob.

Otprilike u vreme kada je on živeo, jedinica sarmatske konjice koja je uvrštena u rimsku vojsku poslata je u Britaniju.

Tu pretpostavku potvrđuju DNK dokazi, kaže dr Aleks Smit iz kompanije koja je vodila iskopavanje, MOLA Headland Infrastructure.

„Ovo je prvi biološki dokaz", rekao je za BBC.

„Ove tehnike za analizu DNK i hemijskih supstanci nam omogućavaju da sada postavljamo različita pitanja i sagledavamo kako su se društva stvarala, njihov sastav i kako su se razvijala u doba Rimskog carstva.

„Ovaj dokaz upućuje na to da se stanovništvo mnogo više kretalo, ne samo u gradovima već i u seoskim područjima".

Dr Pontus Skoglund, koji je na čelu laboratorije za genomiku na Institutu Fransis Krik, rekao je za BBC da nova tehnologija menja naše razumevanje prošlosti.

„Do danas, glavna uloga drevne DNK bila je da nam omogući bolje razumevanja kamenog i bronzanog doba.

„Ali, kako su nam sada dostupne bolje naučne tehnike, takođe počinjemo da menjamo pogled na doba Rimskog carstva i kasnijih perioda".

(Kurir.rs/BBC na srpskom/Preneo: N. V./Foto:Ilustracija)

Bonus video: