"SPREMNI SMO ZA RAT" Nova drama u Africi, stari neprijatelji ponovo zveckaju oružjem, sukob može da zapali ceo ISTOK KONTINENTA

Somalija je spremna da uđe u rat kako bi sprečila da Etiopija prizna otcepljenu teritoriju Somalilend i da tamo izgradi morsku luku!

- Razmišljamo o svim diplomatskim opcijama i mislim da će se Etiopija opametiti, ali spremni smo za rat ako etiopijski premijer Abij Ahmed želi rat - navodi viši savetnik predsednika Somalije.

Etiopija i Somalija vodile su sukob 1977-78 oko spornog regiona i tenzije su i dalje duboke. Etiopija je izvršila invaziju na Somaliju 2006. godine, kako bi izbacila islamiste iz Mogadiša, pomažući da se pokrene pobuna Al-Šababa, a danas ima najviše vojnika u mirovnim snagama Afričke unije u toj zemlji.

Savetnik je rekao da je sporazum sa lukom iznenadio Somaliju i naglasio da je Abij negirao nameru da traži pristup moru preko Somalilenda kada ga je Mohamud to pitao na samitu u Saudijskoj Arabiji u novembru.

Somaliland je bio britanska kolonija do 1960. godine. Teritorija je uživala pet dana nezavisnosti pre nego što se dobrovoljno ujedinila sa Somalijom koja je bivša italijanska kolonija. Bila je to nezgodna unija koja se završila raspadom Somalilenda 1991. godine nakon decenijske oslobodilačke borbe protiv vojnog režima koji je podržavao Sovjetski Savez.

Danas je Somalilend de fakto nezavisna država sa sopstvenom valutom i parlamentom, ali i diplomatskim predstavništvima u inostranstvu.

Već dve decenije, Somaliju uništava Al-Šabab, moćna podružnica Al-Кaide, što je čini jednom od najopasnijih zemalja na svetu. Somalilend je relativno miran čak i ako su nedavni sukobi na njegovoj istočnoj granici sa Somalijom narušili njegov stabilan imidž.

To međutim još nije priznata država. Zapadne vlade neće priznati Somalilend sve dok ga afričke zemlje ne priznaju, ali lideri kontinenta prate dugogodišnju politiku Afričke unije protiv prekrajanja nacionalnih granica nasleđenih od kolonijalista.

Somalilend se bori da privuče investicije i odsečen je od međunarodnih finansija koje se uglavnom kanališu preko Mogadiša.

Ministar spoljnih poslova Somalilenda Esa Кejd rekao je da će sporazum sa lukom sa Etiopijom legitimisati samoopredeljenje zemlje i da bi mogao da izazove "domino efekat" da druge zemlje priznaju teritoriju.

- Priznanje je ono za šta smo se borili sve ovo vreme i to je najvažnija stvar koju možemo da ponudimo narodu Somalilenda - rekao je Кejd za Obzerver.

Vlada i konfuzija oko sadržaja sporazuma između Somalilenda i Etiopije. Nijedna strana nije objavila ceo tekst. Predsednik Somalilenda Muse Bihi Abdi rekao je da je Etiopija pristala da da zvanično priznanje u zamenu za zakup dela obale na 50 godina koji će razvijati u pomorske i komercijalne svrhe. Etiopija je međutim saopštila da se samo složila da napravi detaljnu procenu u pogledu zauzimanja stava u vezi sa naporima Somalilenda da dobije priznanje.

Etiopija je postala najveća zemlja na svetu bez izlaza na more 1993. godine kada se Eritreja otcepila zajedno sa svojom obalom Crvenog mora. U oktobru je Abij rekao da je to istorijska greška koja ugrožava postojanje Etiopije i izazvao strah od rata sa Eritrejom.

- Projektuje se da ćemo 2030. godine imati 150 miliona stanovnika. Toliko stanovniak nemože da živi u geografskom zatvoru - rekao je Abij.

Alan Bosvel, zadužen za Rog Afrike u Međunarodnoj kriznoj grupi, smatra da je malo verovatno da će Somalija napasti Etiopiju dok se bori sa Al-Šababom, ali dodaje da bi dogovor mogao da otvori nove pukotine u turbulentnom regionu.

Mohamud je prošle nedelje posetio Eritreju i sprema se da otputuje u Egipat.

Te zemlje su glavni regionalni rivali Etiopije i obe su izrazile podršku Somaliji nakon sporazuma o luci.

- Abij ovo vidi kao problem nasleđa. Ako dogovor sa Somalilendom propadne, Etiopija će pokušati da pronađe luku negde drugde, tako da će to oblikovati regionalnu dinamiku u godinama koje dolaze - smatra Bosvel.

(Kurir.rs/Guardian/Preneo Z.Ko)

Bonus video: