Libertarijanski predsednik Argentine Havijer Milei optužio je zapadne lidere da su propustili "zapadne vrednosti" u govoru na Svetskom ekonomskom forumu.

"Ovde sam da vam kažem da je zapadni svet u opasnosti jer su oni koji treba da brane vrednosti Zapada uvučeni u viziju sveta koja neumoljivo vodi ka socijalizmu, a time i siromaštvu", rekao je Milei u sredu u Davosu.

On je rekao da su međunarodne organizacije pod uticajem kolektivizma, radikalnog feminizma i surove ekološke agende.

Milei, samoproglašeni anarhokapitalista, bivši televizijski analitičar i borac protiv establišmenta, izabran je u novembru usred najgore ekonomske krize u svojoj zemlji u poslednje dve decenije.

Pre govora, Danijel Pinto , predsednik JP Morgana, rekao je da nova argentinska vlada možda stvara novi početak za zemlju i završava 80 godina ekonomskog propadanja.

"Teška godina"

On je upozorio da je zemlja pred "teškom godinom", jer Milejevi planovi "zahtevaju da stanovništvo bude spremno da prođe kroz bolne reforme".

Milejeva ekonomska politika takođe je dobila početnu podršku od MMF-a, čije je tehničko osoblje odobrilo isplate Argentini prošle nedelje i čija je zamenica generalnog direktora Gita Gopinat rekla za Fajnenšel tajms da je nova administracija hrabro krenula da ispravi neravnoteže u ekonomiji.

Mileijevo pojavljivanje u Davosu, njegovo prvo putovanje u inostranstvo kao predsednika, bila je njegova prva prilika da predstavi svoju ultraliberalnu viziju globalnoj eliti nakon šokantne pobede na izborima.

havijer-milej02-ap-natacha-pisarenko.jpg
AP Natacha Pisarenko 

"Slučaj Argentine je empirijski dokaz da bez obzira koliko ste bogati ili koliko prirodnih resursa imate, ako usvojite mere koje ometaju slobodno funkcionisanje tržišta, siromaštvo će uslediti."

Otkako je preuzeo dužnost u decembru, liberalni ekonomista je brzo krenuo ka smanjenju argentinskog fiskalnog deficita i deregulaciji ekonomije.

MMF je prošle nedelje izglasao poverenje Mileijevim planovima i odobrio isplatu prve tranše od 4,7 milijardi dolara iz programa zajma od 43 milijarde dolara, što mu je omogućilo da vrati ranije zajmove fonda. Inače, Argentina je najveći dužnik MMF-a.

U sredu, posle govora, Milei se sastao sa direktorkom MMF-a Kristalinom Georgijevom .

"Hrabri potezi"

Gopinat je navela Mileijevu devalvaciju zvaničnog kursa od 54 odsto u decembru kao jedan od "hrabrih" poteza nove administracije.

MMF je prošle godine vodio napete, dugotrajne razgovore sa prethodnom argentinskom levo orijentisanom peronističkom vladom, koja je štampala milijarde pezosa za finansiranje velikih predizbornih isplata i okrivila MMF za nepopularnu devalvaciju valute u avgustu.

Argentina i Fond su prošle nedelje objavili cilj da zemlja dostigne fiskalni suficit od 2 procenta BDP-a 2024. godine, revidiran naviše u odnosu na početni cilj od 0,9 procenata. Novi cilj bi podrazumevao smanjenje potrošnje i povećanje poreza u vrednosti od oko 5 odsto BDP-a.

Tržišta su pozitivno reagovala na Mileijeve planove, pri čemu su argentinske dolarske obveznice u nevolji do 2030. porasle na 37 centi, što je povećanje od 22 odsto.

Međutim, mnogi su zabrinuti da li je predsednik sposoban da sprovede reforme. Majlijevoj stranci nedostaje većina u oba doma Kongresa, što bi moglo da blokira neke od njegovih fiskalnih mera, a moćni sindikati se protive njegovim planovima.

Analitičari kažu da će fond verovatno zadržati značajna nova sredstva za Argentinu dok Milei ne pokaže da su njegove reforme održive.

Gopinat je rekla da "veliki obim" planiranog prilagođavanja ima "velike implikacije na ekonomiju" u zemlji u kojoj više od 40 odsto ljudi živi u siromaštvu.

"Moramo da budemo veoma oprezni u vezi sa tim", rekla je ona i dodala da su vlasti najavile ciljane mere podrške, uključujući povećanje dečijeg dodatka i pomoći u hrani za "prelazni period".

(Kurir.rs/Jutarnji/Preneo: A.N.)