Broj ubistava u Italiji danas je za 60 odsto manji nego pre 20 godina. Uprkos tome, Italijani veruju da je on skočio za 26,6 odsto, kao i da je broj mafijaških ubistava povećan za 17,3 odsto.

Takođe, kada gledaju slike mafijaškog nasilja u medijima, Italijani ne gube poverenje u državu, kako pokazuju studije u drugim državama, već zbog toga imaju više poverenja u institucije i na pozitivniji način ocenjuju njihovo delovanje.

Ovo su rezultati istraživanja italijanskih naučnika sprovedenog nad 5.374 osoba iz Italije, kolevke čuvenih mafijaških organizacija poput Koza nostre i Kamore, i objavljenog u Journal of Public Economics.

Odgovori na pitanja i donacije

Kako je objašnjeno u saopštenju Univerziteta Bokoni, učesnici su prvo odgovarali na pitanja o broju ubistava, a onda nasumice podeljeni u grupe. Svima su pokazivane slike nasilja iz medija, nekad povezane sa mafijaškim delovanjem, a nekad je bila reč o običnom nasilju. U nekim slučajevima, otkrivan im je stvaran broj ubistava u Italiji. Na kraju su svi odgovarali na pitanja o poverenju u institucije, kako vide kvalitet njihovog rada, ali i poverenje u pravni sistem, društveno poverenje i javnu bezbednost. Da bi se dodatno potvrdilo poverenje u institucije, učesnici su delili donacije od jednog evra kovid fondovima od kojih nekima upravlja država, a drugima nevladine organizacije.

jovna02-epa-giuseppe-lami.jpg
EPA/GIUSEPPE LAMI 

Iznenađujući rezultat bio je taj da je izloženost medijskim slikama nasilja povezanog sa mafijom povećalo poverenje u institucije i mišljenje o njihovom radu umesto da ga smanji.

- Nakon toga je povećan novac koji su davali institucijama u poređenju sa NVO i to za 10 odsto, dok je poverenje u pravni sistem zemlje, koji bi trebalo da se bori protiv toga, ostalo nepromenjeno – rekao je Đanmarko Danijele sa Jedinice za ekonomsku analizu zločina (CLEAN) Univerziteta Bokoni.

Objavljivanje stvarnih podataka o broju ubistava ništa nije menjalo.

- Učesnici istraživanja bili su osetljiviji na vesti o organizovanom kriminalu nego na stvarne informacije o običnim ubistvima – rekao je Paolo Pinjoti sa CLEAN-a.

Istraživači su se zapitali zašto njihova studija ima toliko drugačije rezultate od prethodnih studija. Jedan od razloga mogao bi da bude taj što su merili mišljenje na koje utiče medijsko izveštavanje o organizovanom kriminalu, a ne direktno iskustvo sa takvim nasiljem i percepcijom ugroženosti.

- Građanska podrška je ključna za efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala, koji predstavlja veliku pretnju mnogim zemljama. Suprotno ranijim istraživanjima koja su otkrila negativne veze između kriminala i poverenja u državu, proučavanje reprezentativnog uzorka od 5.374 individue u Italiji pokazalo je da pristup medijskim izveštajima o nasilju povezanom s organizovanim kriminalom povećava poverenje u institucije i državu, kvalitet institucija i poverenje u političke institucije. Ovo je izuzetno imajući u vidu da su učesnici pesimisti kada je reč o trendovima nasilja: oko dve trećine njih misli da je broj mafijaških ubistava i običnih ubistava povećan. Polovina njih je verovala da je došlo do povećanja od 20 odsto iako je u realnosti broj ubistava smanjen za više od 60 odsto – navodi se u studiji.

Italijanske mafijaške organizacije

1. KOZA NOSTRA

Sicilijanska mafija najverovatnije je nastala u 19. veku, kao vid pobune takozvanih mafioza sa ostrva protiv novostvorene italijanske države, s kojom nisu osećali nikakvu povezanost. Paralelno sa uvođenjem državnih institucija na ovom ostrvu građena je i organizacija sastavljena od „porodica“ koje međusobno sarađuju. Iz Italije su stigli i u SAD, gde su se još bolje organizovali, povremeno čak preuzimajući gradove poput Njujorka, Čikaga i Las Vegasa. Zahvaljući gangsterskim filmovima postali su globalni fenomen i simbol organizovanog kriminala. Glavni izvor prihoda su im reketiranje, prostitucija, pranje novca, prodaja narkotika...

2. KAMORA

Kriminalni sindikat iz Napulja postoji vekovima zahvaljujući neobičnoj organizaciji. Nisu centralizovani, a sami klanovi često mogu da budu u sukobu, pa i krvavom ratu. Uprkos tome postali su jedna od najmoćnijih kriminalnih grupa u Italiji, ali i Evropi. Iako su uvek bili u zapećku mnogo popularnije sicilijanske mafije, poznati širom sveta postali su nakon što je Roberto Savijano napisao knjigu „Gomora“ o njima, a na osnovu koje je nastala i popularna serija. Glavni izvor prihoda su im reketiranje, otmice, prodaja oružja, oružane pljačke...

3. NDRAGETA

Malo tajno društvo formirano u Kalabriji krajem 19. veka sve do 1975. bavilo se sitnim kriminalnom, uglavnom reketiranjem lokalnog stanovništva. Međutim, okretanje švercu cigareta, heroina i kokaina, ali i veze sa Koza Nostrom, koja je nakon rata sa državom u vreme bosa Salvatorea Toto Rine njima prepustila transport narkotika, pretvorili su ih u najmoćniju kriminalnu organizaciju na svetu. Glavni izvor prihoda i dalje su im reketiranje i trgovina drogom, ali su uspeli da se uključe i u manipulacije evropskim fondovima, šverc medicinskih sredstava...

4. SAKRA KORONA UNITA

Kriminalna organizacija iz Apulije poznata je i po nazivu „četvrta mafija“, jer je najmanja od navedenih gangsterskih grupa. Mediji godinama pišu da su u savezima sa jakuzama, kolumbijskim kartelima, trijadama, albanskim, ruskim i balkanskim kriminalnim grupama. Glavni izvor prihoda su im šverc, prodaja oružja, trgovina drogom, reketiranje...

Veze sa mafijom i zajednica

Ovo istraživanje je veoma važno za Italiju, koja je kolevka mafijaških organizacija Koza nostra, Kamora i Ndrageta, i gde nije retkost da obično stanovništvo na Siciliji, u Napulju i u Kalabriji ima bolje veze sa mafijašima nego sa predstavnicima države. U nekim trenucima, kao u vreme pandemije, dešavalo se da više pomoći ugroženom stanovništvu Sicilije pružaju mafijaši nego država zbog čega su veze između ljudi i gangstera dublje nego što se misli.

- Za razliku od terorizma, borba protiv organizovanog kriminala uz dihotomiju „mi protiv njih“ je izazov, jer su članovi organizovanih kriminalnih grupa često deo iste zajednice kao i građani, s njima dele rasne, kulturne i religijske stavove i osobine. Osim toga, organizovane kriminalne grupe pružaju usluge koje traži deo populacije, poput droge, a cvetaju zahvaljujući vezama sa korumpiranim birokratama i političarima, što bi trebalo negativno da utiče na legitimitet države. Proučavanjem italijanskih mafija, doprinosimo literaturi o organizovanom kriminalu, koji ima veliki uticaj na ekonomiju i politiku – naveli su naučnici u studiji.

(Kurir.rs/Telegraf Nauka/Preneo: Đ. M.)