ISPOVEST ČOVEKA KOJI JE PREŽIVEO STRUJNI UDAR OD 48.000 VOLTI: "Čudom nisu mogli da se načude da sam ŽIV, zašili mi ruku u STOMAK"

Radnik na skeli doživeo je strujni udar od 48 000 volti kroz njegovo telo kada je cev koju je nosio udarila u dalekovod te se okrenuo i video vlastite ruke u plamenu i jednu nogu iskrivljenu naopako.

- Bio je to običan ponedeljak, nosio sam cev skele na poslu i udarila me struja. Sećam se da sam došao i bio sam na podu, pao sam s krova. Odmah sam znao da je loše, pogledao sam dole u svoje ruke i bile su u plamenu, još su se dimile, noga mi je bila okrenuta na suprotnu stranu i to se takođe dimilo. Znao sam da je ozbiljno. Drugi put sam se probudio kad sam bio u lokalnoj bolnici sa svojom partnerkom i braćom tamo, mogao sam ih nejasno čuti kako razgovaraju, a sledeće čega se sećam je ponovno buđenje u bolnici "Chelsea and Westminster" - od tada je bila operacija za operacijom - ispričao je u svojoj ispovesti Stiv iz Ramzgejta.

Kako dalje priča, bio je u bolnici mesecima.

- Hirurzi nisu mogli da veruju da sam još živ - rekao je.

Stiv je radio zajedno s malim timom na postavljanju privremene krovne skele na skladištu pića na otvorenom, kako bi se osiguralo sklonište za operacije tokom zimskih meseci. Stiv je bio skeledžija više od 20 godina, ali njegov život od tada više nikada nije bio isti.

Dok se borio za oporavak, ruke su mu se teško oporavljale, a čak su mu više od nedelju dana na ručne zglobove stavljane pijavice kako bi se njegova koža i donirana koža pričvrstile. Stiv bi ih gledao kako gmižu po njegovoj koži, prelazeći od malih crva do ogromnih naduvanih stvorenja punih njegove krvi pre nego što bi ih medicinske sestre zamenile sledećim, ali lečenje nije uspelo.

U poslednjem pokušaju da mu spasi ruku, zašili su mu je na trbuh kako bi rana zacelila i tamo je držana šest nedelja.

- Bila je to jedna od najgorih stvari kroz koje sam ikad morao proći. Ostatak moje ruke bio je vezan uz moje telo, zamislite da stavite ruku u džep i držite je tamo dok pokušavate provesti svoj dan , bilo je nadrealno - rekao je, opisujući muke kroz koje je prošao.

Stivu je amputiran desni palac, koji je još uvek pokazivao u krivom smeru i izlagao gasmrtonosnim infekcijama poput sepse. Sada se suočava s nezavidnim izborom između transplantacije ruke ili potpune amputacije kako bi mogao dobiti protezu.

- To još uvek utiče na mene svaki dan, tu sam svaki put kad spustim pogled na svoje ruke, ruke su ti potrebne za sve i dok ne nestanu, ne shvataš koliko su važne. Užasno je oslanjati se na mog partnera, zaposlen sam otkako sam završio školu s 15 godina, uvek sam imao posao - ali to što mi je to oteto je poražavajuće - rekao je.

- Kad se dogodila nesreća, moj sin Itan je imao samo devet godina i bilo mu je jako teško, on je snažan dečak, ali još uvek je samo dete. Dan pre nesreće bili smo u dvorištu i igrali fudbal, a sledeće minute ne viđa me nedeljama. Došao sam kući za Božić na taj dan, ali bio sam na toliko "droga" da sam samo ležao na klupi i onda se sledeći dan vratio u bolnicu - rekao je i dodao:

- Itan me je video najnižeg, najslabijeg i najranjivijeg i ne biste želeli da vas vaše dete vidi takvog. Od rada 20 godina, zatim mesecima u bolnici, do sada samo boravka u kući, nisam tako zamišljao svoj život. Prošao sam kroz to, ali naučiš da se prilagodiš i moraš nastaviti - rekao je.

Stivova partnerka Viki sada je trudna s njihovim drugim detetom, za šta je Stiv rekao da je "stvarno najbolja vest koju smo imali u poslednje dve i po godine".

Kurir.rs/Mirror/ Preveo: M. N.