Fizičar sa Harvarda otkrio je da 10 procenata fragmenata pronađenih na dnu Tihog okeana sadrži elemente koji ne postoje u Sunčevom sistemu!

Profesor astrofizike Avi Leb navodi da je završena analiza 850 sfera i da je pronađena nova klasa diferenciranog elementarnog sastava označena kao BeLaU. Sfere sadrže berilijum, lantan i uranijum, koji se nalaze na Zemlji, međutim, uzorak ne odgovara nijednoj leguri sa naše planete.

Najnoviji rad fizičara sa Harvarda objavljen je u januaru. Leb je za Dejli mejll rekao da su uzorke proučavale tri laboratorije.

- Jasno je da su fragmenti formirani od materijala koji se odvojio od predmeta nalik steni, ali hemijski sastav je drugačiji od bilo kog poznatog materijala Sunčevog sistema sa komponentom mesečeve kore koja je najbliža. Elementarni sastav sfera BeLaU nikada nije prijavljen u naučnoj literaturi i razlikuje se od poznatih sfera poznatih meteora Sunčevog sistema - navodi fizičar.

profimedia0799279553.jpg
Foto: Anibal Martel / AFP / Profimedia

Leb navodi da to znači da potiče izvan Sunčevog sistema i da su sfere verovatno ostaci prvog priznatog međuzvezdanog meteora IM1.

Dejli mejl podseća da je 2017. godine međuzvezdani objekat po imenu Oumuamua prošao kroz Sunčev sistem. Većina naučnika i dalje veruje da je to bio prirodni fenomen, međutim, Leb tvrdi da je možda vanzemaljskog porekla.

Prethodno je 8. januara 2014. godine vatrena lopta velike brzine, meteor IM1, koja je takođe imala imala međuzvezdano poreklo, pala na Zemlju. Naučnici sa Harvarda proveli su godine blisko sarađujući sa američkom vojskom kako bi odredili zonu pada i otkrili da se srušio kod obale Papue Nove Gvineje.

Vazdušno trenje je zapalilo IM1 u vazduhu dok je kretao ka Zemlji ostavljajući trag od rastopljenih gvožđanih kapljica kiše za sobom. Otkriće da se ti međuzvezdani metalni fragmenti mogu izvući iz Pacifika moćnim magnetima dovelo je do misije Leba i njegovog tima 2023. godine.

Istraživači su prošlog juna otputovali na mesto gde se verovalo da se meteor IM1 srušio pre skoro deceniju. Objekat je imao procenjeni prečnik od 45 centimetara i masu nešto veću od 600 kilograma. Brzina pada je bila oko 60 kilometara u sekundi. IM1 je izdržao četiri puta veći pritisak od onoga koji bi uništio običan meteor od gvožđa i metala.

Istraživači su sa morskog dna izvukli nekoliko stotina sićušnih metalnih kuglica tokom ekspedicije.

Misteriozne užarene krhotine koje su viđene na nebu iznad Melburna, podsetimo, nedavno su digle Australiju na noge.

(Kurir.rs/Dejli mejl/Preneo Z.Ko/Foto:Ilustracija)