ZADNJI TRZAJI UKRAJINE?! Šalju svoju najbolju brigadu u nadi da će spasiti NAJVAŽNIJE UPORIŠTE

Ukrajina jača odbranu Avdijevke, grada na istoku Ukrajine koji je žarište ruske zimske ofanzive, verovatno jednom od najboljih brigada ukrajinske vojske – 3. jurišnom brigadom.

Nije bilo garantovano da će se Ukrajinci odlučiti da ojačaju odbranu Avdijevke. Odlukom da ostanu u gradu i pokušaju da ga brane, ukrajinske snage preuzimaju ogroman rizik.

Posle četiri meseca žestokih borbi, ruske trupe su konačno uspele da probiju odbranu Avdijevke, ključnog ukrajinskog uporišta koje se nalazi samo osam kilometara severozapadno od okupiranog Donjecka. Došli su samo nekoliko stotina metara od magistralnog puta kojim ukrajinski garnizon, okupljen oko 110. mehanizovane brigade, dobija snabdevanje.

U ovom trenutku Tarnavski je imao dve opcije: da povuče preživele iz 110. brigade istočno od Avdijevke i pokuša da konsoliduje ukrajinske linije u centru grada ili zapadno od njega; ili pojačati 110. brigadu i pokušati da odbije mnogo brojniju rusku vojsku od linija snabdevanja garnizona. Moguće je da tu odluku uopšte nije doneo Tarnavski.

Prošle nedelje, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski smenio je glavnokomandujućeg armije, popularnog i harizmatičnog Valerija Zalužnog, zamenivši ga nepopularnim bivšim komandantom kopnenih snaga, generalom Aleksandrom Sirskim.

Zalužni je – zasluženo ili ne – stekao reputaciju komandanta koji pristaje na mobilnu odbranu kako bi minimizirao ukrajinske žrtve. Sirski je, pak, stekao reputaciju – opet, zasluženo ili ne – kao komandant koji prihvata teške gubitke u teškim, statičnim bitkama.

Od Avdijevke nema odustajanja

Moguće je da je Zelenski, promovišući Sirskog, sugerisao da namerava da se bori za Avdijevku čak i po cenu velikog broja žrtava.

Bilo kako bilo, čini se da su sveže ukrajinske snage stigle u sada beživotne ruševine nekada naprednog industrijskog grada (koji je pre rata imao 30.000 stanovnika). Njihov prvi i najočigledniji zadatak je smanjenje pritiska na glavni put istok-zapad koji vodi u centar grada.

U Avdijevki ima i drugih, težih puteva, ali ovaj je presudan. „Namera ruskih agresora je jasna: prvo žele da uspostave kontrolu nad logističkim metodama snabdevanja naših jedinica na severnom krilu“, napisao je Tarnavski. „Ipak, mi adekvatno odgovaramo na dejstva neprijatelja.

Taj „adekvatan odgovor“ može uključivati slanje delova 3. jurišne brigade u borbu. Ta jedinica je od decembra u rezervi u Kramatorsku, 80-ak kilometara severno od Avdijevke.

Brigada ima 2.000 vojnika, a učestvovala je u jednoj od poslednjih, pobedonosnih bitaka prošlogodišnje ukrajinske ofanzive. Tada su oslobodili grad Andrijivku, 40 kilometara severno od Avdijevke.

Pobeda im je omogućila period odmora, regrutacije i obuke novih vojnika, a, ako su glasine tačne, snabdeli su se i borbenim vozilima M-2 američke proizvodnje.

Kako ide februarski juriš 3. napisao je brigadni vojnik Egor Sugar.

„Samo na treningu, i to žestokom. Uvežbavamo se i aktivno se spremamo za nove nasrtaje na okupatore“.

Sporo urušavanje odbrane Avdijevke poslednjih nedelja možda je primoralo brigadu da prekine obuku i vrati se na front.

Taj kolaps nije bio neizbežan. Kada je početkom oktobra ruska vojska sa 40.000 vojnika počela da napada grad, Tavrijeva grupa snaga je sve učinila kako treba. Oni su se učvrstili u gradu i ojačali severni i južni bok grada sa ciljem da doline oko grada pretvore u strelište.

Sticanje prednosti

Ovo se dešavalo i ranije. Prošlog maja, u napornoj bici koja podseća na onu u Avdijevki, ukrajinski garnizon se četiri meseca održao u ruševinama Bahmuta na istoku zemlje. Naneli su Rusima velike gubitke - deset puta veće od onoga što su sami pretrpeli - ali su Rusi krvlju platili teritoriju i uspeli da prekinu dovode do grada. „Kada ruske snage uspeju da zauzmu bokove Ukrajine i poremete linije snabdevanja, gubici se skoro izjednačavaju“, objasnio je analitičar grupe Frontelidžens insajt.

(Kurir.rs/Index.hr/ Preneo: T.A.)

Bonus video: