OTKRIVENA PISMA ALEKSEJA NAVALJNOG IZ ZATVORA: Evo kome je pisao tri dana pre smrti

Zatvoren u hladne, betonske ćelije i često sam sa svojim knjigama, Aleksej A. Navaljni je tražio utehu u pismima.

Mnogi detalji o njegovim poslednjim mesecima — kao i okolnosti njegove smrti, koje su ruske vlasti saopštile u petak — ostaju nepoznati. Čak nije jasno ni gde se nalazi njegovo telo.

Ambicije, odlučnost i radoznalost

Pomoćnici Navaljnog su malo rekli dok su procesuirali gubitak. Ali njegovi poslednji meseci života su detaljno opisani u prethodnim izjavama njega i njegovih pomoćnika, njegovim pojavljivanjem na sudu, intervjuima sa ljudima bliskim njemu i izvodima iz privatnih pisama koje je nekoliko prijatelja, uključujući Krasilščika, podelilo sa "Njujork tajmsom".

Pisma otkrivaju dubinu ambicije, odlučnosti i radoznalosti lidera koji je podstakao opoziciju predsedniku Vladimiru V. Putinu i koji će, nadaju se pristalice, živeti kao ujedinjujući simbol njihovog otpora. Oni takođe pokazuju kako se Navaljni — sa zdravim egom i neprestanim uverenjem da je ono što je radio ispravno — borio da ostane povezan sa spoljnim svetom.

Iako su brutalni zatvorski uslovi uzeli danak na njegovom telu — često mu je uskraćena medicinska i stomatološka pomoć — nije bilo nagoveštaja da je Navaljni izgubio bistrinu uma, pokazuju njegovi spisi.

Hvalio se da je pročitao 44 knjige na engleskom za godinu dana i metodički se pripremao za budućnost: usavršavao svoj dnevni red, proučavao političke memoare, raspravljao se sa novinarima, delio savete o karijeri prijateljima i davao mišljenje o viralnim objavama na društvenim mrežama koje mu je poslao njegov tim.

U svojim javnim porukama, Navaljni, koji je imao 47 godina kada je umro, nazvao je njegovo zatvaranje od januara 2021. godine svojim „svemirskim putovanjem“. Do prošle jeseni bio je više sam nego ikada. Bio je primoran da veći deo svog vremena provodi u samici i ostao bez trojice svojih advokata, koji su uhapšeni zbog učešća u „ekstremističkoj grupi“.

Ipak, držao je korak sa aktuelnim dešavanjima. Prijatelju, ruskom fotografu Jevgeniju Feldmanu, Navaljni je poverio da je izborna agenda bivšeg američkog predsednika Donalda Džej Trampa izgledala „zaista zastrašujuće“.

„Tramp će postati predsednik ako zdravlje predsednika Bajdena bude narušeno", napisao je Navaljni iz svoje zatvorske ćelije sa visokim stepenom bezbednosti. „Zar se ova očigledna stvar ne tiče demokrata?“

Javni život

Navaljni je mogao da pošalje stotine rukom pisanih pisama, zahvaljujući neobičnoj digitalizaciji ruskog zatvorskog sistema, reliktu kratkog naleta liberalnih reformi usred Putinove 24-godišnje vladavine. Putem veb-sajta, ljudi su mogli da mu pišu za 40 centi po stranici i dobijaju skenirane njegove odgovore, obično nedelju ili dve nakon što ih je poslao i nakon što su prošli kroz cenzora.

Navaljni je takođe komunicirao sa spoljnim svetom preko svojih advokata, koji su držali dokumente na prozoru koji ih je razdvajao nakon što im je zabranjeno da prenesu papire. U jednom trenutku, rekao je Navaljni 2022. godine, zatvorski službenici su prekrili prozor folijom.

Zatim su usledila njegova česta sudska saslušanja o novim krivičnim predmetima koje je pokrenula država da bi mu produžila zatvorsku kaznu, ili o žalbama koje je Navaljni podneo na lečenje. Navaljni je rekao Krasilščiku, medijskom preduzetniku koji je sada u egzilu u Berlinu, da uživa u tim saslušanjima, uprkos prirodi ruskog pravosudnog sistema.

„Oni vam odvlače pažnju i pomažu da vreme brže prođe“, napisao je. "Pored toga, oni pružaju uzbuđenje i osećaj borbe i potrage".

Ćelije su obično bile hladne, vlažne, ali Navaljni je protestovao protiv nečeg drugog: zatvorenicima kojima je naređeno da provode vreme u tim ćelijama bila je dozvoljena samo jedna knjiga.

„Želim da imam 10 knjiga u svojoj ćeliji“, rekao je na sudu.

Knjige su ga održale

Činilo se da su knjige bile u centru zatvorskog života Navaljnog, sve do njegove smrti.

U pismu prošlog aprila upućenom Krasilščiku, gospodin Navaljni je objasnio da više voli da čita 10 knjiga istovremeno i da se „prebacuje između njih“. Rekao je da je zavoleo memoare: „Iz nekog razloga sam ih uvek prezirao. Ali oni su zapravo neverovatni”.

Često je tražio preporuke za čitanje, ali ih je i izdavao. Opisujući zatvorski život Krasilščiku u julskom pismu, on je preporučio devet knjiga na tu temu, uključujući trotomni set od 1.012 stranica sovjetskog disidenta Anatolija Marčenka.

Navaljni je u tom pismu dodao da je ponovo pročitao „Jedan dan iz života Ivana Denisoviča“, zapaljivi roman Aleksandra Solženjicina o Staljinovom gulagu. Pošto je preživeo štrajk glađu i prošao mesecima „u stanju 'želim da jedem'”, Navaljni je rekao da je tek sada počeo da shvata pokvarenost radnih logora iz sovjetskog doba.

„Počinjete da shvatate stepen užasa“, napisao je.

Otprilike u isto vreme, Navaljni je takođe čitao o modernoj Rusiji. Mihail Fišmen, liberalni ruski novinar i televizijski voditelj koji sada radi u egzilu iz Amsterdama, čuo je od pomoćnika Navaljnog da je opozicioni lider pročitao njegovu novu knjigu o ubijenom opozicionom liku Borisu I. Njemcovu.

Fišmen je rekao da mu je rečeno da se gospodinu Navalnom sviđa knjiga, ali da je smatra previše naklonjenom Borisu N. Jeljcinu, bivšem ruskom predsedniku.

Novinar Sergej Parhomenko primio je pismo koje mu je Navaljni poslao 13. februara, nekoliko dana pre smrti. U pismu, koje je Parhomenko podelio na Fejsbuku, govorio je o knjigama i rekao da ima pristup samo klasicima u svom novom zatvoru.

"Ko je mogao da mi kaže da je Čehov najdepresivniji ruski pisac?" napisao je.

Kurir.rs/Njujork tajms/Preneo: P. P.

Bonus video: