KINESKE KOMPANIJE PRAVE SOPSTVENE VOJSKE! Ovo nije viđeno u poslednjih pola veka, priprema za RAT, nemire ili novu PANDEMIJU?

Kineske kompanije rade nešto što se retko viđalo od 70-ih godina prošlog veka - uspostavljaju sopstvene dobrovoljačke vojske.

Snage koje trenutno ne deluju izvan Kine imaju više zajedničkog s američkom Nacionalnom gardom nego s milicijama i privatnim paravojnim organizacijama koje obično imaju desničarski politički fokus. Uspostava korporativnih brigada naglašava sve veću zabrinutost Pekinga zbog potencijalnih sukoba u inostranstvu, kao i socijalnih nemira kod kuće dok privreda posrće, smatraju analitičari.

Priprema za rat, socijalne nemire ili novu pandemiju?

Navodi se da se njihovo uspostavljanje takođe smatra odgovorom na pandemiju i nastojanjem kineskog predsednika Sija Đinpinga da pojača kontrolu Komunističke partije nad društvom, uključujući korporativni sektor.

- Povratak korporativnih milicija odražava Sijev rastući fokus na bolju integraciju privrednog razvoja sa nacionalnom bezbednošću dok se zemlja suočava sa sporijim rastom i porastom geopolitičke konkurencije - rekao je Nil Tomas, saradnik za kinesku politiku pri Centru za analizu Kine Instituta za azijsku društvenu politiku.

On je za CNN ocenio da bi "korporativne milicije pod vojnim vođstvom mogle da pomognu Komunističkoj partiji da efikasnije uguši društvene nemire kao što su protesti potrošača i štrajkovi zaposlenih".

Kineska privreda je porasla 5,2 odsto u 2023, malo više od zvanično zacrtanog cilja koji je postavio Peking. Međutim, zemlja je suočena sa bezbroj izazova, uključujući rekordan pad tržišta nekretnina, rastuću nezaposlenost među mladima, deflacijski pritisak, rastuće dugove preduzeća i sve veći finansijski stres u lokalnim vlastima.

Navodi se da nema pojedinosti o brojnosti snaga ili demografskom profilu zaposleni koji su se pridružili jedinici. Prema kineskom Zakonu o vojnoj službi, muški pripadnici milicije trebalo bi da imaju od 18 do 35 godina. Postoji određena fleksibilnost za osobe s posebnim veštinama. Žene također imaju pravo da se pridruže, iako starosne granice nisu navedene u zakonu.

U septembru je "Šangaj mjunisipal investment grup", državna kompanija za izgradnju nekretnina, osnovala jedinicu Odseka narodnih oružanih snaga. Jedinicu nadzire šangajski vojni garnizon, piše Džiefang dejli, službeni list Komunističke partije u gradu.

Najmanje 14 drugih kompanija u državnom vlasništvu učinilo je isto prošle godine, prema CNN analizi izveštaja državnih medija. Među njima su i "Mengniju deri" drugi najveći proizvođač mlečnih proizvoda u Kini, "Hajan urban konstrakšn investment end divelopment" u gradu Nantongu, tri kompanije za izgradnju nekretnina u gradu Huidžouu, kao i devet kompanija u Vuhanu, glavnom gradu pokrajine Hubej.

Na konferenciji za novinare u novembru prošle godine portparol Ministarstva odbrane rekao je da je motiv za uspostavljanje milicija u državnim kompanijama bio "jačanje razvoja nacionalne odbrane".

Milicije su ključni deo kineskih oružanih snaga

Kineske milicije datiraju od osnivanja Narodne Republike 1949. godine. Postojale su i 20-ih godina prošlog veka i podržavale su Komunističku partiju u njenim brojnim bitkama. Nakon 1949. godine, kada je partija preuzela kontrolu nad Kinom, jedinice su konačno pridružene regionalnim vladama, školama i preduzećima.

Navodi se da su ove snage cvetale tokom maoističke ere od 1949. do 1976. godine, a vrhunac su dosegle kasnih 50-ih godina, kada su imale 220 miliona članova. Tada su vojne napetosti sa SAD oko Tajvana bile visoke.

Milicije su ključni deo kineskih oružanih snaga, koje se sastoje od dve stalne profesionalne komponente: Narodnooslobodilačke vojske i Narodne naoružane policije, koja ima zadatak čuvanja unutrašnje bezbednosti. Milicije imaju ulogu davanja podrške vojsci, prema kineskom zakonu o odbrani.

Uključivanjem velikog broja civila u ove jedinice, rekao je kineski revolucionarni vođa Mao Ce Tung, jača se odbrana zemlje od pretnje "imperijalnih sila" poput SAD. Ali, istoričari kažu da je Mao koristio snage za promovisanje svog uticaja i učvršćivanje vlasti.

Pridružio je brigade u Narodne komune, ogromne kolektive formalizovane 1958. koji su upravljali skoro celokupnim privrednim i političkim aktivnostima u ruralnoj Kini. Komune su činile centralni deo njegove kampanje Velikog skoka napred, katastrofalnog pokušaja da se podstakne poljoprivreda i poveća proizvodnja čelika kroz kolektivizaciju koja je rezultirala smrću desetina miliona ljudi.

Iako su neka državna preduzeća zadržala svoje milicije, one donedavno nisu postojale u velikim privatnim kompanijama jer je privatni sektor počeo ponovo da se uspostavlja tek nakon 1978. godine, kada je Kina sprovela reforme u smeru slobodnog tržišta.

(Kurir.rs/Index/CNN/Preneo: N. V.)