NOVA UZBUNA NA ISTOKU! JOŠ JEDAN ODMETNUTI REGION ZOVE RUSIJU U POMOĆ: Stručnjaci upozoravaju da sve liči na UKRAJINSKI SCENARIO

Guverner moldavskog proruskog regiona Gagauzije drugi je regionalni lider te istočnoevropske zemlje koji traži pomoć Rusije!

Do ovakvog razvoja događaja dolazi nakon što su u sredu na kongresu međunarodno nepriznate države Pridnjestrovlje, tamošnje vlasti zatražile od Moskve da ih zaštiti od Moldavije, a to je izazvalo bojazan da bi Rusija u jednom momentu mogla da pokrene invaziju.

TRAŽE POMOĆ OD PUTINA

Pridnjestrovlje je moldavski region na istočnoj strani reke Dnjestar sa glavnim gradom Tiraspoljom. Graniči se sa zapadnom Ukrajinom. Pridnjestrovlje je proglasilo nezavisnost 1990. godine i nakon kratkog vojnog sukoba se otcepilo od Republike Moldavije 1992. godine uz rusku pomoć.

Tamošnja vlaast je ranije najavila da za 28. februar saziva kongres svih predstavnika vlasti u Pridnjestrovlju, a strahovalo se da bi sa tog kongresa predstavnici mogli zajednički da pošalju poruku Putinu sa molbom da pripoji Pridnjestrovlje Ruskoj Federaciji.

Međutim, to se nije dogodilo, poslanici su na kongresu usvojili rezoluciju kojom se od Moskve traži da zaštiti Pridnjestrovlje od sve većeg moldavskog pritiska što je Rusija odmah uzela u obzir. Predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova rekao je ruskoj državnoj novinskoj agenciji RIA Novosti da će Moskva "pažljivo razmotriti zahtev" Pridnjestrovlja da zaštiti "sunarodnike" u regionu.

Vlasti odmetnutog regiona prethodno su optužile moldavsku vladu u Кišinjevu da je pokrenula ekonomski rat protiv Pridnjestrovlja blokirajući vitalni uvoz sa ciljem pretvaranja regiona u geto. Moldavija je dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji sa planovima da postane članica do 2030. godine.

Ruska vlada se oštro protivila pridruživanju njenih regionalnih suseda organizacijama poput EU i NATO čije širenje Putin navodi kao dodatno opravdanje za invaziju na Ukrajinu.

A put Moldavije ka članstvu u Evropskoj uniji zahtevao je od Кišinjeva da promeni svoj carinski zakon kako bi ga uskladio sa propisima EU. Moldavija je ranije oslobodila pridnjestrovske kompanije plaćanja carine moldavskoj vladi za pridnjestrovski uvoz iz EU i izvoz u EU i umesto toga dozvolila pridnjestrovskim kompanijama da plaćaju carine vladi u Tiraspolju.

Pridnjestrovlje je odgovorilo na januarske izmene koje od pridnjestrovskih kompanija zahtevaju da plate neophodne obaveze moldavskoj vladi povećanjem poreza za oko 2.000 moldavskih kompanija u Pridnjestrovlju, ali je šef regiona Vadim Кrasnoselski nedavno rekao da je uplata carina u budžet Pridnjestrovlja ipak smanjena za 18 odsto od početka godine.

SVE PODSEĆA NA UKRAJINU?

Strahovanja nisu bila bez razloga budući da Кremlj relativno redovno šalje signale da bi Moldavija mogla da bude nova ruska meta posle Ukrajine. Tako poteze Kremlja barem tumače mnogi zapadni posmatrači i zvaničnici.

Institut za proučavanje rata ranije je upozorio da Кremlj sprovodi informativne operacije protiv Moldavije i to veoma slične onima koje je koristio pre invazija na Ukrajinu 2014. i 2022. godine. Takođe je ocenio da Moskva verovatno namerava da stvori uslove koji bi opravdali moguću buduću rusku eskalaciju protiv Moldavije. Pored Pridnjestrovlja, prema ovim analizama, slična ruska kampanja tiče se i Gagauzije.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov navodi da SAD i Evropska unija kontrolišu moldavsku vladu. Lavrov takođe tvrdi da je Zapad zakočio pregovarački proces 5+2 o sukobu u Pridnjestrovlju za koji je Moskva više puta insistirala da se nastavi dok se Moldavija protivi dok se ne okonča rat u Ukrajini. Proces 5+2 uključivao je Rusiju, Ukrajinu, Pridnjestrovlje, Moldaviju i Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) kao posrednike i EU i SAD kao posmatrače.

Lavrov je tada tvrdio da u Pridnjestrovlju ima oko 200.000 ruskih državljana i da je Rusija zabrinuta za njihovu sudbinu. Moskva prema njegovim rečima "neće dozvoliti da postanu žrtve još jedne zapadne avanture" što podseća i na informativnu kampanju u Ukrajini. Takođe je naveo da je Кišinjev odlučio da ne daje subvencije iz državnog budžeta regionima koji se protive integraciji Moldavije u EU poput Gagauzije.

Sada i Gagauzija doprinosi spekulacijama o ruskim namerama u Moldaviji.

- Želimo da nastavimo da dobijamo podršku od Ruske Federacije - rekla je Gucul predsednici Senata Valentini Matvijenko tokom sastanka u petak pre nego što je zatražila uspostavljanje direktnih vazdušnih letova između Gagauzije i Rusije.

"NIKO NAM NE MOŽE ZABRANITI DA JAČAMO MEĐUSOBNE VEZE"

Matvijenkova je pohvalila Gucul što brine o razvoju privrede dok je istovremeno hvalila širenje veza ruskih regiona i Gagauzije i istakla da je 10 ruskih konstitutivnih regiona potpisalo sporazume sa tim regionom.

- Postoji autonomna teritorijalna jedinica, Gagauzija, koja brine o svojim građanima, koja želi da se razvija, koja želi da poboljša blagostanje svojih građana. Ako su lideri Gagauzije voljni da sarađuju na ovaj način, mi ćemo pružiti svu moguću pomoć da ojačamo i proširimo naše veze. I to niko ne može da zabrani, ni mi, ni vi - rekla je Matvijenkova, a prenosi ruska državna medijska agencija TASS.

Gucul je prošle godine izabrana za šefa Gagauzije na izborima koje je kasnije istražila nacionalna vlada Moldavije zbog navoda da su stanovnici primali mito da bi glasali.

Poseta Moskvi će verovatno pojačati zabrinutost da bi Moldavija mogla postati sledeća meta Rusije. Region inače deli istočnu granicu sa Ukrajinom na koju je Rusija izvršila invaziju 24. februara 2022. godine pod izgovorom da pomaže proruskim separatistima u istočnim regionima Donjecka i Luganska.

Predsednica Moldavije Maia Sandu optužila je nedavno Putina da planira državni udar kako bi srušio vladu, a zapadni analitičari upozorili su da bi to mogao da izvede uz pomoć otprilike 2.000 vojnika koje Moskva drži u Pridnjestrovlju još od početka devedesetih.

(Kurir.rs/Jutarnji/Preneo Z.Ko)

Bonus video: