OVO JE NAJTRAŽENIJI BEGUNAC U EVROPI! Izveo prevaru tešku MILIJARDE, pa postao RUSKI ŠPIJUN: "Umešan" i PRAVOSLAVNI SVEŠTENIK

U gradu Lipecku, 500 kilometara južno od Moskve, nalazi se crkva Svetog Preobraženja Gospodnjeg stara 200 godina. U njoj sveštenik Konstantin Bajazov obavlja uobičajene obrede za svoje vernike. Konstantin je nasledio posao od svog oca, uglednog pravoslavnog sveštenika koji je, prema lokalnoj legendi, osporavao autoritet strašnog KGB-a u sovjetsko vreme.

Bivši glavni operativni direktor nemačke kompanije za finansijske usluge Vajrkard - Jan Marsalek, više od četiri godine živi u Rusiji pod pomenutim lažnim identitetom, pokazala je jednogodišnja istraga.

1,9 milijardi evra misteriozno je nestalo

Vajrkard, nemački ekvivalent PejPalu, nekada je vredeo 28 milijardi dolara. Zatim je došao jun 2020. i usred revizije, Vajrkard nije uspeo da locira imovinu od 1,9 milijardi evra za koju je tvrdio da je negde u svetu - u Rusiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima ili na Filipinima. U stvari, novac nije postojao. Sve provizije su isplaćene na složenu mrežu ofšor računa koje je kontrolisao drugi čovek kompanije u to vreme Jan Marsalek.

Marsalek je pobegao iz Nemačke u Austriju, zatim u Belorusiju, a zatim se pojavio u Moskvi 19. juna 2020, u vreme kada je pandemijski karantin otežavao putovanje. Međutim, Marsalek nije samo prevarant, već i agent GRU, ruske vojne obaveštajne službe. I to čitavu deceniju. Otkako je prebegao u Rusiju, takođe je radio za FSB.

Život na visokoj nozi

Rođen je u Beču 15. marta 1980. godine, a odrastao je u obližnjem predgrađu Klosternojburga. Marsalekov otac je bio češki fabrički radnik koji je na kraju postao generalni direktor kompanije u Češkoj, posle pada komunizma.

Vajrkard je osnovan 1999. godine u Minhenu kao procesor plaćanja kreditnim karticama za onlajn prodavce. Većina prihoda odnosila se na kockanje i pornografiju, koju su korisnici plaćali karticama, a Vajrkard je obrađivao transakcije i naplaćivao proviziju. Radeći na sumnjivim poslovima za Vajrkard, Marsalek je živeo punim plućima.

Proputovao je svet privatnim avionom, zabavljajući saradnike i poznanike, trošeći hiljade evra. Sve dok se cela stvar nije srušila u junu 2020, kada je otkriveno da obrada plaćanja Vajrkarda uopšte nije donosila profit.

U Rusiji je upoznao glumicu i špijuna

Marsalek je počeo da putuje u Rusiju poslovno još 2010. godine, ponekad i do četiri puta mesečno. U narednoj deceniji posetio je Rusiju više od 60 puta. Tamo je upoznao plavušu 29-godišnju Nataliju Zlobinu. Rođena je u Taškentu u Uzbekistanu, a probila se kao erotski model i glumica u niskobudžetnim filmovima. U međuvremenu, Zlobina je postala ruski špijun.

Pomešali su se sa ruskom društvenom, političkom i poslovnom elitom. U Minhenu, Marsalek je bio u stalnoj vezi sa Violom, njegovom nemačkom verenicom. Marsalek i Zlobina su zajedno pokrenuli najmanje jednu kompaniju, farmu za rudarenje kriptovaluta. Projekat je sledio Marsalekov dokazani metod generisanja prihoda: piramidalna šema u kojoj se investitorima za 100 dolara garantuje ogroman prinos u roku od šest meseci.

U isto vreme, Zlobina je uživala neobičnu državnu zaštitu koja se obično povezuje sa ruskim obaveštajnim operativcima. Ni danas nije moguće ući u trag njenim ličnim podacima. Da li je namerno i svesno zavela Marsaleka, ili je samo spojila prijatno sa korisnim? Kako god, Zlobina je 6. jula 2014. napunila 30 godina. Tog dana, Marsalek se sastao sa svojim kontaktom u GRU.

"Njegov život se može podeliti na period pre i posle Stasa"

Na jahti u vodama Nice sreo je čoveka po imenu Stanislav Petlinski. Zlobina mu je Petlinskog predstavila kao Stasa, generala GRU. U to vreme Petlinski je izlazio sa njenom najboljom prijateljicom, a ona je obećala Marsaleku da će Stasu dobro doći kao kontakt u Rusiji.

Petlinski je bio oficir GRU, a 90-ih se borio u Čečeniji. Zapadne obaveštajne agencije ne sumnjaju da on radi za ruske službe. Kasnije je tvrdio da je Marsalek bio opsednut svetom špijuna i da je zamišljao da radi za ruske službe, ali je priznao da ga je upoznao sa mnogim živopisnim likovima u Rusiji. Marsalekovi prijatelji kažu da se njegov život može podeliti na period pre i posle Stasa. Često su putovali zajedno, a Zlobin ih je pratila.

Većina njihovih inostranih putovanja označena je kao "zvanična poseta diplomatskoj misiji", kategorija koja je obično rezervisana za zvaničnike ruskog ministarstva spoljnih poslova. Petlinski je u jednom trenutku čak rekao prijateljima da je sopstvenu bolesnu majku preselio na kliniku u Minhenu samo da bi bio bliže Marsaleku.

Veze sa Prigožinovim Vagnerom

Petlinski je upoznao Marsaleka sa krupnim čovekom po imenu Anatolij Karazij. Bio je i oficir specijalnih snaga GRU. Verovatno su zajedno služili u Čečeniji. Karazij je pripadao plaćeničkoj grupi koja se kasnije proslavila na ratištima istočne Ukrajine 2014. Vagner je osnovao ju je ugostiteljski magnat i bivši zatvorenik Jevgenij Prigožin, Putinov prijatelj iz njegovog rodnog Sankt Peterburga.

Karazij je bio šef Vagnerove obaveštajne službe. Trojka je zajedno sa drugim ruskim agentima obišla ratišta na Bliskom istoku i u Siriji, a Marsalek im je bio potreban da prikrije činjenicu da ruske obaveštajne službe finansiraju paravojne snage u Libiji, Siriji, Iraku i drugim nestabilnim zemljama preko svojih zapadnoevropskih zemalja. kontakti i kanali transakcija.

Marsalek je u svojim aktivnostima koristio usluge bivših zapadnih obaveštajnih službenika, poput Martina Vajsa, koji je bio šef odseka II kasnije raspuštene austrijske bezbednosne službe BVT, zvanično poznate kao Savezna kancelarija za zaštitu ustava i borbe. protiv terorizma.

Vajs je imao pristup svim relevantnim poverljivim informacijama koje je prikupio BVT ili su mu dale strane savezničke službe. Marsalek je penzionisanog Vajsa angažovao kao „konsultanta” 2018. godine.

Vajs je uhapšen i ispitan nakon propasti Vajrkarda i Marsalekovog nestanka iz Evrope. Trenutno živi u Dubaiju. Austrijski istražitelji su otkrili da su Vajs i Marsalek bili deo "obaveštajne ćelije čije je kapacitete i mogućnosti koristila ruska obaveštajna služba".

Bekstvo iz Nemačke

U to vreme, usluge Vajrkarda je koristila nemačka Federalna kancelarija kriminalističke policije, dajući Marsaleku i ruskim obaveštajnim službama pristup osetljivim podacima, kao što su spiskovi nemačkih policijskih doušnika i različiti poverljivi izveštaji.

U junu 2020, Vajrkard je morao da prizna da ne može da objasni nestale milijarde i Marsalekova mreža je počela da se urušava. Nekoliko dana kasnije, Marsalek se sastao sa Vajsom u Minhenu da isplanira bekstvo iz Nemačke.

Plan je bio da se leti sa aerodroma Bad Voslau kod Beča. Marsalek se ukrcao u mali privatni avion, plativši pilotima 8.000 evra. Destinacija je bila Minsk, pa Moskva. Petlinski je bio mozak Marsalekovog bekstva.

U Službi za migracije u Moskvi, Marsalek je dobio novi pasoš na ime Konstantina Bajazova, pravoslavnog sveštenika iz Lipecka. Staza zatim vodi do Krima. Petlinski je kasnije rekao da je zaista bio na Krimu otprilike u to vreme, ali da nije imao nikakve veze sa Marsalekovim bekstvom. Takođe je rekao da nije direktno komunicirao sa Marsalekom od njegovog preseljenja u Rusiju.

Otkrili su ih rezultati analize krvi

Ovu tvrdnju opovrgavaju novi dokazi do kojih je došao Insajder - rezultati testa krvi. U januaru 2021, misteriozni čovek po imenu Aleksandar Šmit pozvao je medicinsku sestru iz ruske laboratorijske franšize u jedan penthaus i tražio da mu se izvuku krv i urade testovi.

Stan je zapravo pripadao Petlinskom, koji sada ima novo zvanično ime - Boris Grin. "Aleksandar Šmit" ne postoji. Ovo je alias kojim je Marsalek putovao sa falsifikovanim francuskim pasošem. Broj pasoša koji je "Šmit" dao medicinskoj sestri - što je obaveza po ruskom zakonu - pripada Jekaterini Kulikovoj, dugogodišnjoj pomoćnici i prijateljici Petlinskog.

Samo mesec dana kasnije, 28. februara 2021, još jednom fantomu je u istom stanu testirana krv. Ovaj put za HIV i sifilis. Ime testirane osobe bilo je "Vitalij Malkin". Poput Bajazova, bio je sveštenik iz ruskog grada Vladimira. Malkin je neposredno pre pregleda saopštio da mu je pasoš ukraden i dogovorio izdavanje novog. Marsalek je koristio svoj stari pasoš.

Pravi Vitalij Malkin je za Insajder rekao da ne poznaje Petlinskog i da se nikada nije testirao na sifilis. Insajder je uporedio lažne Markinove krvne nalaze sa onima "Aleksandra Šmita". Verovatnoća da su ova dva čoveka ista je ogromna, a Marsalek je preuzeo njihov identitet uz pomoć ruskih službi.

Pravi sveštenik Bajazov je zagonetno rekao da ne može da odgovori ni na jedno pitanje zašto njegov pasoš sada pripada drugom čoveku, koji je na Interpolovoj listi najtraženijih.

Britanski tužioci objavili su da je od 30. avgusta 2020. do 8. februara 2023. Marsalek vodio špijunski lanac bugarskih državljana, od kojih je šest uhapšeno u Londonu u februaru 2023. Marsalek ih je plaćao u kriptovaluti, uz gotovinu isporučenu kurirskom službom. Bugari su špijunirali za rusku vladu, po Marsalekovim direktnim instrukcijama, u Engleskoj, Crnoj Gori i Austriji.

Tražili novinara zbog priče o trovanju Navaljnog

Britanski su tužioci objavili da je od 30. avgusta 2020. do 8. februara 2023. Marsalek vodio špijunsku mrežu bugarskih državljana, od kojih je šest uhapšeno u Londonu u februaru 2023. Marsalek ih je plaćao u kriptovaluti, zajedno s gotovinom isporučenom preko kurira. Bugari su za rusku vladu, pod Marsalekovim direktnim uputstvima, špijunirali u Engleskoj, Crnoj Gori i Austriji.

Otprilike u vreme kada je špijunski lanac uhapšen u Londonu, bugarskog novinara u Insajderu i novinara Hrista Grozeva policija je obavestila, dok je bio u Njujorku, da se ne vraća kući u Beč jer mu je život u opasnosti.

Marsalek je, pokazala je istraga, u decembru 2020. zatražio od Vajsa, bivšeg austrijskog obaveštajca, da sazna Grozevljevu kućnu adresu. Bilo je to dan nakon što su mediji objavili zajedničku istragu o trovanju ruskog opozicionog čelnika Alekseja Navaljnog. Grozev sada stalno boravi u Njujorku.

(Kurir.rs/Mondo/Index/Preneo: Đ. M.)

Bonus video: