OVAKO BI IZGLEDAO NATO UDAR NA RUSIJU Ruski stratezi detaljno opisali mogući iznenadni napad neprijatelja:"NAPALI BI I IZ SVEMIRA"

Dok ruski stratezi navode da su njihovoj vojsci potrebni robusniji sistemi odbrane od iznenadnog napada NATO – a alijansa sprovodi masovne vežbe blizu severne ruske granice – Evropa je suočena sa mogućnošću da se Sjedinjene Američke Države povuku iz zapadnog odbrambenog bloka, u senci predsedničkih izbora u SAD u novembru.

Uzbuna u Evropi

Izgledi za Trampov mogući povratak u Belu kuću uzbunili su Evropu zbog američke podrške Ukrajini, kao i posvećenosti zemlje NATO paktu.

Tramp je prethodno rekao da bi “ohrabrio” napad Rusije na članice NATO koje ne plaćaju svoje “račune”, dok je njegov bivši savetnik nacionalne bezbednosti Džon Bolton predvideo da će on pokušati da se povuče iz alijanse ukoliko ponovo bude izabran za predsednika.

“Telegraf” je prošlog meseca objavio da britanska vlada nema plan kontingencije za takav scenario. Ali, druge prestonice Evrope počinju da shvataju da se takve pripreme moraju izvršiti, navodi list. Jedan evropski diplomata je rekao da su Trampovi komentari “naravno, zabrinjavajući”.

- Niko ne zna šta će on sledeće da uradi – rekao je diplomata.

Zvaničnik je rekao da zemlje NATO treba da “obave planiranje” za scenario u kojem bi on oslabio američku posvećenost alijansi.

- Pripreme moraju da budu na mestu – kažu diplomate.

“Ako se SAD povuku, biće ogroman jaz”

Ipak, oni su ukazali da je značajno porastao broj zemalja koje su ispunile svoju obavezu da potroše dva odsto svog BDP-a na odbranu, a to znači da bi članice mogle da kažu Trampu da “dobija ono što je želeo”.

Diplomata iz druge članice NATO rekao je da su Trampovi komentari osvetlili “koliko smo previše zavisni od SAD”. Zvaničnici su rekli da je “diskusija” o tome kako da se zaštite od rizika od američkog povlačenja iz bloka “neophodna”. Zemlje poput Velike Britanije morale bi da obezbede još veće vođstvo u evropskoj bezbednosti jer “ako se SAD povuku, biće ogroman jaz”, rekli su.

Treći diplomata je rekao da će neizvesnost u vezi SAD naterati evropske zemlje da “u svojim prestonicama više razmišljaju o planiranju odbranu – da li je to adekvatno ili ne”.

U Britaniji, ministri insistiraju da je NATO postao jači prošle godine, sa prijemom Finske u aprilu 2023. i Švedske prošle nedelje. U ponedeljak je podignuta zastava Švedske ispred štaba alijanse u Briselu. Ipak, Najdžel Kim Derok, bivši britanski ambasador u SAD, svrstao se među one koji smatraju da vlada treba da bude spremna na sve mogućnosti ukoliko Tramp ponovo bude izabran za predsednika.

- Da sam zvaničnik u bilo kojem kabinetu premijera širom Evrope, naručio bih od eksperata u vladi da počnu sa razmišljanjima o nepredvidljivim situacijama, o tome kako bi izgledao i funkcionisao NATO bez SAD – za svaki slučaj – rekao je lord Derok.

Ruski stratezi: Napad NATO bi mogao da počne brzim globalnim udarom

U međuvremenu, dok Evropa sa zabrinutošću čeka novembarske izbore u SAD, ruski stratezi smatraju da su njihovoj vojsci potrebni snažniji sistemi odbrane od iznenadnog napada NATO koji bi došao u obliku konvencionalnih raketnih udara. Oni su takođe urgirali na povećanje potrošnje za odbranu. Do ovog upozorenja je došlo u vreme kad NATO izvodi ogromnu vežbu kod severne ruske granice, piše Majkl Pek u analizi za “Biznis insajder”.

U nedavnom članku u “Vojenaja Misli” navodi se da je mogući scenario da “verovatni neprijatelj” – pretpostavlja se SAD i NATO saveznici – pokrene ogromnu salvu projektila na vitalne ruske objekte.

“Napad bi mogao da počne brzim globalnim udarom uz nekoliko masivnih raketnih i udara avijacije na administrativno-političku i vojno-industrijsku infrastrukturu”, kako se navodi u članku agencije TASS, u kojem se preporučuje proširenje misije i opreme vazduhoplovnih snaga zemlje (VKS).

Kako bi tačno NATO napao Rusiju u ovom scenariju nije jasno, iako ruski analitičari naizgled opisuju ono što bi vojska SAD zvala “multidomenskom operacijom”, kaže Pek.

U članku se govori o “zajedničkim operativnim formacijama” koje se sastoje od “kompaktnih, visoko mobilnih kombinovanih višenamenskih grupa vojnika sposobnih da nanesu velike gubitke na administrativno-političkoj i vojno-industrijskoj infrastrukturi u svim sferama – na tlu, otvorenom moru, vazduhu, spoljnom svemiru i sajber prostoru”.

"Vazdušna ofanziva i napad iz svemira do 2030."

Napadu bi prethodile “provokacije” radi opravdanja rata, kao i raspoređivanje snaga blizu Rusije.

“Neprijatelj će preduzeti potencijalno agresivne akcije, uključujući provokacije, radi kontrole situacije, kao i intenzivirati sve vidove obaveštajnih aktivnosti. Dodatno, može da počne da raspoređuje udarne grupe nosača aviona i brodove sa navođenim projektilima pod maskom vežbi. Neprijateljski avioni – uključujući strateške bombardere i dronove – počeće da izvode redovne letove blizu ruskih nacionalnih granica”, navodi se.

Sam napad počeo bi masovnom vazdušnom ofanzivom (a do 2030. i napadom iz svemira), “koja se sastoji od brzog (trenutnog) globalnog udara i nekoliko (od 2-3 do 5-7) masivnih raketnih i vazdušnih udara”, upozorava se u članku.

Ova percipirana NATO strategija masovnih udara rizikuje da primora Rusiju da upotrebi svoje nuklearno oružje, posebno taktičko, zarad odbrane. A to nije bez izvesne osnove, navodi Pek. U oktobru 2022. je bivši direktor CIA, general Dejvid Petreus, upozorio Rusiju da će upotreba nuklearnog oružja protiv Ukrajine izazvati težak odgovor NATO koji bi potopio čitavu Crnomorsku flotu i “sklonio” kopnene snage u Ukrajini “koje možemo da vidimo i identifikujemo”.

Ruski mediji objavili su članak baš u vreme kad je NATO otpočeo svoje velike vežbe “Nordijski odgovor 2024”. Ove 11-dnevne vežbe obuhvataju preko 20.000 vojnika, 50 brodova i 100 letelica koje operišu širom Norveške, Finske i Švedske. Prijem poslednje dve zemlje u pakt izazvao je zabrinutost u Rusiji za bezbednost njene ogromne severne granice.

Kurir.rs/Blic/Preneo: P. P.

Bonus video: