RUSKA NUKLEARNA PODMORNICA ZA SPECIJALNE ZADATKE AS-31 LOŠARIK: Posle havarije, uskoro će ponovo biti operativna! (VIDEO)

Ruska nuklearna podmornica za specijalne zadatke Lošarik uskoro će se ponovo naći u upotrebi!

„Popravka Lošarika je skoro završena“, rekao je vojni izvor, za koji TASS kaže da je blizak tom pitanju.

Izvor je rekao TASS-u da će brod nakon popravke zadržati sposobnost ronjenja do 6.000 metara. TASS je prošle godine izvestio da titanijumski trup podmornice nije oštećen, što obezbeđuje bezbedno zaranjanje.

Podmornica tipa „Loašrik“ u zapadnoj pomorskoj literaturi opisana je kao Putinova tajanstvena podmornica za specijalne zadatke. U literaturi je obeležavaju i kao podmornicu za istraživanje velikih dubina. Ruska literatura je obležeava kao: „nukelarna nenaoružana stanica za velike dubine“.

Ova podmornica označena je kao Projekat 10.831. Planovi o gradnji ove podmornice napravljeni su u konstrukcionom birou Malahit još pre 41 godinu. U stvari Losharik je zapravo bio nastavak sovjetskog projekta razvoja podvodnih plovila (podmornica) za velike morske dubine i za izvršavanje specijalnih zadataka.

Ime Lošarik dolazi od imena crtanog junaka, zapravo konjića.

Zvanično gradnja podmornice pokrenuta je isto kad i gradnja supernosača klase Uljanovsk“ 1988 godine, samo u brodogradilištu Severodvinsk na severu Rusije .

Nedostatak novca posle raspada Sovjetskog Saveza uticao je da se obustavi gradnja, ali ne i da se prekine. Projekat je po Putinovom ličnom naređenju pokrenut ponovo 2003. godine.

Prema dostupnim podacima podmornica ima dužinu od 70 metara, podvodni deplasman od 2.100 tona. Podmornicu pokreće nuklearni reaktor E-17. Posada broji samo 25 članova.

Podmornica je od 2003. godine pod komandom Glavne uprave za podvodna istraživanja (GUGI), koju na zapadu nazivaju i „nevidljivi“ deo ruske mornarice koji se isključivo bavi specijalnim misijama.

Podmornica je poptuno autonomno podvodno plovilo koja se može koristiti samostalno ili u kombinaciji sa strateškim ili napadnim nuklearnim podmornicama, koje služe za njenu zaštitu dok obavlja specijalne zadatke pod vodom.

Gledajući spolja podmornica „Lošarik“ se ne razlikuje preterano od drugih ruskih podmornica. Trup je valjkastog oblika unutar koga se nalazi sedam kugli izrađenih od titanijuma, koje su međusobno povezane cevima, što omogućava potpapanje podmornice kako se tvrdi do čak 6.000 metara dubine.

Tragedija na tajnoj misiji

Kao su specijalizovani mediji javili u trenutku izbijanja požara na podmornici ona se nalazila na nekih 60 nautičkih milja istočno od Norveške obale i 400 kilometara severno od Arktičkog kruga.

Požar je preživeo kako je saopšteno 10 članova posade koji su evakuisani, dok njih 14 koji su ostali da se bore sa vatrenom stihijom su stradali. Jedini očevici su bili ruski ribari koji su se zatekli u krivolovu u zabranjenoj zoni kad se dogodio incident sa podmornicom i koji su prvi pritrčali da pomognu.

Usledila su brojna nagađanja, a posebno u zapadnim medijima. U njima pojavila se tvrdnja da je pravi cilj ove podmornice bila špijunaža odnosno pokušaj da se priključe na jedan od 465 različitih komunikacijskih kablova, uključujući i onaj optički za internet koji vodi od norveških baza i komandnih centara ka mreži lokatora koji otkrivaju podmornice

Poseban fokus dat je na transatalnski optički kabao koji se počeo da postavlja od 1988 godine, do savremenih koji su u vlasništvu Gugla, Fejsbuka, Majkorosofta i Amazona.

I sam ruski predsednik Vladimir Putni često je u svojim govorima naglašavao da je kontrola informacija najvažnija, a od posebnog značaja su morski kablovi koji su veoma ugroženi. Inače na Zapadu u poslednjih pet godina pre početka rata u Ukrajini pojavio se veliki broj stručnih analiza na temu kako Rusi špijuniraju Zapad preko optičkih kablova na koje se priključuju zahvaljujući specijalizovanim podmornicama.

Da li je „Lošarikova“ tajna misija na kojoj se desila tragedija zapravo bila kontrola tih kablova ili neka druga radnja s obzirom da je jedino ta podmornica bila sposobna da zaroni na tako veliku dubinu. Američke nukelarne podmornice mogu najviše da zarone do 700 metara dubine.

The New York Times, pre nekoliko godina postavio je bio pitanje zašto Rusija nije upozorila tada Norvešku na moguću nuklearnu katastrofu, kad je došlo do požara na podmornici. Inače obe zemlje imaju međusobni sporazum o uzajamnom informisanju o takvim stvarima. Enigma ostaje i zašto Rusija nije obavestila Norvešku da je u pitanju podmornica na nuklearnim pogon.

(Kurir.rs / Vojnopolitička osmatračnica)