ŠTA JE POKAZAO NAPAD IRANA NA IZRAEL? Dve stvari ostavaljaju VELIKE POSLEDICE po svet - samo jedna država može zaštititi Evropu

Napad Irana na Izrael tokom noći 13. marta sa više od 300 dronova kamikaza i krstarećih i balističkih raketa nije dao rezultat kom su se iranske političke vlasti nadale, ali je sasvim sigurno zakomlikovao već napetu situaciju na Bliskom Istoku.

Većina transporta energenata aletrnativnog prirodnog gasa koji ide us Evropu mora proći kroz Ormuski tesnac i završiti u Omanskom zalivu. Ono što sada komplikuje stvari je nebezbedna iranska obala. Ona je u potpunosti militarizovana, a Iran ima jedan deo od 200 kilometara širine gde može blokirati Ormuski tesnac i sprečiti petromonarhije da izvoze naftu i gas za Evorpu. Evorpa nema mogućnost da suvereno kontroliše ovu ključnu geografsku tačku, zato će po svoj prilici doći do porasta troškova osiguranja jer je neophodno preduprediti rizik da Iran zapleni, blokira ili ošteti brod.

Čak i da brod prođe kroz Ormuski tesnac, dolazi do sledećeg moreuza ka Crvenom moru koji u najmanjoj tački ima širinu do 20 kilometara i koji je ugrožen od operacija Huta.Huti su već sasvim jasno geopolitički angažovani kako bi uzdrmali strateško snabdevanje Evorpe, ne samo iz Persijskog zaliva, nego i iz celokupne Azije. Glavni koridor za to su Indijski okean, Arapsko more i Crveno more i može se reći da je ta trasa žila kucavica za trgovinu sa Evropom. Jedan od primera za to je događaj od pre 30 godine kada je bivši libijski vođa Moamer Gadafi „posejao“ podvodne mine u Crveno more i doveo do takoreći bankrotstva Egipta koji je od Sueckog kanala u to vreme zarađivao više od milijarde.

Ranjiva sloboda plovidbe

Kako bi se u ovom slučaju izbeglo Crveno more? Postoji solucija preko Rta dobre nade ka atlantskoj obali Južne Afrike, ali se i tu dolazi do kritične tačke – delte Nigera, na Zapadnoj obali Afrike, gde je vrlo izvesno da će se zbog svih pomenutih okolnosti u predstojećem vremenu izraženo izroditi piratstvo, koje već postoji u Somaliji. I to može ugroziti snabdevanje, a sve navedeno utiče na vreme putovanja i podizanje troškova plovidbe. Dakle, strateško snabdevanje Evrope prirodnim gasom će biti poprilično ranjivo sa svih aspekata, što neminovno dovodi do povećanja državnih troškova za određene multinacionalne operacije koje treba da garantuju slobodu plovidbe. Važno je naglasiti da u ovom specifičnom trenutku jedino Sjedinjene Američke Države mogu zaštiti strateške trgovačke koridore ka Evropi. Evropa nije sposobna da to sama uradi, ma koliko je od vitalnog značaja osigurati ove puteve. Najveći izazov od svih navedenoj je Ormuski moreuz u Persijskom zalivu. Njegova zaštita je i dalje pod velikim znakom pitanja jer se već nalazi u iranskom dvorištu, a Iran sa obale može ugrožavati slobodu plovidbe.

Fijasko iranskih bombi

Kada je reč o napadu Irana na Izrael sasvim sigurno se može reći da je Izrael zajedno sa saveznicima pokazao odbrambenu superiornost u odnosu na Iran. Izrael je zahvaljujući svojoj odbrambenoj snazi, Americi, Francuskoj i Velikoj Britaniji uspeo da se odbrani od napada koji nijedna država ne bi mogla da preživi. Na primer, Ukrajina se u maksimalnom ruskom naletu suočava sa duplo manje raketa nego što se suočio Izrael u noći iranskog bombardovanja. Pogodaka nema, strateški objekti su zaštićeni i Izrael je demonstrirao snagu, pokazao je da može da se odbrani i dokazao je da je svrsishodno što troši milijarde u protivraketnu odbranu.

Džon Kirbi, portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost, je dakle, utemeljeno rekao prilikom analize napada da je “sposobnost da se spreči rasprostranjena šteta demonstracija izraelske vojne superiornosti i dokaz da Iran nije vojna sila za koju oni tvrde da jeste“.

Kurir.rs/ipese.rs

Bonus video: