KOLIKO JE JAK IZRAEL? Na globalnoj listi vojne moći ne zaostaje mnogo za Iranom i računa na ČUVENI RAKETNI ŠTIT koji Teheran nema
Koliko je Izrael spreman za eventualno širenje i intenziviranje vojnih sukoba - to je pitanje koje postavlja ovih dana, nakon što je već došlo do eskalacije sa Iranom.
Dojče vele (DW) se pita hoće li doći do šireg oružanog sukoba između Izraela i Irana? Ako da, da li bi Izrael bio spreman? Jasno je da Izrael mora da računa sa faktorima s kojima je teško kalkulisati – uključujući i pitanje da li će tzv. nedržavni saveznici Irana učestvovati u konfliktu. Glavni saveznik je Hezbolah u Libanu koji finansira Iran. Huti pobunjenici u Jemenu i neke šiitske paravojne fomracije u Iraku takođe bi mogli da se uključe u oružani sukob ili da ih Iran angažuje kao vojnu podršku.
Izrael se dugo pripremao za opasnost od takvog rata na više frontova, kaže Arije Šaruz Šalikar, portparol izraelske vojske. Fokus je prvenstveno na tri aspekta: prvo, proširenje odbrambenih sistema, posebno sistema protivvazdušne odbrane (PVO) kao što su Gvozdena kupola, Patriot, Davidova praćka (koji se takođe naziva Magični zid) i sistemi Strela. Istovremeno, ofanzivne sposobnosti se neprestano razvijaju, rekao je Šalikar za DW.
- Prilikom napada ne možete samo da se branite, već morate odmah da krenete u kontranapad, po motu da je napad najbolja odbrana - kaže on.
I kao treća mera, Izrael radi na širokom regionalnom i međunarodnom savezu.
Uporediva snaga armija
U pogledu ukupne vojne efikasnosti, izraelska i iranska vojska nisu toliko udaljene, prema Globalnom indeksu vatrene moći 2024. Na globalnoj rang listi Iran je na 14. mestu, a sledi ga Izrael na 17. mestu.
Indeks je takođe objavio uporedno poređenje obe oružane sile. Shodno tome, Iran je superiorniji od Izraela u pogledu snage trupa. Isto važi i za broj tenkova i naoružanih vozila.
Međutim, s obzirom na geografsku lokaciju, to nije toliko važno. Izrael i Iran su međusobno odvojeni drugim zemljama kao što su Irak i Jordan, udaljenost od Jerusalima do Teherana je oko 1.850 kilometara.
- U stvari, sukob se ne bi odvijao u formi klasičnog rata, već kao neka vrsta razmene udaraca na daljinu", kaže Fabijan Hinc, stručnjak za Bliski istok na Međunarodnom institutu za strateške studije (IISS) u Londonu.
Što se tiče Irana, oružani sukob bi se prvenstveno vodio iz vazduha.
Važna uloga vazduhoplovstva
Kada je reč o vazdušnim snagama, Izrael je superiorniji od Irana. Izrael ima 241 borbeni avion, Iran 181. Ukupno, izraelska vojska ima 612 letelica, a Iran 551.
- Osim brojeva, ono što je najvažnije je kvalitet vojnih aviona - rekao je Hinc za DW.
Avioni bi igrali veoma veliku, možda čak i odlučujuću ulogu na izraelskoj strani u slučaju sukoba, rekao je Hinc. Na iranskoj strani, međutim, ne bi odigrali značajniju ulogu jer je flota teško mogla da se obnovi zbog sankcija. Iran je mogao da kupi neke avione 90-ih godina prošlog veka, a sada želi da kupi i neke letelice ruske proizvodnje.
- Ali u suštini jasno je da ne možete da ide u korak sa izraelskim vazduhoplovnim snagama - kazao je Hinc.
Zbog toga se Teheran fokusirao prije svega na razvoj raketa i dronova, a upitno je koliko bi oni mogli da odbiju eventualni izraelski vazdušni napad.
- Pretpostavljam da to ne bi bilo naročito uspešno. Iran nema ozbiljan zaštitni štit -ocenio je stručnjak.
Nema apsolutne zaštite
Međutim, iranski napadi dronovima i raketama pokazali su gde Izrael treba da se poboljša, kaže Aleksandar Grinberg, stručnjak za Iran u istraživačkom centru Jerusalimski institut za strategiju i bezbednost. On ukazuje na do sada korišćene dronove.
- Nije posebno veliki tehnički izazov da ih oborite, u suštini dovoljan je jednostavan mitraljez. Ali to takođe zavisi od broja dronova. Tokom iraknskog napada prošlog vikenda je postalo jasno da takođe morate biti u stanju da odbijete napad velikog broja dronova. Izrael mora biti spreman za to - rekao je Grinberg za DW.
Jedan deo projektila napadača srušili su izraelski saveznici.
Iranski napad je pokazao da ne postoji hermetički, apsolutno zatvoren sistem, kaže portparol vojske Šalikar.
- Bilo da se ispali 300 ili 3.000 raketa, neke će na kraju uvek prodreti kroz zaštitni štit. Zbog toga stopa pogodaka tokom vikenda nije bila 100, već oko 99 odsto. Mi presrećemo većinu, ali znamo da nikada nećemo moći da ih sve presretnemo. Zato je tu mnogo važnije funkcionisanje civilne nacionalne bezbednosti, odnosno sistema ranog upozorenja i skloništa od vazdušnih napada - rekao je Šalikar.
Izazov Hezbolah
Vojni izazov druge vrste za Izrael bi bio veliki oružani sukob sa Hezbolahom. Hezbolah, često nazivan "zastupnikom Irana", verovatno je najnaoružanija nedržavna organizacija na svetu, prema studiji Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) iz Vašingtona. EU klasifikuje vojno krilo Hezbolaha, koje je više puta raketama napadalo Izrael, kao terorističku organizaciju.
Procene Hezbolahovog inventara raketa variraju između 120.000 i 200.000 projektila. Prema studiji CSIS, Iran bi u slučaju rata brzo mogao da snabde ovu paravojnu formaciju zalihama. Većinu arsenala čine nevođeni projektili kratkog dometa. Hazbolah je takođe značajno poboljšao snabdevanje raketama dugog dometa.
- To znači da će veći deo Izraela biti u opasnosti od napada Hezbolaha ako sukob eskalira - Grupa može da deluje i sa sirijske teritorije.
Izrael bi mogao da koristi sistem Gvozdene kupole za suprotstavljanje raketnim napadima iz Libana, kaže stručnjak Fabijan Hinc.
- Generalno, odbrambeni sistemi su spremni za upotrebu u svakom trenutku i odlično funkcionišu. Međutim, čini mi se da je centralni problem masa projektila - zaključio je Hinc.
(Kurir.rs/Dojče vele/Preneo: N. V.)
VUČIĆ RAME UZ RAME SA SVETSKIM LIDERIMA: Predsednik na Samitu Evropske političke zajednice o ozbiljnim izazovima i sukobima sa kojima se suočava ceo svet (FOTO)