ZAŠTO MAKRON ŽELI U RAT? Rusija preuzima Afriku, Francuska gubi zlato i uranijum!

Vest od prošlog meseca da francuski predsednik Emanuel Makron razmatra slanje francuskih trupa u Ukrajinu zatekla je sve.

MEHANIZMI FRANCUSKOG DELOVANjA U AFRICI

Već sada su francuski vojnici i faktički primorani da napuste nekoliko zemalja iz oblasti afričkog Sahela, na kojima su vekovima prisutni. Mali, Burkina Faso i Niger su zemlje koje su se gotovo oslobodile prisustva francuske čizme. Ulogu u tome imala je i Rusija. Ruski Afrički korpus (bivši PMC Wagner) je zamenio francuske trupe čijim mandatom u borbi protiv terorizma su afrikanci nezadovoljni. Otuda dolazi sva nervoza i nepromišljene izjave francuskih generala i njenog predsednika Makrona. Kako se radi o siromašnim zemljama, na koji način je to Francuska ima la koristi od njih?

Francuski modus operandi u Africi počiva na korupciji. Francuzi biraju lidere kolonija kojima daju mito. Ti lideri su dužni da žmure na francusku eksploataciju i odnošenje njihovih prirodnih bogatstava. Lider naftom bogatog Gabona je godišnje od Francuza dobijao 50 miliona evra, kako bi ovi za uzvrat nesmetano vadili gabonsku naftu. Burkina Faso i Mali proizvode 6% ukupne svetske godišnje proizvodnje zlata.

Sa Rusijom se penju na 16%. Niger je po zalihama uranijuma 7 zemlja sveta. Trenutno sa svojim uranijumom održavaju ogromne potrebe 18 nuklearnih elektrana, na kojima počiva elektroprivreda Francuske. Francuska više ne može da računa na sva ova bogatstva. Treba dodati da se talas pobuna širi i u drugim afričkim zemljama poput šumskog požara.

FRANCUSKA U UKRAJINI

Dakle, Francuska bi da kazni Rusiju koja se meša u njene „interese“ u Africi. Smatraju da bi možda mogli da ugroze ruske pretenzije na pro-rusku Odesu. Francusko oružje se već pokazalo u Ukrajini.

Na spisku opreme koja je dopremljena Ukrajini su haubice Caesar i TRF-1, protivtenkovska sredstva MILAN, borbena vozila ARX-10RC, PVO sisteme CROTALE i MISTRAL, rakete SCALP i pešadijsko naoružanje. Francuzi se nisu namerili na Odesu prvi put, pre stotinak godina uzeli su učešće u ruskom građanskom ratu. Bez uspeha.

Neke hipoteze idu i korak dalje. Tu se govori o predaji Moldavije u zonu francuskog uticaja. Tako bi i Moldavija mogla da postane konfliktno područje. Moldavija ima složen odnos sa svojim teritorijama, de facto nezavisnim Pridnjestrovljem i pokrajinom Gagauzijom. Veruje se da Francuzi smatraju kako bi njihovo prisustvo u Odesi moglo da rastereti ukrajinsku odbranu u gradu. Odbrana Odese od mogućeg ruskog desanta veže značajan broj vojnika.

Te „rasterećene“ ukrajinske jedinice bi zatim mogle da se pokrenu na istok i posluže u direktnoj konfrontaciji na frontu. Sa druge strane, nije izvesno da li Francuska može da sakupi dovoljan broj trupa za neposredan sukob sa Rusima na bojnom polju. Sva ova pitanja su još uvek u domenu spekulacija, ali ne treba olako odbaciti Makronove pretnje. Možda on ovakvim podizanjem uloga želi da popravi poziciju u slučaju eventualnog dogovaranja sa Kremljom.

GUBITNIK RATA U UKRAJINI

Najvećim gubitnikom rata u Ukrajini, pored nesrećne Ukrajine, mnogi smatraju Evropu. Pojedine zemlje su naročito ekonomski postradale. Svima na pamet prva pada Nemačka.

Do juče spokojna Francuska nije mnogo marila, a predsednik Makron se javno predstavljao kao mirovni posrednik. Da bi smo razumeli koliko je francuska povređena, možemo samo ispratiti pojedine afove i odsustvo protokola u rusko-francuskim odnosima tokom prethodnih godina. Kao što smo rekli, Emanuel Makron se svetu predstavio kao mladi progresivni lider, volšebno pobedivši na izborima svoje protivkandidate. Važio je za čovek koji je spreman na dogovor.

Posle šireg angažovanja u Ukrajini, „desila“ mu se Afrika i PMC Wagner. Nema sumnje da je ruska akcija bila sračunata. Sve sile sveta su držale zatvorene oči pred francuskim neokolonijalizmom u Africi. Kao da je postojao dogovor. Makron naglo menja retoriku, počinje da govori o slanju armije u Ukrajinu. Na vrhuncu besa u etar pušta snimak razgovora sa Putinom na dan početka rata u Ukrajini, kojim pokušava da kompromituje ruskog predsednika.

Francusko vojno prisustvo u Ukrajini nije prazna pretnja. Od početka rata kruže ideje o eventualnom ulasku NATO snaga u Ukrajinu. Figurirali su tu i pravci iz Poljske, a Moldavija bi možda bila savršeno rešenje kao paravan za eskalaciju. Moldavsko rukovodstvo je već privelo na informativni razgovor lidere opozicije koji su se vraćali iz Moskve. Ipak, treba imati na umu da ni Rusija verovatno ne bi ustuknula pred Francuzima.

Na kraju krajeva, stotine inostranih plaćenika i instruktora su već ubijene tokom okršaja sa Oružanim snagama RF. Iznenađuje činjenica da su se Francuzi tako lako povukli iz Afrike. Deluje da su racionalno zaključili kako njihovim kapaciteti nisu dovoljni da održe trenutno stanje. Sa druge strane, nije li za Francusku teže da se suprostavi Rusima na njihovom terenu? Francuska nema veliki kontingent u Rumuniji, morala bi da angažuje znatno veće snage. Eskalacija bi bila „vruć krompir“ za čitav NATO. Bilo kako bilo, Francuska je doživela direktan geopolitički poraz od Rusije.

Sada je na njoj da odgovori.

Kurir.rs/TV Front/Preneo: P. P.

Bonus video: