PRVI PUT U SVETU: Cenjeni patolog nakon inovativne terapije nema ćelije raka mozga ni godinu dana od lečenja (VIDEO)
Godinu dana posle lečenja glioblastoma, koje je sprovedeno prvi put u svetu, australijski lekar Ričard Skoljer i dalje nema rak, objavio je BBC.
Ovaj cenjeni patolog osmislio je eksperimentalnu terapiju, koja se zasniva na njegovom istraživanju melanoma.
Podvrsta glioblastoma dijagnostikovana profesoru Skoljeru, toliko je agresivna da pacijenti uglavnom žive manje od godinu dana.
Ali, ovaj 57-godišnji naučnik objavio je da je prethodni pregled skenerom pokazao da više nema ćelija tumora.
„Iskreno, sada sam bio nervozniji nego kod prvog pregleda", kaže on za BBC.
„Jednostavno sam oduševljen i zadovoljan... ne mogu da budem srećniji", dodaje.
Profesor Skoljer je jedan od najcenjenijih medicinskih umova u Australiji.
Ove godine je imenovan i Australijancem godine, zajedno sa koleginicom i prijateljicom Džordžinom Long, čime je odato priznanje za njihov dugogodišnji rad na istraživanju melanoma.
Njih dvoje su direktori Instituta za izučavanje melanoma Australije.
Tokom prošle decenije istraživali su imunoterapiju, koja koristi imuni sistem organizma kako bi napala ćelije raka, a ona je znatno poboljšala šanse za izlečenje pacijentima sa poodmaklom fazom melanoma širom sveta.
Sada je polovina njih u najvećoj meri izlečena, što je veliki porast u odnosu na pređašnjih 10 odsto.
Saznanja iz tog istraživanja sada profesorka Long i njen tim lekara koristi kako bi lečio Skojlera u nadi da će pronaći lek i za njegovu bolest.
Long, priznata onkološkinja, sa njenom ekipom stručnjaka otkrila je da imunoterapija ima bolji efekat u lečenju melanoma kada se koristi kombinacija lekova i kada se oni daju pre bilo kakvog zahvata kojim se uklanja tumor.
Skojler je prošle godine postao prvi pacijent sa rakom mozga koji je lečen imunoterapijom pred operaciju.
On je i prvi koji je primio vakcinu prilagođenu karakteristikama njegovog tumora, koja poboljšava uticaj lekova na otkrivanje raka.
Posle nekoliko napornih meseci lečenja početkom godine, tokom kojih je imao epileptične napade, probleme sa jetrom i upalom pluća, profesor Skoljer kaže da se oseća zdravije.
„Dugo se nisam bolje osećao", tvrdi ovaj lekar, dodajući da se vratio svakodnevnom treningu, koji često podrazumeva lagano trčanje od 15 kilometara.
„To definitivno ne znači da je rak na mom mozgu izlečen... ali, jednostavno je lepo da se još nije vratio i da imam još vremena da uživam sa suprugom Keti i troje divne dece".
Dosad prikupljeni rezultati izuzetno ohrabruju da bi dvojac naučnika mogao da bude blizu otkrića, koje bi moglo da pomogne da se izleči oko 300.000 ljudi širom sveta, kojima se svake godine dijagnostikuje rak mozga.
Skoljer i Long prethodno su govorili da su šanse za izlečenje „veoma male", ali da se nadaju da bi eksperimentalni metod mogao da produži Skoljerov život i uskoro će postati deo kliničkih testiranja kod pacijenata sa glioblastomom.
Trenutno se proverava naučna dokumentacija, u kojoj su detaljni rezultati prvih nedelja lečenja ovog australijskog profesora, ali njegova koleginica ističe ga su još daleko od stvaranja odobrenog i bezbednog načina lečenja.
„Prikupili smo gomilu podataka kako bismo udarili temelj za naredni korak i kako bismo mogli da pomognemo još nekim ljudima.
„Još nismo uspeli. Stvarno moramo da se usredsredimo na to da dokažemo da ova predoperaciona kombinovana imunoterapija može da koristi velikom broju ljudi", smatra Long.
Rodžer Stup, lekar čije ime nosi protokol lečenja glioblastoma koji se sada primenjuje, rekao je tokom ove godine za BBC da su prognoze oko Skoljerovog izlečenja „sumorne" i da je još rano da bi se ocenilo da li terapija daje rezultat.
Dodao je da su prethodni Skoljerovi rezultati bili „ohrabrujući", te da je želeo da prođe 12 ili čak 18 meseci bez povratka raka, pre nego što počne da se raduje.
Skoljer kaže da je već ponosan na rezultate koje je dalo njegovo lečenje i da je zahvalan porodici i timu lekara koji su podržali „ovaj eksperiment".
„Ponosan sam na moj tim. Ponosan sam što su spremni da rizikuju na ovom putu.
„On nam pruža malo nade da je ovo pravac u kojem bi istraživanja trebalo da pođu u formalnom smislu", kaže on.
(Kurir.rs/BBC na srpskom/Preneo: N. V.)
OVO SU USLOVI ZA MLADE ZA KREDIT ZA STAN: I studenti i nezaposleni mogu do nekretnine, evo kada sve počinje (foto)