"DA LI JE MOGUĆE DA JE ISTANBUL SKUPLJI OD MENHETNA?" Hiperinflacija oterala Turke u dugove, kažu da ŽIVE NA KREDITNU KARTICU

„Da ne mogu da koristim kreditnu karticu ili plaćam na rate, ne bih mogla ništa da kupim", kaže Naz Čakar.

„Zbog visoke inflacije naše plate su izgubile vrednost, a kupovna moć je opala.

„Čak i kada kupujemo najosnovnije moramo dvaput da razmislimo", kaže Naz.

Minimalna mesečna zarada u Turskoj iznosi 17.000 lira (524 dolara), dok je prag rizika od siromaštva iznad 25.000 lira (768 dolara), prema podacima DISK-a, jednog od najvećih sindikata u zemlji.

Posebno opterećenje za ljude su cene hrane koje neprestano rastu.

Turska ima najveći rast cena hrane među članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OESR), koji je 70 odsto godišnje, što je više od deset puta od proseka OESR-a od 6,7 odsto.

Naz kaže da je rast cena stanarine takođe zabrinjavajuć, jer se iznos koji je plaćala udvostručio, pa je morala da se iseli iz stana.

„Teže mi je da preživim nego što sam ikada mogla da zamislim", kaže ona.

Čak se i bivša guvernerka Centralne banke Turske Hafize Gaje Erkan žalila da ne može da priušti iznajmljivanje stana u Istanbulu.

„Nismo našli dom. Užasno je skupo. Preselili smo se kod mojih roditelja.

„Da li je moguće da je Istanbul postao skuplji od Menhetna?", rekla je u januaru.

Neuobičajena ekonomska politika

U oktobru 2022. godine, inflacija u Turskoj je dostigla 86 odsto, što je najviši nivo u poslednje 24 godine.

Najveći rast beleže cene prevoza, hrane i stanovanja.

Nezavisni stručnjaci Grupe za istraživanje inflacije procenili su tada da je godišnja stopa iznosila 186,27 odsto.

Predsednik Redžep Tajip Erdogan dugo je insistirao na sprovođenju neuobičajene ekonomske politike održavanja niskih kamatnih stopa da bi se podstakao ekonomski rast zemlje uprkos visokoj inflaciji.

U borbi sa inflacijom, većina centralnih banaka podiže kamatne stope, a ona je u to vreme u Turskoj bila 10,5 odsto.

Dakle, imalo je smisla da ljudi uzimaju zajmove od banaka ili koriste kreditne kartice, jer su kamate bile niže od inflacije, što je značilo da će se na duži rok njihov dug postepeno umanjivati.

Pošto je Erdogan ponovo izabran za predsednika prošle godine, njegov novi ekonomski tim na čelu sa ministrom finansija Mehmetom Šimšekom pokrenuo je promenu ekonomske politike.

Kako bi obuzdala inflaciju, Centralna banka je u martu neočekivano povećala kamatne stope na 50 odsto.

Šimšek je nedavno i nagovestio moguće usvajanje propisa o kreditnim karticama, rekavši da će se uvesti ograničenja na njihovu upotrebu.

„Bogatstvo ne može da se stekne tuđim novcem, zajmovima ili kreditnim karticama", rekao je on.

U 2023. godini, dug po kreditnim karticama porastao je 2,5 puta, premašivši jedan trilion lira (34 milijarde dolara), što je novi rekord u zemlji.

Kreditnim karticama potrošeno je ukupno 2,5 biliona lira (72 milijarde dolara) na kupovinu hrane i obroka u supermarketima i tržnim centrima.

Analitičari i bankari očekuju da se ograničenja uskoro uvedu, pošto vlada već neko vreme nagoveštava stezanje kaiša.

Začarani krug

„Zbog dužeg perioda niskih kamata, ljudi su nastavili da podižu gotovinu sa druge kartice ili uzimaju zajmove za otplatu postojećeg duga po kreditnoj kartici", kaže Binhan Elif Jilmaz, ekonomistkinja.

Ona ukazuje na začarani krug u kome ljudi akumuliraju više dugova da bi podmirili njihove potrebe.

Naglašava da su zbog monetarne politike mnogi ljudi zaglibili, jer su se cene hrane utrostručile, a teret duga je porastao nedavnim povećanjem kamata.

„Period visoke inflacije zatekao je i domaćinstva i preduzeća zadužene i nespremne", kaže ona, i dodaje da ljudi više vole da koriste kreditne kartice jer nude mogućnost plaćanja na rate bez kamate.

Ona upozorava da se srednja klasa u Turskoj smanjuje i poziva zvaničnike da podrže ljude sa niskim primanjima tako što će prihode raspoređivati pravednije, umesto da uvode ograničenja na upotrebu kreditnih kartica.

'Pritisak se povećava'

„Kreditne kartice se koriste jer je nemoguće kupiti osnovne stvari.

„Teško je naći nekoga ko nema dug, bilo u fabrici ili u mom okruženju", kaže Naz, koja je verena i uskoro bi trebalo da se uda.

Ona kaže da je najveći deo njenog trenutnog duga po kreditnoj kartici zbog kupovine nove bele tehnike.

Objašnjava da bez kreditne kartice ne bi mogla da priušti ništa od toga, jer može da plaća samo u mesečnim ratama.

Smatra da uprkos većim kamatama, plaćanje kreditnim karticama i dalje ima smisla.

„Znam da će cena ovih proizvoda rasti.

„Svi znaju da ako čekaju da kupe određene stvari da će njihova cena rasti. Zato se zadužuju", objašnjava ona.

Ali pošto stalno koristi kreditnu karticu, ušla je u začarani krug - primi platu, plati ratu na kreditnoj kartici, a zatim se ponovo zaduži.

„Svako ima dugove koje treba da otplati, a kako kamate rastu, pritisak se povećava", kaže ona.

(Kurir.rs/BBC na srpskom/Preneo: N. V.)

Bonus video: