ŠTA BI SVE TRAMP MOGAO DA PROMENI UKOLIKO SE VRATI NA VLAST: Evo kompletnog spiska, od Kine do rešenja RATA U UKRAJINI

Donald Tramp planira da deportuje milione migranata, promeni svetsku trgovinu višim carinama i u vladu ubaci one koji su mu lojalni ako osvoji drugi četvorogodišnji mandat u Beloj kući na novembarskim predsedničkim izborima.

Tramp koji je republikanac, ima ideju o carinama od 10% ili više na svu robu koja se uvozi u SAD, što bi, kako kaže, eliminisalo trgovinski deficit. Kritičari međutim kažu da bi to dovelo do viših cena za američke potrošače i do globalne ekonomske nestabilnosti.

Takođe je rekao da bi trebalo da ima ovlašćenja da poveća carine za zemlje koje su uvele carine na američki uvoz. Zapretio je da će uvesti carinu od 200% na neke uvozne automobile.

Tramp posebno na umu ima Kinu. On predlaže postepeno ukidanje uvoza robe iz Kine kao što su elektronika, čelik i farmaceutski proizvodi. Nastoji da zabrani kineskim kompanijama da poseduju američku infrastrukturu u energetskom i tehnološkom sektoru.

Državna uprava

Tramp bi pokušao da desetkuje ono što on naziva dubokom državom, to jest karijerne federalne službenike za koje smatra da imaju skrivene ciljeve. To bi ostvario putem izvršne uredbe kojom bi se prekvalifikovale hiljade radnika kako bi posle mogli da budu otpušteni. To bi verovatno bilo osporeno na sudu. On je obećao da će otpustiti, kako on naziva, korumpirane ljude na pozicijama nacionalne bezbednosti i iskoreniti političke protivnike.

Tramp je rekao da će od svakog federalnog službenika zahtevati da prođe novi test za posao koji je sam kreirao, iako su njegova praktična ovlašćenja da to uradi ograničena. Bliski saradnici takođe proveravaju potencijalne radnike na koje bi se moglo računati da će primenjivati njegovu politiku, a Tramp je naveo da ti ljudi moraju da se pridržavaju uverenja da su izbori 2020. bili pokradeni.

Tramp je naveo da bi se obračunao sa federalnim uzbunjivačima koji su zaštićeni zakonom i osnovao bi nezavisno telo koje bi nadgledalo američke obaveštajne agencije.

Istraga o protivnicima

Tramp je obećavao da će koristiti federalne agencije da istraži političke protivnike. S tim u vezi, rekao je da će razmotriti imenovanje specijalnog tužioca za istragu demokratskog predsednika Džoa Bajdena, iako nije naveo razloge za to. Takođe čeka da vidi kako će Vrhovni sud SAD odlučiti o tome da li on uživa imunitet.

Rekao je da će razmotriti otpuštanje američkog tužioca koji nije poštovao njegove direktive, što bi bio raskid sa dugogodišnjom američkom politikom nezavsnosti pravosuđa. Trampovi saveznici razvijaju plan koji bi smanjio nezavisnost Sekretarijata za pravosuđe i tu zaposlio više osoba lojalnih predsedniku.

Energetika

Tramp je obećao da će povećati američku proizvodnju fosilnih goriva olakšavanjem procesa izdavanja dozvola za bušenje na federalnom zemljištu i podstaći nove gasovode za prirodni gas. On je naveo da će ponovo povući SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma, koji daje okvir za smanjenje globalnih emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, te da će podržati povećanu proizvodnju nuklearne energije. On bi takođe poništio Bajdenova pravila za električna vozila i druge politike koje imaju za cilj smanjenje emisije izduvnih gasova iz automobila.

Ekonomija

Uz trgovinsku i agendu o energetici, Tramp je obećao da će promeniti federalne propise za koje kaže da ograničavaju otvaranje novih radnih mesta. Obećao se da će zadržati smanjenje poreza iz 2017. koje je potpisao dok je bio na funkciji, a njegov ekonomski tim je razgovarao o daljem krugu smanjenja poreza za fizička i pravna lica, osim onih koja su donete u prvom mandatu. Naveo je i da će kao predsednik vršiti pritisak na Federalne rezerve da smanje kamatne stope.

Imigracija

Tramp je obećao da će ponovo uspostaviti politiku iz prvog mandata o ilegalnim prelascima granice, ukinuti Bajdenove mere za imigrante i nastaviti sa novim strogim ograničenjima. Obećao je da će ograničiti zahteve za pristup azilu na američko-meksičkoj granici i započeti najveće deportacije u američkoj istoriji, što bi verovatno izazvalo pravne sporove i protivljenje demokrata u Kongresu.

Rekao je da će angažovati Nacionalnu gardu i, ako bude potrebno, federalne trupe kako bi postigao svoj cilj, i nije isključio postavljanje logora za raseljavanje kako bi se ljudi procesuirali za deportaciju. Tramp je rekao da će nastojati da ukine automatsko državljanstvo za decu imigranata rođenu u Americi, što bi bio u suprotnosti sa dugotrajnim tumačenjem Ustava SAD.

Abortus

Tramp je imenovao tri sudije u Vrhovnom sudu SAD koje su bile deo većine koja je ukinula ustavnu zaštitu za abortus. Verovatno će nastaviti da postavlja federalne sudije koje bi podržavale ograničenja abortusa. Istovremeno, on je rekao da je federalna zabrana abortusa nepotrebna i da bi to pitanje trebalo da se reši na nivou saveznih država.

On je tvrdio da je šestonedeljna zabrana za koju se zalažu neki republikanci preterano oštra i da bi svaki zakon trebalo da sadrži izuzetke za silovanje, incest i zdravlje majke. On se takođe protivio još strožoj zabrani koju je sud dozvolio da se uspostavi u Arizoni. Uprkos tome, Tramp je rekao da bi države, ako žele, mogle da prate trudnoću žena i da ih krivično gone ako se podvrgnu proceduri urađenoj kasnije od dozvoljenog perioda.

Spoljna politika

Tramp je kritikovao podršku SAD Ukrajini u ratu sa Rusijom i rekao je da bi mogao da okonča rat za 24 sata ako bude izabran, iako nije rekao kako bi to uradio. Tramp je takođe rekao da će u kao predsednik SAD suštinski preispitati svrhu i misiju NATO. Iako je izneo malo konkretnih predloga, rekao je Rojtersu u prošlogodišnjem intervjuu da će Ukrajina možda morati da ustupi neku teritoriju da bi postigla mirovni sporazum.

Tramp se mesecima protivio paketu pomoći Ukrajini od 61 milijardu dolara, a neki republikanci u Kongresu su odbili da ga podrže. Kongres je konačno odobrio paket krajem aprila, a Tramp je od tada govorio da je bezbednost Ukrajine važan interes SAD. Tramp je podržao Izrael u borbi protiv Hamasa, ali je kritikovao prvobitne akcije premijera Benjamina Netanjahua u sukobu. U kampanji je takođe pominjao slanje oružanih snaga u Meksiko da se bore protiv narko kartela.

Obrazovanje

Tramp je obećao da će zahtevati od koledža i univerziteta da brane američku tradiciju i zapadnu civilizaciju i da ih "očisti" od programa različitosti. Rekao je da će uputiti Sekretarijat za pravosuđe da vodi slučajeve protiv škola koje se bave rasnom diskriminacijom.

Tramp bi podržao programe koji omogućavaju roditeljima da koriste javna sredstva za privatnu ili versku nastavu.

Kriminal

Tramp kaže da će uvesti smrtnu kaznu za trgovce ljudima i narko dilere. Takođe je predlagao da oni koji pljačkaju maloprodajne objekte mogu da budu upucani na licu mesta. Kaže da ne veruje saveznim statistikama koje pokazuju da u gradovima SAD opada broj slučajeva nasilja i kriminala. On je rekao da će razmotriti pomilovanje svih onih koji su osuđeni za krivična dela u vezi sa napadom na Kapitol SAD 6. januara 2021. godine.

(Kurir.rs/Glas Amerike/Preneo: N. V.)