U najnovijem razvoju ruske vojne industrije, ruski lovacSu-30SM2 je po prvi put primećen sa raketama vazduh-vazduh velikog dometa, R-37M.

Ovo je otkriveno na snimku koje je objavilo Ministarstvo odbrane Rusije 22. maja.

Video prikazuje višenamenski lovac ruske mornaričke avijacije Su-30SM2, označen kao B/N „80“ Blue, opremljen sa dva R-77-1 rakete vazduh-vazduh srednjeg dometa i dve vazduh-vazduh dugog dometa R-37M.

Ovo je bio prvi put da je varijanta Su-30SM2 ikada viđena sa raketama R-37M, koje imaju domet veći od 300 kilometara i dizajnirane su za gađanje aviona velike brzine.

Ranije je saopšteno da su samo avioni Su-57, Su-35 i MiG-31 kompatibilni sa ovim zastrašujućim projektilima. Sa druge strane, da Su-30 sa raketama R-77-1 može oboriti ukrajinski F-16 sa udaljenosti od 100 km već je poznato.

Raketa Vympel R-37M je već stekla reputaciju izuzetno moćnog oružja u tekućem sukobu između Rusije i Ukrajine. Presretač MiG-31, naoružan R-37M, predstavlja nerešiv problem ukrajinskom vazduhoplovstvu.

Izveštaji pokazuju da su avioni MiG-31 uspešno oborili nekoliko ukrajinskih aviona pomoću rakete R-37M. U decembru 2023. godine, ukrajinski lovac MiG-29 oboren je raketom R-37M, što je prikazalo i efikasnost rakete u borbi, što je danas, složićete se retkost, pogotovo kod država koje demonstriraju silu uglavnom nekoliko stotina puta slabijem protivniku.

U februaru mesecu ove godine, ukrajinski informativni resursi preneli su da je preminuo jedan od njihovih poslednjih pilota-asova Vladislav Rikov. Pilot je obavio više od 380 borbenih misija, ali je tadašnji let na Su-25 bio i njegov poslednji. Ponovo je krivac bila raketa R-37M, tada lansirana sa Su-35.

Poslednji nastradali u nizu od rakete R-37M je Su-27 kojim je upravljao jedan od najboljih pilota RV Ukrajine, sada pokojni potpukovnik Denis Vasiljuk.

pilot.jpg
Foto: Printscreen Twitter

Pretnja od ovih projektila je, iako se ne koriste često, navodno primorala ukrajinske pilote da razviju taktiku da ih izbegnu. Ukrajinski pilot je ranije priznao kako ih je raketa primoravala da promene putanju leta kako bi izbegli potencijalne udare, ometajući time svoje misije.

Ovo izbegavanje manevrisanja može se smatrati „mekim ubijanjem“, jer sprečava pilote da završe svoje zadatke.

Podsetimo, u prošlogodišnjem intervjuu, ukrajinski borbeni pilot opisao je rusku raketu vazduh-vazduh dugog dometa R-37M kao najopasnije oružje koje koristi rusko vazduhoplovstvo.

Vazdušno-kosmičke snage Rusije počele su da koriste R-37M protiv Ukrajine tek na leto 2022. godine.

Bez obzira na izjave iz ukrajinskog vazduhoplovstva, rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da je Su-30SM2, koji je snimljen kako nosi rakete R-37M, bio u misiji uništavanja besposadnih čamaca Oružanih snaga Ukrajine u Crnom moru.

Operacija je uključivala prijem podataka o ciljevima od operatera opreme za nadzor i uspešno eliminisanje svih otkrivenih čamaca bez posade.

„Uništavanje bespilotnog neprijateljskog čamca je izazovan zadatak zbog njegove male veličine i teškoće otkrivanja na površini mora. Složenost leži u tome da imate samo delić sekunde za nišan tokom ronjenja“, objasnio je jedan od pilota uključenih u misiju.

Ozbiljan problem za F-16

Su-30SM2, napredna verzija serije Su-30, može da iskoristi prošireni domet i veliku brzinu R-37M za efikasno gađanje udaljenih ciljeva. R-37M poboljšava vazdušnu superiornost Su-30SM2 i višenamenske misije.

Ova fleksibilnost je ključna za održavanje dominacije u vazduhu, posebno u spornim sredinama gde sposobnost neutralisanja pretnji iz daljine može biti odlučujuća.

Ugrađeni sistem radio podešavanja R-37M smanjuje potrebu za kontinuiranom radarskom korekcijom aviona Su-30SM2 nakon lansiranja. Takvi zadaci su dodeljivani modernizovanim avionima za rano upozoravanje i kontrolu A-50U.

Ruski mediji su istakli značaj nedavnih letova sa Su-30SM2 naoružanim raketama R-37M. Ovaj potez se doživljava kao demonstrativni prikaz, posebno u pozadini očekivanog, preko godinu dana najavljivanog i odlaganog, poklanjanja američkih lovaca F-16 Kijevu.

foto: Printscreen YouTube

Ruski analitičari sugerišu da njihovi vojni piloti signaliziraju svoju spremnost za potencijalne susrete sa NATO avionima, potvrđujući svoju spremnost da se efikasno suprotstave svakoj uočenoj pretnji.

Podsetimo, jedini bliski analozi ruskoj raketi R-37M, mogu biti američke rakete AIM-47 Falcon i AAM-N-10 Eagle. Međutim, ove rakete, dometa do 200 kilometara, nikada nisu usvojene u standardnu upotrebu od strane američkog vazduhoplovstva.

foto: Printscreen YouTube

Američka AIM-120 AMRAAM (napredna raketa vazduh-vazduh srednjeg dometa), još jedan zapadni analog, ima takođe manji domet od R-37M. Iako nikad objavljeno zvanično, zapadni izvori veruju da domet AIM-120D iznosi oko 160 kilometara ili maksimalno do 180 kilometara.

Ukrajinski piloti se nadaju da će njihovi lovci F-16 biti naoružani raketama AIM-120 AMRAAM, a da će se iste potom pokazati ključnim u borbi protiv ruskog vazduhoplovstva.

U međuvremenu, očekuje se da će Su-30 opremljeni raketama R-37M povećati sposobnost ruske vojske da presretnu i obore krstareće rakete Storm Shadow/SCALP-EG koje je Kijev dobio od Londona i Pariza.

Broj aparata Su-30 u ruskim snagama odavno prelazi 100, a ukoliko širom ruskog vazduhoplovstva i pomorske avijacije naglo i značajno poraste broj lovaca naoružanih ovim raketama dugog dometa, potez se može pokazati kobnim za ukrajinsko vazduhoplovstvo.

Vimpel R-37M

R-37M je raketa vazduh-vazduh velikog dometa sposobna da pogodi vazdušne ciljeve velike brzine sa više od 300 kilometara.

Takođe je poznata kao AA-13 na Zapadu ili RVV-BD, oznaka koja se koristi za ruske varijante R-serije koje su se ranije proizvodile u Ukrajini. Rečeno je da je serija RVV naprednija i sastoji se samo od ruskih komponenti.

Raketa je proizvod čuvene ruske kompanije Vimpel. Izvedena je od sovjetskog R-37 AAM, napravljenog 1980-ih za MiG-31M. Razvoj rakete počeo je krajem 2000-ih.

R-37M je prvobitno trebalo da nosi MiG-31. Kasnije je odlučeno da se oružje unapredi kako bi bilo kompatibilnije sa Su-30, Su-35 i Su-57.

Raketni motor sa dvostrukim impulsom pokreće raketu. Dvopojasni aktivni radarski tragač vodi projektil ka svom cilju, dok inercijalni navigacioni sistem prima podatke o putanji tokom kursa projektila.

Prema tvrdnjama proizvođača, tokom završne faze gađanja projektilom, strelac u avionu može da obeleži cilj sa radarskim poprečnim presekom od 54 kvadratna stopa na udaljenosti od oko 40 kilometara i većoj. Slično kao i R-37, R-37M može da nosi nuklearnu bojevu glavu za uništavanje većih formacija aviona ili projektila.

Kurir.rs/Oruzjeonline/Preneo: P. P.