PITANJE VREMENA KADA ĆE UKRAJINA UDARITI PO VOJNIM CILJEVIMA U RUSIJI: Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu za Kurir

Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu je za Kurir napisao autorski tekst o mogućnosti ukrajinskih napada zapadnim oružjem po vojnim ciljevima u Rusiji.

Francuski predsednik Emanuel Markon, na konferenciji sa nemačkim kancelarom, je izjavio „Mi moramo dozvoliti Ukrajini da neutrališe vojne baze iz kojih se pokreću raketni napadi“.

Od početka agresije najranjivija ruska tačka je logistika i snabdevanje.

Zahvaljujući američkoj isporuci višeraketnih lansera – HIMARS Ukrajina je Ruse naterala da udalje početne tačke snabdevanja.

Ukrajina već sada poseduje raketne sisteme dometa preko 300km i nema opravdanja da se uzdrži od udara unutar Rusije.

Ono što zaokuplja savezničke stratege odnosi se na podizanje kapaciteta protiv vazdušne odbrane.

U ovom trenutku ruski napadi balističkim, krstarećim raketama i „krilatim“ bombama nanose najviše štete.

Ovakve napade, prema tvrdnjama vojnih zvaničnika, moguće je zaustaviti samo sistemima poput Patriot i IRIS-t.

Međutim, problem je u tome što se većina ovih napada izvršava sa teritorije Rusije, avioni poleću sa aerodroma u dubini, rakete se lansiraju sa ruske teritorije čime Rusi koriste prednost moratorijuma za napad zapadnom tehnikom po ruskoj teritoriji.

Povodom održanog Saveta EU-NATO generalni sekretar Stoltenberg je saopštio da glavni prioritet predstavlja protiv-vazdušna odbrana, a da udari po ruskoj teritoriji nisu protivzakoniti jer Ukrajina ima puno pravo da uništi ruske kapacitete za vođenje agresije.

Isporuka vojne pomoći ne predstavlja učešće u ratu i sve više preovladava mišljenje da se radi o lažnoj eskalacionoj dilemi.

Širom Evrope se organizuje povećanje odbrambene proizvodnje.

Saveznici nemaju interes da ulaze u režim vojne ekonomije jer slobodno tržište je vid održive garancije životnog standarda i popune kapaciteta.

NATO u prvom redu ima koordinacionu ulogu u isporuci pomoći i organizaciji obuke.

Pitanje korišćenja zapadnog oružja za udar po ruskim ciljevima predstavlja pojedinačnu odluku svake države članice.

Stanje na frontu je takvo da Rusija nije iskoristila nekoliko meseci stagnacije u isporuci vojne pomoći.

Posle dugotrajne demokratske procedure Amerikanci su odobrili novi paket pomoći i potvrdili svoje liderstvo u odbrani Ukrajine.

Izvesno je da američka vojna pomoć nikada neće stati ne vezano od rezultata predsedničkih izbora.

Donald Tramp je 14. Aprila izjavio da je američki interes pobeda Ukrajine.

Velika su očekivanja od nove tranše američke pomoći.

Naročito ako imamo u vidu da su Ukrajinici u trci sa vremenom.

Na linijama kontakta potrebno je svega, od artiljerijskih granata do lične opreme za vojnike.

U pogledu ruske ofanzive na harkivsku oblast nema ni naznaka da će doći do značajnijih strateških uspeha na tom pravcu.

Javni izvori iznose procene da ruski gubici iznose oko 900 ljudi na dnevnom nivou.

Težište napada je zasnovano na mariupoljizaciji Harkiva i obilatoj upotrebi pešadije s oklopnjacima.

U prvim danima Harkivske ofanzive ruski vojnici su upali u čitav niz zaseda.

Očigledno su Ukrajinci raspolagali adekvatnim informacijama o ruskim planovima.

„Marijupoljizacija“ Harkiva se ogleda u obilatim raketnim napadima na kritičnu infrastrukturu grada neophodnu za život civila i stvaranje uslova neodrživog boravka.

Ukrajinski izvori navode da se za raketni napad na grad koriste i PVO sistemi S-300 koji ovde dejstvuju kao sistemi zemlja-zemlja.

Ruski resursi nisu večni.

Čistke koje su zahvatile rusko ministarstvo odbrane pokazuju sistemske pukotine.

Korupcija u Rusiji nije izuzetak već pravilo rada državng sistema.

Zašto su ove čistke nastupile?

Razloge možemo potražiti u paranoji, lošem učinku na bojnom polju i smanjivanjem ratnih zaliha.

Da sve ide po planu ne bi došlo do smenjivanja Šojgua i postavljanja ekonomiste Belusova.

Očigledno je da više na delu nije ratna ekonomija već ekonomija rata koja treba da „iscedi“ sve preostale potencijale.

Ovaj posao će biti vremenom sve teži za novog ministra odbrane Belusova.

Nezadovoljstvo koje proizvode čistke povećava rizik od prigožinizacije vojske.

Nije mnogo prošlo od oružane pobune koju je poveo vođa Vagnera.

Materijalni faktor u ruskom slučaju nije neicrpan.

Nabavka oružja iz Severne Koreje i Irana govori u prilog tome.

Samo držanje NR Kine postaje zanimljivo.

Kina je zvanično neutralna dok istovremeno kandiduje plan za mir koji treba da legalizuje rusku agresiju i za sve okrivi NATO i EU.

Većina evropskih država ne deli tu poziciju Kine odnosno niko osim Rusije i Belorusije u Evropi.

Sve ostale evropske države su osudile postupke Rusije kao agresivne prilikom glasanja u generalnoj skupštini UN.

Pojedine zapadne države upozoravaju na mogućnost da je počela isporuka oružja na relaciji Peking-Moskva.

Takva aktivnost se ne može sakriti i pre ili kasnije bi se znalo.

Ono što je svakako sporno jeste transfer robe dvostruke namene koji omogućava Rusiji da se domogne preko potrebnih delova za ratnu proizvodnju.

Da li Kina stoji 100% uz Rusiji?

Delimično tačno.

Kina ne želi da ruski poraz bude i njen poraz.

Sve više kineski vodeći eksperti govore o izvesnosti ruskog poraza.

Onog časa kada se to dogodi Peking ne želi da ponese teret gubitnika.

Upravo zbog toga veliki obim platnog prometa između Rusije i Kine se ne odvija usled primene američkih sankcija koje poštuju kineske banke.

Od projekta Snaga Sibira 2 izgleda da još dugo neće biti ništa.

Kuriozitet je, prema izveštaju kompanije za veštačku inteligenciju Omelas, da je duplo više medijskog sadržaja u kineskom informativnom prostoru bilo je posvećeno Srbiji nego Putinovoj poseti Kini.

Šta može Rusija učiniti?

Relativno malo je opcija na ruskom stolu.

Već dve godine pretnje iz Moskve nisu obeshrabrile evropske države da pružaju pomoć u odbrani Ukrajine.

Dugo čuvani, sačuvani i negovani špijuni i agenti uticaja u službi Moskve počinju da pokazuju svoje tragove u Evropi.

Ređaju se raskrinkavanja agenturnih mreža od Velike Britanije, preko Nemačke, Francuske, Poljske, Litvanije, Češke...

Posebno su interesantni nemački organi koji nemaju tolerancije ni prema članovima Bundestaga za koje poseduju dokaze da su deo „ruskog orkestra“.

Ono što brine kreatore nacionalne bezbednosti širom Evrope su diverzije, sabotaže i atentati.

Kad već nije moguće emitovanjem dezinformacija, agenturom od uticaja i organizacijom grupa za pritisak sprečiti isporuku oružja Urakjini sada nastupa nova faza u kojoj Rusi nastoje da isporuke spreče na izvoru.

Više nije dovoljno širiti matricu da odbrana Ukrajine predstavlja produžetak konflikta. Imenovani i neimenovani zvaničnici, službe bezbednosti i eksperti upozoravaju zadnjih meseci na opasnosti od sabotaža.

Ove sabotaže su već viđene u Češkoj Republici pre nekoliko godina kada je ruski dvojac supružnika u hladnoratovskom stilu organizovao operacije dizanja u vazdih skladišta oružja.

Tajni, špijunski rat doživeće svoj vrhunac u narednim mescima.

Tačke rizika se odnose na kritičnu infrastrukturu, fabrike oružja, ali ni atentati nisu isključeni.

Davno je poznata izreka da jedan dobar obaveštajac vredi više od hiljadu vojnika.

Živa diplomatska aktivnost u Evropi i evroatlantskoj zajednici ukazuje na to da će doći do potpunog saglasja u pogledu upotrebe zapadnog oružja po vojnim ciljevima u Rusiji.

Profesionalni ugao nalaže uništenje vojne logistike i sposobnosti, a to nije moguće bez dejstva po dubini.

I sada imamo vesti da Ukrajina uz pomoć sopstvenih resursa pogađa ciljeve u dubini ruske teritorije.

Poslednji u nizu je napad na ruski radar dugog dometa uz pomoć drona na razdaljini od 1.800 km.

Za takav napad, kao i većinu ukrajinskih napada, nisu dovoljna samo vojna sredstva već obaveštajni rad u svom punom sjaju.

Ko će se iscrpeti ostaje da se vidi ali će Rusi svakako morati za još stotinak kilometara da pomeraju svoje početne logističke tačke.

(Kurir.rs)

Bonus video: