Uspostavljanje ekonomskog koridora koji kreće od Indije je ambiciozni projekat dužine od 4.800 kilometara koji obuhvata države američke saveznice. Srbija je na povoljnom geografskom položaju.
Svedoci smo novog doba u odnosima Sjedinjenih Američkih Država i Indije – njihovo partnerstvo je jače, bliže i dinamičnije nego ikada ranije u istoriji. Nije skriveno da najmoćniji diktiraju geopolitičke odnose, a da manji treba mudro da nađu svoje pozicije. Kako će se to odraziti na ostatak sveta i koje nove ekonomske koridore će buduća raspodela doneti?
Pred Indijom je zlatno doba – mogla bi da postane treća najveća svetska ekonomija do 2027. godine sa bruto domaćim proizvodom od pet biliona dolara. Sada je peta ekonomija sveta, iza SAD, Kine, Japana i Nemačke.
U septembru 2023. godine ozvaničen je početak uspostavljanja ekonomskog koridora Indija-Evropa i ovaj ambiciozni projekat proteže se dužinom od 4.800 kilometara i obuhvata države američke saveznice. Njegov početak polazi iz indijske luke Mombaj sve do arapskog zaliva ka Evropi. Taj poduhvat je kolosalni i nastao je iz geopolitičkih i ekonomskih potreba, sadrži svoj istočni i severni krak. Popularno nazvani Ekonomski koridor Indija-Bliski Istok-Evropa (IMEC) predstavlja odgovor na sve veću ekonomsku zavisnost od NR Kine. Istovremeno ozvaničavanjem ovog koridora Zapad šalje jasnu poruku Kini da ona više neće imati monopol na saradnju sa Azijom. Nepredvidljiva ekonomska politika i povećani rizici po kritično snabdevanje uzrokovali su proces kreiranja prijateljskih lanaca snabdevanja kroz partnerstva sa onim državama koje dele minimum zajedničkih vrednosti i interesa. Kina je nekad bila pouzdana proizvodna baza bez političkih ambicija, nakon pandemije kovid-19 i agresije na Ukrajinu dobijamo prve konture kineskih geopolitičkih ambicija. Evropa je veoma ranjiva na strateško snabdevanje iz NR Kine. Ova ranjivost se zasniva na geografskim, političkim, bezbednosnim i ekonomskim faktorima.
Politička dimenzija
U slučaju oružanog konflikta na relaciji Kina-Tajvan sukobu će se priključiti minimum osam do 12 država, čime dolazi do blokade puteva koji vode ka i iz Kine. U slučaju da do sukoba na relaciji Kina-Tajvan ne dođe, opet postoji rizik da Peking obustavi isporuku kritičnih sirovina, polu-proizvoda i finalnih proizvoda u svrhu pritiska. Primer kineskog obračuna sa Litvanijom zbog Tajvana ukazuje na to da je 80% trgovine bilo suspendovano. Peking je otišao toliko daleko da nije kupovao prozivode koji su sadržali litvanske delove. Slična je situacija na polju kritičnih sirovina. Sjedinjene Američke Države pitanje kritičnih sirovina tretiraju kao domen nacionalne bezbednosti. Upravo kao jedan od odgovora je stvaranje ekonomskog koridora koji ima svoju političku i ekonomsku dimenziju. Ovaj koridor obuhvata države američke saveznice. Simbolično put počinje iz najveće demokratske države – Indije. Jedna od ključnih država na pravcu novog ekonomskog koridora je Saudijska Arabija. 3. maja je saopšteno da su SAD i Saudijska Arabija nadomak zaključenja bezbednosnog pakta koji će sadržati bezbednosne garancije SAD i razvoj civilnog nuklearnog programa. Da bi Saudijska Arabija postigla ovaj dogovor koji sadrži isporuku modernijeg naoružanja potrebno je da zaustavi kupovinu kineskog oružja i ograniči kineske investicije.
Diverzifikacija trgovine Šira geostrateška uloga ovog koridora, zahvaljujući Americi, biće diverzifikacija ekonomije i trgovine. Indija dobija istorijsku šansu da se izvuče iz kineskog obruča i doslovno zameni Kinu kao proizvodnu bazu. Na primeru ekonomskog koridora Indija-Bliski Istok-Evropa vidimo da su vrednosti i savezništvo sa Amerikom podsticaj za ekonomiju. Sa druge strane ekonomija i bezbednost su neodvojive kategorije. U pogledu zaštite ovog koridora niko osim Amerikanaca nema kapacitet njegove potpune zaštite. Kako bi se to ostvarilo važno je sačuvati Kisindžerovu postavku i ravnotežu moći na Bliskom Istoku. Bar pet luka u Persijskom (arapskom) zalivu biće potrebne da opslužuju ekonomske operacije. Faktor Irana predstavlja verovatnu i opasnu pretnju za deo od Mombaja do Bliskog Istoka. Kopnena ruta od Ujedinjenih Arapskih Emirata preko Saudijske Arabije, Jordana i Izraela je relativno zaštićena. Američke posade na patriot sistemima i vojne baze garantuju potpunu bezbednost po dubini Arabijskog poluostrva. Luka Haifa kao poslednja tačka ka Evropi delimično je ugrožena akcijama i operacijama Hamasa. Napad na Izrael, 7. Oktobra 2023. godine, od pojedinih izraelskih eksperata se tumači kao paljenje fitilja za eksploziju Bliskg Istoka. U slučaju drugačijeg držanja Jordana i Saudijske Arabije, nakon napada 7. Oktobra, od ekonomskog koridora ne bi bilo ništa. Bliski Istok nema svoj NATO i svoju EU ali zato ima Ameriku koja čuva krhku stabilnost. Vidimo da se ekonomski koridor vodi ekonomskim, vrednosnim i bezbednosnim interesima. Prva tačka na koju koridor „udara“ u Evropi je grčka luka Pirej. Srbija se nalazi na povoljnom geografskom položaju i sigurno ima mogućnost da se izbori za svoje priključenje ovom projektu. Time bi Srbija povećala svoj geostrateški značaj i ekonomsku moć. Ono što je važno jeste orijentacija Srbije kao jedan od uslova.
Bliski Istok nema svoj NATO i svoju EU ali zato ima Ameriku koja čuva krhku stabilnost.
Kurir.rs/Ipese.rs
