PAKAO NA ZEMLJI: Sada tiho i mirno ostrvo, nekada je bilo mesto NACISTIČKIH LOGORA, a nova istraživanja otkrivaju JEZIVU ISTINU

Alderni, tiho britansko ostrvo u Lamanšu poznato po svojoj izvanrednoj prirodnoj lepoti, nekada je bilo mesto jedinih nacističkih logora na britanskom tlu – i pakao na Zemlji za hiljade zatvorenika.

Istraga je takođe istraživala zašto nacističkim počiniocima – od kojih je većina izbegla pravdu – nikada nije suđeno u Britaniji.

Protežući se na tri kvadratne milje, ostrvo je bilo okupirano od strane nacista tokom većeg dela Drugog svetskog rata. Za to vreme izgrađena su tri logora za prinudni rad i koncentracioni logor pod nazivom Lager Silt.

Skoro osam decenija kasnije, otisci prstiju nacističke okupacije i dalje su vidljivi na živopisnom ostrvu, uključujući bunkere, protivtenkovske zidove i ozloglašene tunele Vater Lane koje su izgradile okupacione snage za skladištenje municije i goriva.

Prema njenoj turističkoj zajednici, stanovnici Aldernija – kojij ima nešto više od 2.000 stanovnika – okupljaju se jednom godišnje u maju na komemoraciji u znak sećanja na žrtve na ostrvu.

Pikels je opisao kao smeštaj „najzapadnijeg koncentracionog logora u Trećem Rajhu“, pitanja o razmerama užasa koji se dogodio na ostrvu i dalje su prisutna među lokalnim stanovništvom, kao i širom sveta – a tačan broj mrtvih nikada nije bio jasan, do sada .

Kanalska ostrva su bila jedina britanska zemlja koju su Nemci okupirali tokom Drugog svetskog rata. Za razliku od Džersija i Gernsija - drugih ostrva koja su okupirali nacisti - Alderni je evakuisan od skoro svih svojih stanovnika, što znači da ostrvo nema opsežnu evidenciju iz vremena rata.

Prema Pikelsovim rečima, nedostatak evidencije doveo je do nepotkrepljenih tvrdnji o Alderniju i ratnim zločinima koji su se tamo dogodili.

„Tvrdnje o masovnim ubistvima koja bi bilo gde drugde pažljivo proverene su prihvaćene po nominalnoj vrednosti“, rekao je Pikels – koji je naglasio važnost istorijske tačnosti u vezi sa holokaustom.

„Svedočenja iz treće ili četvrte ruke o zločinima, bez ikakvih potkrepljujućih dokaza, daju se kao činjenica... Ono što se dogodilo na Olderneiju bilo je dovoljno loše sa svojom brutalnošću, sadizmom i ubistvom, bez potrebe za uljepšavanjem.

'Neumazana istina'

Nakon oslobođenja ostrva od nacista, zvanični podaci iz posleratne istrage navode da je broj poginulih 389.

Ova cifra je dugo bila sporna. Istoričari, pripadnici jevrejske zajednice i građani imaju procene u rasponu od stotina do nekoliko hiljada.

Takođe su rasprostranjene spekulacije da je britanska vlada namerno prikrila prave razmere onoga što se dogodilo na ostrvu.

Istraga demantuje takve teorije. Utvrđeno je da je malo verovatno da je broj smrtnih slučajeva u Alderniju premašio 1.134, pri čemu je verovatniji raspon smrtnih slučajeva između 641 i 1.027.

Pored toga, najmanje 97 ljudi je umrlo, a jedna je nestala tokom tranzita ka i sa ostrva.

Procenjeni minimalni broj zatvorenika ili radnika poslatih u Alderni tokom nemačke okupacije je između 7.608 i 7.812, utvrdilo je veće.

Aldernijevi logori, prema istrazi, dele mnoge osobine onih u kontinentalnoj Evropi. Radnici su držani u groznim uslovima i primorani da rade duge sate izvodeći opasne građevinske radove. Bili su podvrgnuti premlaćivanju, sakaćenju, mučenju, au nekim slučajevima i pogubljenjima.

Istraga je pokazala da nema „dokaza“ za tvrdnju da je mnogo hiljada žrtava umrlo.

Tvrdnje da je u Alderniju bio centar za istrebljenje i da je predstavljao „mini-Aušvic“ takođe su netačne, utvrdilo je veće.

„Sa zatvorenicima se postupalo užasno, a život je bio jeftin, ali Alderni nije imao 'mini-Aušvic' na ostrvu nije postojao centar za istrebljenje“, rekao je Pikels.

Pikels veruje da precenjeni broj poginulih od strane nacista može biti štetan i igrati na ruku poricateljima holokausta.

„U vreme kada delovi Evrope pokušavaju da isperu svoju istoriju kroz Holokaust, Britanska ostrva moraju da kažu neukaljanu istinu“, rekao je on. „Brojevi su važni. Preuveličavati broj umrlih je isto toliko iskrivljavanje holokausta koliko i potcenjivanje brojeva.”

Dodao je: „Preterivanje ide na ruku poricateljima holokausta i potkopava šest miliona mrtvih. Istina nam nikada ne može naškoditi.”

'Neverovatna nepravda'

Poseban deo istrage bio je fokusiran na propust da se procesuiraju ratni zločini počinjeni u Alderniju, nešto što je opisao kao „neverovatnu nepravdu“.

To je bilo zbog odluke britanske vlade da preda slučaj Sovjetskom Savezu nakon Drugog svetskog rata pošto su većina žrtava bili sovjetski građani.

Istraživanje koje je sproveo Entoni Glis, akademik i savetnik Pikelsa, otkrilo je da je britanska vlada „nasledila zataškavanje“, koja je sve Aldernijeve dokaze predala Sovjetskom Savezu preko rata Ujedinjenih nacija. Komisija za zločine 12.09.1945.

Odatle je SSSR odlučio da „ne radi ništa sa dokazima“, prema Glisu, što znači da je većina počinilaca koji su sistematski mučili i u nekim slučajevima ubijali svoje žrtve izbegla suđenje.

Glis veruje da je britanska vlada to namerno sakrila od pogleda javnosti. On poziva vladu da se izvini.

„Čini se jedva razumljivim da je Britanija, od svih zemalja, odbila da sudi nacističkim ratnim zločincima za užasne zločine počinjene na britanskom tlu nad građanima oko 30 nacija“, rekao je on.

„Umesto toga, britanske vlasti su SSSR-u prenele sve dokaze koje su pažljivo prikupile u takozvanom 'slučaju Alderni'... uprkos tome što SSSR to nije tražio i tako, očigledno, direktno krše britanske međunarodne ugovorne obaveze.

Prema Gliju, nedostatak suđenja Aldernijevim ratnim zločincima je značio da je pravda uskraćena žrtvama i njihovim porodicama.

Pikels je u međuvremenu rekao da je činjenica da se počinioci nikada nisu suočili sa britanskom pravdom „mrlja na reputaciji uzastopnih britanskih vlada“.

(Kurir.rs/ CNN/ Preneo: T.A.)