"ZAŠTO ŠOLC NE RASPIŠE IZBORE KAO MAKRON?" Evo šta je sprečilo nemačkog kancelara da učini isto što i predsednik Francuske
Francuski predsednik Emanuel Makron je, nakon evropskih, raspisao vanredne izbore za francuski parlament, dok u Nemačkoj za to postoje ustavne prepreke.
„Makron je raspisao nove izbore, zašto to ne uradi i Olaf Šolc?“ To se otprilike moglo pročitati u komentarima na internetu odmah nakon evropskih izbora u nedelju kasno uveče.
Dojče vele objašnjava da to nije tako jednostavno pošto se politički sistemi u Nemačkoj i Francuskoj se razlikuju. U Nemačkoj vanredni izbori ne mogu tek tako da se raspišu, za to je potrebno nekoliko međukoraka.
Novi izbori za parlament, a ne za predsednika
Francuski predsednik, prema članu 12 francuskog Ustava, ima pravo da raspusti Nacionalnu skupštinu i da raspiše nove izbore za parlament. To je Emanuel Makron učinio u nedelju uveče 9. jula. Pri tom je važno naglasiti da se na tim predstojećim izborima ne glasa o njegovom mandatu. Reč je samo o novim izborima za Nacionalnu skupštinu, dakle za parlament. Francuskog predsednika direktno bira narod na posebnim izborima, a ne parlament. Predsednički izbori u Francuskoj trenutno nisu na dnevnom redu.
U Nemačkoj vanredne izbore za Bundestag ne mogu da raspišu ni kancelar, ni predsednik. To nije predviđeno Osnovnim zakonom (zvanični naziv nemačkog ustava, prim.ur). Tvorci nemačkog Osnovnog zakona su, nakon iskustava iz Vajmarske Republike, hteli da obezbede veću stabilnost i vanredni parlamentarni izbori su zato mogući tek nakon što se preduzmu sledeći koraci:
Prvi od njih je da kancelar, prema članu 68 Osnovnog zakona SR Nemačke, postavi pitanje poverenja u Bundestagu. I isključivo je njegova odluka da li će on to učini ili ne. Ako tada dobije poverenje, sve ostaje po starom. On je time obezbedio svoju većinu u Bundestagu.
Ako izgubi, sledi još jedan korak. Tada predsednik na predlog kancelara može u roku od 21 dan da raspusti Bundestag – osim ako poslanici Bundestaga većinom ne izaberu neku drugu osobu za kancelara ili kancelarku.
Novi izbori u roku od 60 dana nakon raspuštanja Parlamenta
Ako predsednik prema članu 39 Osnovnog zakona raspusti Bundestag, novi izbori moraju da se održe u roku od 60 dana. U Nemačkoj bi ti novi izbori bili povezani s mandatom kancelara, zato što kancelara bira Bundestag.
Bundestag je poslednji put raspušten i održani su vanredni izbori 2005. godine. Tadašnji kancelar Gerhard Šreder postavio je pitanje poverenja nakon izbora u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija i – izgubio. Predsednik Horst Keler tada je raspustio nemački parlament, što je dovelo do novih izbora.
(Kurir.rs/Dojče vele/Preneo: N. V.)
Bonus video:
"SRBIJU I NJEN RAZVOJ NE SMEMO DA ZAUSTAVIMO" Oglasio se Vučić i poslao snažnu poruku: "Daću sve od sebe u naredne dve godine..." (VIDEO)