Ronioci su pronašli ostatke finskog aviona iz Drugog svetskog rata koji je navodno oborila Moskva (SSSR), dok je prevozio više evropskih i jednog američkog diplomatu. Ronilački tim u Estoniji saopštio je ove nedelje da je locirao dobro očuvane ostatke aviona Junkers Ju 52 blizu malenog ostrva Keri u blizini glavnog grada Estonije, Talina, na dubini od oko 70 metara.

Avion je prevozio američke i francuske diplomatske kurire u junu 1940. godine kada je oboren, samo nekoliko dana pre nego što je Moskva anektirala baltičke države. Poginulo je svih devet osoba u avionu, uključujući dvočlanu finsku posadu i sedam putnika, američkog diplomatu, dvoje Francuza, dvoje Nemca, jednog Šveđanina, te dvoje estonsko-finskih državljana.

Vest o sudbini aviona naišla je tada na nevericu i gnev vlasti u Helsinkiju, koje su saopštile da su ga oborila dva sovjetska bombardera Iljušin DB-3, samo 10 minuta nakon poletanja sa talinskog aerodroma Ulemiste.

Finska je zvanično godinama ćutala o detaljima obaranja aviona, rekavši samo da se dogodio "misteriozni pad" iznad Baltičkog mora, jer navodno nije želela da provocira Moskvu.

screenshot-20240615-233013.jpg
Printscreen/Youtube 

Ambasada SAD u Talinu je tokom godina detaljno dokumentovala i istraživala slučaj.

Portparol ambasade Majk Snajder rekao je za AP da su "vesti o mogućoj lokaciji olupine putničkog aviona od velikog interesa za SAD, posebno zarto što je se radi o jednoj od prvih američkih žrtava u Drugom svetskom ratu, diplomati Henri Antajlu koji je poginuo u obaranju aviona". Estonski ribari i operater svetionika na Keriju rekli su finskim medijima, decenijama nakon obaranja aviona, da je sovjetska podmornica izronila blizu mesta pada aviona i da je preuzela plutajuće ostatke, uključujući i kese sa dokumentima, koje su prethodno sakupili ribari.

Čitav slučaj je doveo do formiranja raznih teorija zavere, pre svega u vezi sa sadržajem kesa, ali i odluke Moskve da obori avion, jer je bilo nejasno zašto su Sovjeti odlučili da obore letelicu koja je izgledala kao civilni finski putnički avion (mada se radi o modelu koji je korišćen kao bombarder i desantni avion još od španskog rata 1936.), u vreme kada se drugi svetski rat još nije razbuktao.

Pretpostavljao se i da je to naprosto mogla biti i greška pilota sovjetskih bombardera. Zanimljivo da ranije čak ni okeanografski brod za istraživanje američke mornarice, Pathfinder, nije mogao da locira ostatke aviona u pretrazi oko ostrva Keri 2008. godine, u misiji koju je naručila estonska vlada od Pentagona. Na Keriju se nalazi spomenik žrtvama nesreće, postavljen početkom 1990-ih, a stara očuvana zgrada terminala aerodroma u Helsinkiju, gde je avion trebalo da sleti, ima spomen ploču postavljenu 2020. godine sa imenima žrtvava.

Bonus video:

04:36
"AVION NIJE UŠAO U SUPERĆELIJSKU OLUJU VEĆ U NEŠTO MNOGO GORE" Vojni pilot: Snaga ove prirodne pojave ravna je NUKLEARNOJ BOMBI Izvor: Kurir televizija