TURISTI ŠIROM GRČKE NESTAJU, A POTOM IH NALAZE MRTVE Naučnici tvrde da bi ovo mogao biti razlog

Bio je šok kada je Majkl Mozli, lekar i poznati TV voditelj u Velikoj Britaniji, pronađen mrtav ranije ovog meseca nakon što je planinario na visokim temperaturama na grčkom ostrvu Simi.

U subotu je holandski turista pronađen mrtav na ostrvu Samos. Sledećeg dana, telo američkog turiste pronađeno je na Matrakiju, malom ostrvu zapadno od Krfa. Albert Kalibet, još jedan američki turista, nestao je otkako je 11. juna krenuo na pešačenje po Amorgosu. A dve Francuskinje su nestale na Sikinosu nakon što su izašle u šetnju. Tela poginulih tek treba da se pregledaju kako bi se utvrdio tačan uzrok smrti, ali vlasti upozoravaju ljude da ne potcenjuju uticaj visokih temperatura.

„Postoji zajednički obrazac“, rekao je za Rojters Petros Vasilakis, portparol policije za južni Egej, „svi su išli u šetnju usred visokih temperatura.

Neki naučnici kažu da ono što se dešava u Grčkoj predstavlja znak upozorenja o uticaju ekstremne toplote na telo, a posebno na mozak, što potencijalno izaziva konfuziju, utiče na sposobnosti ljudi da donose odluke, pa čak i na njihovu percepciju rizika.

Kako klimatske promene podstiču duže i teže talase toplote, naučnici pokušavaju da otkriju kako će se naš mozak nositi.

Istraživanja su se tradicionalno fokusirala na uticaj ekstremne toplote na mišiće, kožu, pluća i srce, ali "mozak je za mene ključ svega", rekao je Damian Bailei, profesor fiziologije i biohemije na Univerzitetu u Južni Vels. To je "glavni prekidač" za telo, rekao je za CNN.

U mozgu se reguliše telesna temperatura. Hipotalamus, mala struktura u obliku dijamanta, deluje kao termostat. On izvodi delikatan ples kako bi održao unutrašnju temperaturu tela na ili veoma blizu 37 stepeni Celzijusa. Kada je vruće, hipotalamus aktivira znojne žlezde i širi krvne sudove kako bi ohladio telo.

Ali mozak dobro funkcioniše u uskom rasponu temperatura i čak i male promene mogu uticati na njega. Mnogima će biti poznat osećaj sporosti i lenjosti tokom toplog letnjeg dana.

Ali kako se toplota povećava, to može imati ozbiljne posledice, uključujući smanjenje tečnosti u telu i smanjenje dotoka krvi u mozak, rekao je Bejli. On poredi mozak sa hamerom - potrebni su mu ogromni resursi da bi funkcionisao.

Testovi koje je sproveo na učesnicima istraživanja u ekološkoj komori, gde je podigao temperaturu od 21 do 40 stepeni Celzijusa, pokazali su pad protoka krvi u mozgu za oko 9% do 10%.

„To je velika stvar u smislu da se ne dobija dovoljno goriva u motor koji stalno radi na visokom nivou“, rekao je Bejli.

Ekstremna toplota može poremetiti tipičnu moždanu aktivnost, rekla je Kim Majdenbauer, neuronaučnik sa Vašingtonskog državnog univerziteta. Mreže mozga koje obično omogućavaju ljudima da jasno razmišljaju, rasuđuju, pamte i konstruišu i formulišu ideje, mogu biti „izbačene iz sistema“, rekla je ona za CNN.

Postaje teže donositi složene odluke, kao što je put kojim ćete krenuti na pešačenje - odluka koja zvuči jednostavno, ali zahteva odmeravanje više različitih faktora.

Postoje i dokazi koji sugerišu da je veća verovatnoća da će ljudi donositi rizične odluke i upuštati se u impulsivno ponašanje kada su izloženi toploti, dodala je ona.

Izmenjena percepcija rizika u kombinaciji sa oštećenom kognitivnom funkcijom može imati veoma ozbiljne posledice.

„Ne govorite samo o tome da bi vam moglo biti malo previše toplo i da ćete možda dobiti opekotine od sunca“, rekla je. „Govorite o potencijalno opasnim po život (situacijama), kao što je donošenje loših odluka, zamagljivanje vašeg rasuđivanja.

Naučnici tek počinju da otkrivaju opseg uticaja toplote na mozak, ne samo u smislu donošenja odluka, već i na raspoloženje, emocije i mentalno zdravlje.

Kurir.rs/CNN

Bonus video: