Kina bi Tajvan mogla da osvoji i bez ispaljenog metka, upozoravaju američki analitičari iz centra za strateške i internacionalne studije (CSIS).
Naime, korišćenjem tzv. taktika "sive zone", obalska straža Narodne Republike Kine mogla bi Tajpej da dovede u totalnu ili barem delimičnu izolaciju, čime bi se tajvanske ključne strateške luke odsekle od trgovinskog lanca. Takođe, napadom na energetsku infrastrukturu ostrva, Kina bi mogla da uzurpira postrojenja od kojih zavisi 23 miliona Tajvanaca.
CNN u opširnoj analizi navodi da Kina polaže prava na ostrvo, uprkos tome što istorijski nad njim nikada nije imala kontrolu. Na tom su ostrvu još 1940-ih godina utočište pronašli nacionalisti predvođeni čelnikom Kuomintanga Čang Kaj-šekom i proglasili samoupravu jer nisu priznavali vođstvo Mao Cedunga koji je preuzeo kontrolu nad komunističkom Kinom.
Kina ne krije teritorijalne apetite prema Tajvanu, pozivajući se na argument da uživa istorijsko pravo nad tom teritorijom, zbog čega komšije na svako malo podseća da će im najkasnije do 2027, kao najmnogoljudnija vojna sila na svetu, više ili manje pristojno "pokucati na vrata".
Međutim, Peking spomenutu taktiku "sive zone" ne koristi samo oko Tajvanskog tesnaca nego i u ostatku regiona, zbog čega dolazi do sve učestalijih trzavica s Filipinima, Vijetnamom, Malezijom i Brunejem.
Poslednji incident dogodio se prošle nedelje, kada je Kina nasilno onemogućila filipinskim ribarima da napune gorivo oko potopljenog grebena u ostrvu Spratli koji se nalazi Južnom kineskom moru, i to samo dva dana nakon primene nove regulacije koja omogućava strožu i agresivniju primenu zakona u toj regiji.
Naime, Međunarodni sud u Hagu još je 2016. presudio u korist Filipina zbog teritorijalnog spora oko grebena, istakavši u obrazloženju da Kina nikada nije imala pravne osnove da potraži dotičnu teritoriju, ali Sijev režim je presudu odlučio da potpuno ignoriše, zbog čega je na grebene poslednjih godina postavljao vojne baze kineske narodne vojske PLA-a, navodi se u analizi CNN.
Novi predsednik Filipina, Ferdinand "Bongbong" Markos Mlađi, na samom početku prvog mandata naglasio je da takvo ponašanje, za razliku od svog prethodnika Rodriga Dutertea, ne planira da toleriše, te je prema Pekingu zauzeo asertivniji stav, zbog čega su tenzije sve češće.
Kina svako malo šalje svoje vojne brodove u ekskluzivnu ekonomsku zonu Manile, na šta Manila odgovara jačanjem svojeg vojnog arsenala i jačanja odbrambenih paktova sa zapadnim silama.
"Ovakvi incidenti dokazuju da Kina postaje sve agresivnija prema manjim i slabijim komšijama poput Filipina, čime dobija dovoljno samopouzdanja za poteze kojima prelazi određene crvene linije" objašnjava Džej Batongbakal, stručnjak za pomorsko pravo s filipinskog univerziteta.
Ali čemu tolika napetost oko koralnih grebena i atola u Južnom kineskom moru? Reč je o području sa približnom površinom od 3,3 miliona kvadratnih kilometara kroz koje prolazi skoro trećina ukupne svetske trgovine, čija se vrednost procenjuje na trilion dolara godišnje. Takođe, kako to obično biva, američka agencija za energetiku tvrdi da se ispod površine Južnog kineskog mora nalazi nešto više od pet triliona kubnih metara prirodnog gasa i 11 milijardi barela nafte.
(Kurir.rs/Jutarnji/CNN/Foto: Ilustracija/Preneo: A.N.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
