U Iranu se sutra održavaju prevremeni predsednički izbori na kojima najveći deo od šest potvrđenih kandidata, od ukupno više od 80 koliko se prvobitno prijavilo, pripada tvrdoj liniji.
Izbori su raspisani nakon pogibije iranskog predsednika Ebrahima Raisija koji je više visokih zvaničnika stradao u helikopterskoj nesreći u maju.
Kandidate za novog šefa države potvrdio je Savet stražara, sastavljen od sveštenih lica i pravnika, a koji je pod kontrolom vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija.
Rojters navodi da predsednik u Iranu obavlja svakodnevna vladina zaduženja i posebno je odgovoran za privredu zemlje, koja je sada u problemu, a direktno odgovara vrhovnom vođi koji ima konačnu reč u svemu.
Britanska agencija navodi da se među šest predsedničkih kandidata samo jedan smatra umerenom političkom opcijom.
MUHAMED BAKER KALIBAF
Bivši komandant iranske Revolucionarne garde i saveznik ajatolaha Hamneija je trenutno predsedavajući nacionalnog parlamenta u kojoj dominiraju poslanici naklonjeni tvrdoj liniji.
Kalibaf se već dvaput neuspešno kandidovao za predsednika Irana, a od treće kandidature 2017. je primoran da odustane kako ne bi došlo do podele među tvrdolinijašima, ali uprkos tome pokojni Raisi te godine nije uspeo da postane predsednik.
Nakon što je 2005. napustio čelo Revolucionarne garde kako bi se prvi put kandidovao za šefa države, Kalibaf je nakon neuspešne predsedničke kampanje uz podršku vrhovnog vođe preuzeo funkciju gradonačelnika Teherana, na kojoj je ostao 12 godina.
SAID DŽALILI
Ovaj iranski diplomat, koji takođe pripada tvrdoj liniji, ostao je bez desne noge ispod kolena dok se kao pripadnik Revolucionarne garde 80-ih godina borio u iranko-iračkom ratu.
Džalili ima doktorat iz političkih nauka i za sebe kaže da čvrsto veruje u "velajat-e fakih" ili vrhovno pravo, sistem islamske vlasti koji je osnova pozicije koju obavlja Hamnei.
Ajatolah je Džalilija postavio za seketara Vrhovnog nacionalnog saveta bezbednosti, a ta fukcija, koju je obavljao od 2007. do 2012, značila je i da je on i glavni iranski pregovarač za nuklearna pitanja.
Džalili je četiri godine radio i u Hamneijevom kabinetu, a 2013. neuspešno se kandidovao na predsedničkim izborima.
MASUD PEZEŠKIJAN
Iranski poslanik azerskog porekla jedini je predsednički kandidat umerene opcije kojeg je potvrdio Savet stražara i podržo proreformski politički kamp.
Uspeh Pezeškijana na ovim izborima zavisi od toga da li će uspeti da privuče milione razočaranih glasača koji 2020. nisu želeli da izađu na birališta.
Pezeškijan je po profesiji lekar, od 2001. do 2005. bio je ministar zdravlja za vreme reformskog predsednika Muhameda Hatamija, a 2008. je izabran u parlament.
On je otvoreno kritikovao Islamsku Republiku Iran zbog manjka transparentnosti u slučaju smrti Mahdse Amini, mlade kurdske žene koja je 2022. preminula u pritvoru, a njena smrt izazvala višemesečne proteste.
Pezeškijanu je 2021. bilo zabranjeno da se kandiduje na predsedničkim izborima.
OSTALI KANDIDATI
Među ostalim kandidatima koji imaju manje šanse za izbornu pobedu, izdvaja se Mustafa Purmuhamedi, koji je jedino svešteno lice, a bio je ministar policije od 2005. do 2008. u vreme vlasti konzervativnog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada. Tu je Alireza Zakani, gradonačelnik Teherana koji takođe pripada tvrdoj liniji, kao i Amirhusein Gazizadeh-Hašemi, bivši poslanik i aktuelni potpredsednik Irana i prvi čovek Fondacije mučenika.
(Kurir.rs/Reuters/Preveo i priredio: N. V.)
NE PROPUSTITE
