MAJKA DEPORTOVANA U SIBIR, OTAC U VRHOVNOM SOVJETU Buduća šefica EU diplomatije je Putinova protivnica čiji muž posluje u Rusiji

Estonska premijerka Kaja Kalas se kroz celu karijeru bori s time da izađe iz očeve senke.

Kad je postala premijerka 2021. godine to se promenilo.

Njena upozorenja da bi skeptični evropski čelnici trebalo da poveruju Amerikancima koji su tvrdili da ruski predsednik Vladimir Putin planira invaziju na Ukrajinu, pokazala su se tačnim.

Estonija, koja ima svega 1,3 miliona stanovnika, proporcionalno je postala jedan od najvećih ukrajinskih donatora.

Nakon što je Kalas naredila demontažu sovjetskih ratnih spomenika, Rusija je izdala nalog za njeno hapšenje.

Međunarodni novinari prozvali su je tada "gvozdenom damom".

Očekuje se da će Kalas postati nova šefica Evropske službe za spoljne poslove (EEAS), diplomatskog ogranka EU.

Posao se smatra ekvivalentnim ministru spoljnih poslova, odnosno jedan je od četiri glavne pozicije u EU.

Neki čelnici se brinu da je Kalas previše fina za taj posao, dok druge brine kako će biti previše čvrsta i usredsrediti se na sukob s Rusijom na štetu odnosa Evrope s ostatkom sveta.

Ekonomist piše da joj nadimak "gvozdena dama" ne stoji najbolje jer ona ostavlja dojam bezazlene i skromne osobe.

U januaru 2022. bila je iziritirana jer se našla na meti kritičara zbog svojih modnih kombinacija, a ne zbog politike.

U ranijem intervjuu upitana je zašto je Estonija manje korumpirana od Moldavije što ju je navelo da zastane i razmisli, zatim je ponudila sofisticiranu tezu o privatizaciji iz 90-ih godina prošlog veka.

Nepoverenje prema Rusiji često je objašnjavala opisujući iskustva svoje porodice.

Njena majka, baba i prababa našle su se među desetinama hiljada Estonaca deportovanih u Sibir nakon što je Sovjetski Savez 1940. osvojio tu batičku zemlju.

Prilagođavanje njene porodice komunizmu bilo je pragmatično, njen otac dospeo je u Vrhovni sovjet, ali je takođe bio jedan od najranijih zagovornika estonske samouprave u kasnim 80-im godinama prošlog veka.

Kalas u početku nije htela da ima veze s politikom, pa je celu deceniju provela radeći kao korporativni advokat specijalizovan za evropsko antimonopolsko pravo.

Postala je poslanica estonskog parlamenta 2011, a zatim i Evropskog parlamenta 2018.

Reformistička stranka izabrala ju je da ih vodi na izborima 2019. gde je završila prva, ali su je s vlasti izbacili savez krajnje desnice, stranke desnog centra Isama i Partije centra, uglavnom urbane stranke koja privlači većinu glasova manjine u Estoniji koja govori ruskim jezikom.

Kada se ta koalicija raspala 2021., formirala je vladu sa Strankom centra.

U svojim prvim kampanjama delovala je pomalo neodlučno, ali je kao premijerka pronašla svoj glas.

U unutrašnjoj politici nastavila je stranački brend kompetentnog tehnokratskog upravljanja i odgovornog budžeta, što je oblikovalo reputaciju Estonije kao digitalnog pionira druge decenije 21. veka.

Ruska invazija u februaru 2022. bila je katastrofa za Ukrajinu i Evropu, ali je ojačala međunarodni ugled estonske premijerke.

Njeno "rekla sam vam" vođama zadovoljilo je Estonce i druge istočne Evropljane koji se prema Zapadu odnose snishodljivo.

Postala je lider regiona koji sebe nije video samo kroz sustizanje zapadne Evrope, već i to da bude ispred nje u razumevanju nekih pitanja.

Na izborima u martu 2023. Kalas je potukla populiste.

Nekoliko meseci kasnije estonska javna televizija otkrila je da je njen suprug bio glavni deoničar u firmi za štampanje etiketa pića koja je nastavila da legalno posluje u Rusiji.

Nema ozbiljnih optužbi da je znala za to, ali skandal joj je narušio imidž.

Nastavila je sa svojim liberalnim programom, donošenjem zakona koji dopuštaju homoseksualne brakove (nepopularno u društveno konzervativnoj Estoniji) i, što je možda još kontroverznije, uvođenjem poreza na registraciju automobila.

Budući da je Reformistička stranka ispod 20 odsto podrške, možda je dobar trenutak za nju da napravi promenu.

Čini se da je Kalas na više načina savršeno prikladna za najviši posao u Briselu.

Žestoko brani liberalizam i Evropu, pomalo je štreberka, razgovore pojača referencama na akademske i političke tekstove (upozorava zapadnjake da ne veruju ruskim diplomatama recitirajući napamet četiri agresivna pregovaračka načela koja je izneo Andrej Gromiko, sovjetski ministar spoljnih poslova iz 80-ih godina prošlog veka).

Čini se da je istinski besna na populističke političare, poput onih koji obećavaju rešenja koja će dugoročno samo pogoršati probleme.

Ipak, posao šefa EEAS može da bude frustrirajući.

Podele između članica EU o mnogim pitanjima često znače da ne postoji evropski konsenzus.

Kalas se ne ponaša uvek preterano diplomatski.

U novembrui prošle godine moralaje da se izvini učiteljima nakon što im je rekla da, ako žele veće plate, treba da podrže njen porez na automobile kako bi povećali prihode.

Ekonomist tvrdi da je Kalas svakako iskrenija je od većine političara.

U jednom intervjuu je citirala nekadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona koji je rekao da je ključ pobjede u politici "glad za uspjehom".

Upitana da li ima tu glad, odgovorila je: "Valjda da".

(Kurir.rs/The Economist/Jutarnji list/Preneo: N. V.)