Oni koji pasionirano prate politiku Sjedinjenih Američkih Država, a ima ih mnogo u Srbiji, noćas su navijali sat u tri iza ponoći da bi pratili debatu aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena i bivšeg Donalda Trampa.
U tih 90 minuta bilo je svega - neukusnih optužbi, uvreda, nemogućih obećanja, pominjanja trećeg svetskog rata, pominjanje obustave rata, inflacije, migranata, abortusa, medicinske zaštite...
Gosti "Usijanja" koji su sumirali utiske sa sinoćne debate bili su Boško Jakšić, novinar, Vladan Glišić, advokat i Branko Jakovljević, Centar za društvenu analizu.
Jakšić je pričao o prvim impresijama koje su Bajden i Tramp ostavili:
- Nije potrebno da analiziramo govor tela, zna se šta jedan o drugom misle i zna se koliko dugo to misle i to se videlo tokom debate, nisu se trudili da išta prikriju. Ovo je bila najranija prva debata, a očigledno je to bilo pod inicijativom Bajdena, više od četiri meseca pred izbora, mislim da je Bajden uočio da zaostaje po svim rejtinzima i da je pokušao da promeni taj trend. Kratko, sve se završilo time da je mala šansa da će uspeti to da promeni, jedino ako to nije promenio na gore. Meni je bilo zanimljiva ta organizacija u studiju, 90 minuta, nema upadanja u reč, samo kada moderatori da reč, uključeni su mikrofoni, nema preklapanja, kada jedan govori, onom drugom je isključen mikrofon, tako da nema debata kao kod nas. Nema zabeleški, konsultovanja štabova.
Jakovljević je komentarisao to što nisu pružili ruku jedno drugome:
- Zanimljivo je bilo to što se dva kandidata nisu ni pozdravili, niti pružili ruke, što je osnovni civilizovani čin, a to govori o podeljenosti u američkom društvu. Mogli smo svašta da čujemo, osim argumentovane debate i plana za budućnost SAD na unutrašnjem i spoljašnjem planu. Mnogo puta su se čule reči "kriminalac" "upropastio si" "najgori predsednik u istoriji" ali i mnogo gore stvari, nisu ostali dužni jedan drugome ništa. Mislim da je to podcenjivanje američkih birača, koji su navikli na argumente.
Glišić je pričao o podeljenosti američkog naroda:
- Amerika je podeljena i to radikalno, a kada je toliko podeljeno društvo, to je najgora podloga za neki građanski rat. Recimo, jedno od takvih društava 20. veka bilo je u Španiji i tada su doživeli zaista stravičan građanski rat. Ozbiljniji problem američkog društva je to što se gerantologiju ističu u prvi plan, a zna se da velike sisteme ne mogu baš mlada društva da vode, potrebne su godine, kao u Kini i Rusiji. Kadrove provedete kroz sve faze, pa da sa nekih 60 godina mogu da vode društvo. Ovde imamo ljude koji moraju da dokazuju da su sposobni, to je strašno.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
