U Iranu se sutra održava drugi krug predsedničkih izbora u kojem se nadmeću ultradesničarski kandidat tvrde linije Said Džalili i reformista Masud Pezeškijan.
Izbori se održavaju u trenutku velikih ekonomskih, društvenih i geopolitičkih izazova sa kojima se suočava Iran.
U prvom krugu glasanja, održanom prošlog petka, zabeležena je rekordno mala izlaznost od oko 40 odsto.
Tada je Pezeškijan bio prvoplasirani sa 10,4 miliona glasova od ukupno 24,5 miliona, dok je Džalili, nekadašnji glavni iranski pregovarač za nuklearna pitanja bio na drugom mestu sa 9,4 miliona osvojenih glasova.
Pravo glasa ima 61 milion ljudi, a prevremeni izbori su raspisani nakon smrti bivšeg predsednika Ebrahima Raisija koji je u maju poginuo u helikopterskoj nesreći.
Džalili (58) trenutno obavlja funkciju predstavnika vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija u Vrhovnom savetu za nacionalnu bezbednost, tvrdom krilu iranske vlasti koje je ujedno i najviši bezbednosni organ u zemlji.
On je već u više navrata imao neuspešne kandidature za predsednika Irana.
Džalilijev reformistički rival Pezeškijan (69) je najumereniji od šest predsedničkih kandidata koliko ih je bilo ukupno u prvom krugu.
Pezeškijan je od 1997. do 2005. bio ministar zdravlja za vreme vlasti Muhameda Hatamija, poslednjeg reformističkog predsednika Irana.
Na ovim izborima dobio je podršku Hatamija i drugih reformističkih političara.
Pezeškijan je od 2008. poslanik iranskog parlamenta, a obavlja i finkciju zamenika predsedavajućeg.
Njegovi predizborni planovi uključivali su omekšavanje restrikcija u iranskom društvu, poput zakona o nošenju hidžaba, kao i popravljanje odnosa sa Zapadom, uključujući potencijalno ponovno pokretanje nuklearnih pregovora sa svetskim silama.
Američki CNBC navodi da se ovi izbori održavaju u teškom trenutku za Iran, zemlju od 88 miliona ljudi.
Navodi se da je privreda u problemu, postoji rašireno nezadovoljstvo u narodu uz žestoke odgovore vlasti na to.
Iran se suočava sa visokom inflacijom, teškim teretom zapadnih sankcija i sve većim tenzijama sa SAD.
Navodi se da je tu i pitanje iranskog nuklearnog obogaćivanja uranijuma i rat koji Izrael u Pojasu Gaze vodi sa Hamasom, koji ima podršlu Teherana.
Pezeškijan bio iznenađenje prvog kruga
Uspeh Pezeškijana u prvom krugu, kada je uzeo najviše glasova, ali ne i više od 50 odsto koliko je bilo potrebno da bi odmah postao predsednik, bio je iznenađenje za mnoge analitičare. Nader Itajim, urednik za Bliski istok u "Argus mediji" kazao je za CNBC da Pezeškijan "apsolutno ima" šansu da postane šef države.
- Ali, mislim da će sve zavisiti od izlaznosti i njegove sposobnosti da privuče neke od od razočaranih glasača da ipak izađu na birališta - rekao je Itajim.
(Kurir.rs/CNBC/Preveo i priredio: N. V.)
NE PROPUSTITE
