DA LI SLEDI VELIKI ZAOKRET U UKRAJINI? Zelenskom se ovo neće svideti, evo šta kaže NAROD! Spremni za pregovore, ali POSTOJE USLOVI

U Ukrajini se sve više govori o mirovnim pregovorima sa Rusijom. U prošlosti je predsednik Volodimir Zelenski odbijao razgovore sa aktuelnim ruskim rukovodstvom i čak je izdao dekret prema kojem su razgovori sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom potpuno isključeni.

Istovremeno, 44 odsto Ukrajinaca u oblastima iza linije fronta smatra da je vreme za početak zvaničnih pregovora između Kijeva i Moskve, 35 odsto je protiv, a 21 odsto je neodlučno. Ovo su rezultati ankete koju je po nalogu internet portala ZN.UA od 20. do 28. juna 2024. sproveo ukrajinski istraživački centar Razumkov.

Ali prema ovoj anketi, Ukrajinci su kategorički protiv da Kijev ispuni nedavne Putinove uslove za okončanje rata. Skoro 83 odsto ispitanika odbacuje povlačenje ukrajinskih trupa iz delova Donjecke, Luganske, Hersonske i Zaporoške oblasti koji nisu pod kontrolom Moskve. Oko 84 odsto ispitanika je protiv prelaska ovih teritorija u sastav Rusije. Osim toga, 77 odsto je protiv ukidanja svih zapadnih sankcija Rusiji.

Na pitanje koji je minimalni uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma sa Rusijom, više od 51 odsto je odgovorilo da Ukrajina mora biti oslobođena ruskih okupacionih snaga u granicama iz 1991. Iako većina Ukrajinaca želi da se vrati na te granice, svaki drugi Ukrajinac (46 odsto) smatra da nije sramota odbiti služenje vojnog roka. Samo 29 odsto njih ima suprotno mišljenje, a 25 odsto je neodlučno.

Ono što zbunjuje ukrajinsko društvo

- Ovo pokazuje frustraciju stanovništva. Ljudi ne znaju kakve perspektive imaju oni i sama država u uslovima rata. Upravo to signaliziraju takvi paradoksalni odgovori društva, kaže Oleh Saakjan, politikolog i suosnivač Nacionalne platforme za stabilnost i koheziju.

Velika spremnost na pregovore o miru, smatra on, pokazuje da su dosadašnji napori na mobilizaciji stanovništva i stvaranju jedinstva iscrpljeni jer su bili usmereni na kratak rat:

– Ušli smo u dugi rat, a ni vlasti ni elite nisu ponudile ljudima viziju kako treba da žive u Ukrajini u uslovima stalnog rata ili u ratnoj opasnosti.

Prema njegovom mišljenju, Ukrajince počinje da brine sve što je odloženo "za vreme posle rata", poput borbe protiv korupcije, nepotizma i neefikasne administracije. Jer, ljudima je, kaže, postalo jasno da će rat trajati još dugo.

- Mobilizacija, zloupotreba ovlašćenja, energetska i ekonomska pitanja, utvrđenja na frontu i odbrana - sve je to trenutno izuzetno aktuelno za društvo, jer se rat nastavlja, a ti problemi su nerešeni. Istovremeno, društvo želi da pobedi, ali nije jasno kako se to može postići, objašnjava Saakjan.

Ihor Rejterovič sa Kijevskog univerziteta Taras Ševčenko napominje da ukrajinski predsednik već nekoliko meseci praktično ne pominje granice iz 1991. godine kao preduslov za mir sa Rusijom, ali ne govori ni o novim. To zbunjuje ukrajinsko društvo, kaže ekspert.

- To znači da, s jedne strane, većina želi nazad sve teritorije, a sa druge strane polovina kaže da odbijanje služenja vojnog roka nije problem. Odgovori su ambivalentni. Zato se morate baviti time i razmišljati o rešenju koje može da ujedini ukrajinsko društvo.

Kako živeti u ratnim uslovima?

Da bi dobila podršku Ukrajinaca za svoje inicijative, vlada bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da započne otvoren dijalog sa društvom o budućnosti i da razvije viziju kako nastaviti da živi u ratnim uslovima. Prema mišljenju stručnjaka, u proces donošenja odluka trebalo bi da bude uključen što veći broj ljudi.

Istovremeno, primećuju da su ambivalentne reakcije na složene probleme normalna pojava za društva koja su u potpunoj neizvesnosti.

- Neophodno je stalno pratiti raspoloženje u javnosti i prepoznati dinamiku da bismo mogli pažljivo da se pripremimo za izazove, objašnjava Mihajlo Miščenko iz Istraživačkog centra Razumkov.

Eksperti koje je intervjuisao nemački medij jedinstveni su u činjenici da su ovakve ankete trenutno neophodne kako bi ukrajinsko rukovodstvo moglo jasno formulisati moguće opcije za budući razvoj i shodno tome pripremiti još jedan „samit mira“.

(Kurir.rs/Dojče vele/Preneo: Đ. M.)