Kamala Haris, američka potpredsednica koju je šef Bele kuće Džo Bajden podržao za demokratsku predsedničku nominaciju nakon povlačenja iz trke za nomebarske izbore, pokazivala je do sada sposobnost da oživi političku karijeru, ali je pitanje da li za to sada ima dovoljno vremena.
Vašington post navodi da je ta njena sposobnost viđena tokom istorijskog i često mukotrpnog uspona Haris ka vrhu američkog društva.
List piše da je sada pred njom test koji zahteva mnogo hitniju reakciju.
Navodi se da Haris ima tek nešto više od 100 dana, koliko je ostalo do predsedničkih izbora, da obnovi šanse Demokratske partije da zadrži Belu kuću na još četiri godine.
Ukoliko dobije stranačku nominaciju, što je već praktično viđeno kao izvesno, Haris će postati prva žena crne puti, kao i prva osoba poreklom iz južne Azije, koja je kandidat neke od dve velike američke stranke za najvišu funkciju u zemlji.
Vašington post ocenjuje da bi to bio neverovatan povratak političarke za koju je ne tako davno delovalo da je sudbinski predodređena da se pridruži dugoj listi zvaničnika iz saveznih država s obećavajućom karijerom koji su potom "izgoreli" na nacinalnoj sceni.
NBC njuz navodi da zvanična nominacija, planirana na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji koja se od 19. do 22. avgusta održava u Čikagu, svakako nije najveći izazov za Haris.
Ono što jeste prepreka na njenom putu da postane prva predsednica SAD jesu ankete.
U njima je ona na istom nivou podrške kao i Bajden ili tek nešto malo boljem, kada su u pitanju istraživanja javnog mnjenja o njihovim šansama protiv Donalda Trampa, bivšeg šefa Bele kuće i republikanskog predsedničkog kandidata.
Ankete na nacionalnom nivou u SAD urađene su u većini slučajeva neposredno pre Bajdenove odluke o povlačenju.
U njima je još uvek aktuelni predsednik zaostajao za Trampom, a ista situacija je i u istraživanjima javnog mnjenja u saveznim državama za koje se očekuje da će biti ključne za pobedu na izborima u novembru.
Poslednja anketa koju je NBC uradio s uzorkom na nivou cele Amerike, pre pokušaja ubistva Trampa na mitingu u Pensilvaniji nedelju dana pre Bajdenovog povlačenja iz trke, pokazala je da i šef Bele kuće i Haris zaostaju dva odsto za republikanskim kandidatom.
Odnos u slučaju izbornog duela Trampa i Bajdena bio je 45%:43%, a u slučaju izborne trke između Trampa i Haris 47%:45%.
Anketa Foks njuza ukazala je na odnos 49%:48% u korist Trampa ako se u novembru sučeli bilo sa Bajdenom ili sa Haris.
Druga istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Haris ima 1-2% jaču podršku u odnosu na Bajdena, ali je ključno da ona i tu zaostaje za Trampom.
Anketa koju su CBS njuz i Jugov uradili nakon atentata na Trampa otkrila je da on ima pet odsto veću podršku od Bajdena, s odnosom 52%:47%, dok je od Haris popularniji tri odsto - 51%:48%.
Njujork tajms i Sijena koledž su uradili istraživanja javnog mnjenja u Pensilvaniji i Virdžiniji, držama koje su među onim odlučujućim za izbore i to samo za predsednika i potpredsednicu SAD.
Tamo Haris ima dva odsto više podrške od Bajdena, ali bi to svakako moglo da se promeni nakon njegovog izlaska iz izborne trke.
Haris malo bolje stoji kod glasača crne puti od Bajdena
Anketa NBC njuza pokazala je da Haris ima nešto malo veću podršku među glasačima crne puti od Bajdena. Ona u odnosu na Trampa u toj demografskoj kategoriji ima prednost od 64 odsto (78%:14%), dok Bajden tu vodi 57 odsto u odnosu na republikanskog kandidata (69%:12%).
Navodi se da kod drugih demografskih kategorija, utvrđenih po starosti i polu, kao i među latino populacijom, između Bajdena i Haris skoro da i nema razlike u podršci.
(Kurir.rs/NBC News/Preveo i priredio: N. V.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
