Tinejdžer iz Haife, Jair Viteson, je nedavno tokom planinarenja sa ocem na planini Karmel, na severu Izraela otkrio zanimljiv artefakt.
Viteson je, zahvaljujući svom interesovanju za fosile i stene, otkrio 1.800 godina star prsten sa ugraviranom figurom grčke boginje Atine. Prsten, koji je prvobitno pomislio da je zarđali šraf, kasnije je prepoznat kao važan arheološki artefakt.
Dok je planinario u blizini drevnog kamenoloma ispod Kirbet Šalale sa svojim ocem, Viteson je primetio mali zeleni predmet.
"Na prvi pogled, pomislio sam da je na komadu metala ugraviran ratnik" rekao je Jair.
Nakon pažljivijeg pregleda, porodica je kontaktirala Nira Distelfelda, inspektora u Jedinici za prevenciju krađe antikviteta Izraelske uprave za antikvitete (IAA). Distelfeld je brzo organizovao prebacivanje prstena u Odeljenje za nacionalne blago, gde je artefakt pregledan uz pomoć profesora Šua Amorai-Starka, stručnjaka za drevno prstenje i amajlije sa Kaje Akademskog koledža.
"Na ovom prelepo očuvanom prstenu je prikazana figura obnaženog ratnika sa šlemom, koji u jednoj ruci drži štit, a u drugoj koplje. Jairovo prepoznavanje figure kao ratnika bilo je blizu: verovatno je reč o boginji Minervi iz rimske mitologije, poznatoj kao Atina u grčkoj mitologiji" objasnio je Distelfeld, zajedno sa dr Ejtanom Klainom iz Jedinice za prevenciju pljačke antikviteta IAA.
Interesantno je da je Atina, tokom rimskog perioda u zemlji Izrael, bila popularna boginja. Poznata po svojoj mudrosti i vojnoj strategiji, Atina je često prikazivana sa ratničkim atributima, što je bilo očigledno i na prstenu koji je Viteson pronašao.
Bronzani prsten datira iz 2. ili 3. veka naše ere, odnosno iz kasnog rimskog perioda. Smatra se da je prsten pripadao ženi, verovatno stanovniku farme, radnici u kamenolomu, ili možda kao pogrebni dar. Kirbet Šalala, arheološko nalazište gde je prsten pronađen, nalazi se na vrhu brda u Karmelskim planinama, okružen Nahal Orenom i blizu stalnog izvora vode Ein Alon.
Razni arheolozi su istraživali ovo područje, uključujući istraživača Palestine iz 19. veka, profesora Rut Miran i ekspediciju Univerziteta Bar-Ilan koju je vodio profesor Šimon Dar.
Otkriće 13-godišnjeg Vitesona biće izloženo ovog jula u Nacionalnom kampusu za arheologiju Izraela Džej i Džini Šotenstein u Jerusalimu. Posetioci će imati priliku da vide prsten i druge artefakte tokom leta kroz ture koje organizuje IAA. Ovo otkriće je još jedan primer kako strast i znatiželja mogu dovesti do značajnih arheoloških otkrića.
Otkriće Jaira Vitesona nije samo izvanredan arheološki pronalazak, već i inspiracija za mlade istraživače širom sveta, podsećajući nas da istorija može biti otkrivena bilo gde, čak i tokom obične planinarske šetnje.
(Kurir.rs/Telegraf/Foto: Ilustracija/ Preneo: A.N.)
NE PROPUSTITE
