Markus Faber, predsednik Odbora za odbranu i drugi čovek za vojna pitanja u Nemačkoj posle ministra Borisa Pistorijusa, rekao je za magdeburški "Folkštim" da očekuje ruski napad na teritoriju NATO u narednom periodu.

- Šta ako Rusija odluči, na srednji rok, da zauzme nekoliko estonskih sela, na primer? Trenutno mislim da je ovo najopasniji scenario. I sledi pitanje: Da li onda imamo obavezu da uđemo u rat - zapitao je on.

Faber je istakao da se radi pre svega o "kredibilitetu NATO", i da je to "fundamentalno pitanje za održavanje efekta odvraćanja".

w-57137107-nemci-avganistan.jpg
EPA / SASCHA STEINBACH 

On tvrdi da i u baltičkim zemljama pretpostavljaju da bi mogli biti napadnuti 2027. godine, i da se spremaju za to.

- Bundesver očekuje mogući napad na teritoriju NATO od 2029. godine - tvrdi Faber.

Podsećajući na scenario koji se odvijao u Donbasu 2014. godine, kaže da bi uniformisani ljudi, bez obeležja, mogli da uđu u pogranična sela u Estoniji i tako "najave aneksiju tih područja Rusiji".

- Sa 1,1 milion stanovnika, Estonija je najmanja od tri baltičke države i mnogi ljudi ruskog porekla žive u pograničnom području sa Putinovim carstvom - dodao je on.

x01-ap-valentina-pevtsova.jpg
AP/Valentina Pevtsova 

Faber je kazao da Nemačka i druge NATO države moraju biti psihički pripremljene za takvu situaciju, i da moraju reagovati na takav način da pokažu da "toliko hvaljeno odvraćanje zaista funkcioniše".

Rekao je i da je, po pitanju opreme i ljudstva, Bundesver i dalje u procesu priprema.

Šef nemačkog Odbora za odbranu kaže da Nemačka bez zaštite NATO ne bi morala da troši samo dva odsto svog BDP na odbranu, već mnogo više.

Faber je putovao po baltičkim zemljama, i kaže da mnogi u te tri države i u Poljskoj smatraju da Nemačka provocira Putina time što stalno šalje znake slabosti.

shutterstock-1583195524.jpg
Shutterstock 

Ističe da mnogi na Baltiku Putina vide kao siledžiju iz školskog dvorišta, kog mogu zaustaviti samo oni koji imaju i pokazuju snagu.

Markus Faber smatra da ishod američkih predsedničkih izbora neće imati uticaja na posvećenost Vašingtona NATO.

- Na sreću, čak ni u SAD nije predsednik odgovoran za izlazak iz NATO, već parlament. Blisko komuniciramo sa njihovim predstavnicima - zaključuje on.

(Kurir.rs/Bild/Preneo: Đ. M.)