TAJNE GASNE STANICE KOJU JE UKRAJINA PRVO OSVOJILA U KURSKOJ OBLASTI: Zašto je Sudža važna i ko NAJVIŠE GUBI njenom blokadom?

Zvaničnik Gasproma Sergej Kuprijanov navodi da najveći ruski i svetski trgovac gasom i dalje isporučuje taj energent srednjoj Evropi uprkos borbama ukrajinskih i ruskih snaga u blizini gasovoda kojim ruski gas teče prema srednjoj Evropi i pripadajuće merne stanice Sudža.

Gradić Sudža nalazi se svega 500 metara od rusko-ukrajinske granice koju je ukrajinska vojska prešla 7. avgusta napredujući regionom. Merna stanica Sudža instalirana je na gasovod koji iz Urengoja na severu Rusije preko Pomarija u centralnoj Rusiji vodi do granice i dalje do Užgoroda u Ukrajini odakle se distribucija nastavlja prema Slovačkoj i Mađarskoj.

KONTROLA SUDŽE

Iz centralne Evrope ruski gas transportuje se i prema Italiji i Austriji. Iako su ukrajinski i američki mediji objavili da je ukrajinska vojska preuzela kontrolu nad stanicom Sudža, ruski izvori to opovrgavaju, a izgleda da u ovome trenutku za protok gasa nije presudno ko kontroliše stanicu.

Prema navodima ruskih medija kroz Sudžu je u prošloj godini "prošlo" oko 14,65 milijardi kubnih metara gasa iliti polovina ukupno izvezenog ruskog gasa u Evropu.

- Glavna funkcija merne stanice je evidentiranje potrošnje gasa i merenje pokazatelja njegovog kvaliteta. Gubitak kontrole nad može postati razlog za proglašavanje više sile i obustavu snabdevanja gasom od strane ruskog Gasproma - navodi letonski portal Meduza.

Rusija je pre upada ukrajinskih snaga u Kursku oblast tražila da joj se omogući transport gasa i preko merne stanice Sohranovka u Donjeckoj oblasti koja je pod kontrolom vojnih snaga samoproglašene Narodne Republike Donjeck.

Ukrajinska strana, međutim, nije odobrila taj pravac jer ne kontroliše mernu stanicu Sohranovka koja je "južna stanica" na istom gasovodu kao i Sudža koju se takođe naziva i "severnom stanicom".

TURSKI TOK

Ruske medije ipak najviše zanima može li u poteškoće s tranzitom gasa doći i oblast oko Kurska. Analitičar ruskog Fonda za energetsku bezbednost Igor Ješkov za tamošnje medije iznosi procenu da nisu verovatni problemi u snabdevanju gasom unutar Rusije zbog bitke za Sudžu.

- To je pretnja isključivo izvoznoj infrastrukturi. Za domaće tržište, ukoliko i postoji pretnja, za sada je samo u naznakama. Naime, ako snabdevanje preko Sudže prestane, Gasprom će jednostavno smanjiti proizvodnju gasa za sličan iznos i skladno tome neće plaćati poreze i izvozne carine. No, iznosi nisu preveliki, tako da mislim da nema potrebe govoriti o riziku od bilo kakve šire ekonomske nestabilnosti - navodi Ješkov.

Stručnjak se osvrnuo i na scenario prema kome će Sudža ipak biti blokirana nakon čega će kupci gasa poput Slovačke i Mađarske pokušati da dobiju ruski gas zaobilaznim putem. Ješkov navodi da postoji opcija tranzita Turskim tokomi dalje balkanskom rutom, ali naglašava da to nije realno.

- Postoji stari gasovod, takozvani transbalkanski, koji je išao od severa prema jugu. Može se rekonfigurisati u suprotnom smeru tako da gas teče iz Turske kroz Bugarsku i Rumuniju. Već sada su međutim berzanske cene nošene rizikom očekivanja porasle na 450 dolara za 1000 kubnih metara. To je najviša cena od početka 2024. godine. Ne isključujem da će cene porasti na 600 i 700 dolara ako se snabdevanje preko Sudže zaustavi, iako su pre toga, usput rečeno, cene padale. Takav rast cena će se dogoditi prvi put dok Austrija i Slovačka ne počnu da uzimaju gas iz svojih podzemnih skladišta i grade neku novu logistiku - navodi stručnjak.

Ješkov je potvrdio bojazan ruskih medija da bi najveći problem blokada Sudže predstavljala Moldaviji za koju bi rešenje takođe mogao da bude Turski tok, ali sa istim cenovnim rizicima kao i u slučaju srednje Evrope.

BUGARSKI "REKET"

Bugarska je zimus najavila osetno poskupljenje tranzitnih naknada koje državni Bulgartransgaz obračunava za transport gasa, kako bi Mađarsku i Slovačku odagnala od ideje da se ruskim gasom, ako dođe do totalne ratne eskalacije u Ukrajini, snabdeva balkanskom rutom.

Sofija je od te ideje, do koje očigledno nije došla sama već na nagovor neke veće svetske sile, zasad odustala jer joj je zapretila mogućnost da se suoči s blokadom ulaska u Šengen od strane istih članica EU sa kojima je htela da uvede "reket" na gasovodu.

Deo evropskih zemalja u neposrednom i širem okruženju rata u Ukrajini razmatra i opciju pojačanog uvoza gasa iz Azerbajdžana. Ideja je uvezati i nadograditi postojeće i buduće gasovode i LNG terminale sedam zemalja da bi se gas iz kaspijske regije uvozio na evropska tržišta.

(Kurir.rs/Jutarnji/Preneo Z.Ko)

Bonus video: