Retki tenkovi Čelendžer 2 britanske proizvodnje koji su deo ukrajinskih vazušno-desantnih snaga, pridružili su se ukrajinskoj vojnoj operaciji u ruskoj Kurskoj oblasti. To je najnoviji znak da ukrajinska operacija u ruskom pograničnom području nije neki kratkotrajni upad, nego stvarna invazija s dugoročnim implikacijama.

Prvi čvrsti dokaz da je ukrajinska 82. vazdušno-desantna brigada — jedini operater 14 Čelendžera 2 koje je Ujedinjeno Kraljevstvo doniralo Ukrajini prošle godine — poslala tenkove od 71 tone za četiri osobe u Kursk pojavio se u nedelju, šestog dana invazije, kada je ruska bespilotna jedinica objavila video koji prikazuje napad dronom na jedan od teško oklopljenih tenkova.

Videozapis koji je objavila ruska jedinica Kaskad, prikazuje municiju Lancet koje leti i udara u Čelendžer 2. To se navodno dogodilo blizu istočnog ruba zone invazije. Čini se da fotografija snimljena sa zemlje potvrđuje da je Lancet, težak do 13 kilograma, uništio stari tenk iz 1990-ih.

Ovo je drugi potvrđeni gubitak Čelendžera 2 82. vazdušno-desantne brigade: prvi je izgubljen tokom ukrajinske protivofanzive u leto 2023. u južnoj Ukrajini pod ruskom okupacijom. Nakon što je otpisala najmanje dva Čelendžera 2, 82. vazdušno-desantna brigada ima manje od 12 tenkova u jednoj četi.

Elitna 82. vazdušno-desantna brigada — jedna od najmanje tri ukrajinske vazdušno-jurišne brigade koje su dale snage u operaciji Kursk — trpi značajne gubitke dok se bori za proširenje ukrajinske zone kontrole u ruskoj oblasti, koja se trenutno proteže na stotine kvadratnih kilometara.

Ruske trupe objavile su fotografije i videozapise koji prikazuju krvave posledice uspešnih zaseda na prethodnici 82. vazdušno-jurišne brigade. Čini se da je brigada osim Čelendžera 2 izgubila i nekoliko borbenih vozila pešadije Strajker američke proizvodnje.

Da budemo pošteni prema 82. vazdušno-jurišnoj brigadi, gubici su veliki sa obe strane u i oko zone invazije. Ukrajinske trupe zarobile su stotine ruskih vojnika. Ukrajinska protivvazdušna odbrana, uključujući bespilotne letelice (iz prvog lica) koje po prvi put obavljaju ulogu vazduh-vazduh, onesposobile su nekoliko ruskih helikoptera i lovca-bombardera Suhoj Su-34.

U međuvremenu, ruske rakete su uništile retku protivvazdušnu odbrambenu bateriju S-125 poljske proizvodnje koja je štitila ukrajinske snage od ukrajinske Sumske oblasti, odmah preko granice s Kurskom. Jedan od ukrajinskih dragocenih artljerijsko-raketnih sistema visoke mobilnosti američke proizvodnje takođe je pogođen ove nedelje, očito u blizini Kurska.

To što su Ukrajinci voljni da rizikuju svoje najređe i najvrednije naoružanje Zapada u Kursku govori o namerama Generalštaba u Kijevu. Generali planiraju da zauzmu i drže značajan deo Kurska.

Pitanje je – zašto?

"Posmatrajući izjave ukrajinskih zvaničnika i njihova nedavna napredovanja, sve se više čini da Ukrajina ima za cilj da uspostavi tampon zonu koja bi mogla da posluži i kao poluga za potencijalne pregovore", zaključio je finski analitičar Joni Askola.

Ali postoje stroga ograničenja u pogledu veličine ove tampon zone. Rusi dobijaju glas, naravno – i još uvek je moguće da Kremlj organizuje veliku protivofanzivu u Kursku koja zaustavlja ukrajinsko napredovanje.

Ali ukrajinska logistika takođe je ograničavajući faktor. Što dublje u Kursk prodiru 82. vazdušno-jurišna brigada i druge brigade, njihovim logističarima postaje teže da ih snabdevaju ​hranom, gorivom i municijom.

Moguće je da je 82. vazdušno-jurišna brigada napredovala oko 25 kilometara u Kursk. To bi moglo biti onoliko daleko koliko se može ići bez rastezanja linija snabdevanja i rizikovanja mnogo većih gubitaka.

“Ukrajina bi trebalo da izbegava preterano širenje”, upozorio je Askola.

(Kurir.rs/Forbs/Preneo: A.N.)