Dronovi u Ukrajini menjaju ratovanje, a posljednji neočekivani preokret je takozvana “predaja bez kontakta”, pri kojoj se dron sa zvučnikom i mikrofonom približava ruskim trupama i poziva ih da spuste oružje.
Vojnici potom prate dron nazad do ukrajinskih položaja, gde se na siguran način predaju. I u prošlosti je bilo povremenih spontanih predaja dronovima, ali ovo deluje kao organizovana kampanja.
Dronovi su se ranije povezivali s brutalnim bliskim ratovanjem. Predaja bez kontakta sugeriše kako bi dronovi u budućnosti ratove mogli da učine nešto humanijima.
Prve predaje bez kontakta
Tokom Zalivskog rata 1991. godine, dron RQ-2A američke mornarice bio je na izvidničkoj misiji pregledanja ishoda paljbe iz ratnog broda USS Viskonsin. Dok je dron preletao nisko iznad otoka Fejaka u blizini grada Kuvajta, pojavilo se 40 iračkih vojnika i poslalo znakove da žele da se predaju. Bila je to prva situacija, barem koliko je poznato, u kojoj su se vojnici predali letelici bez posade.
Medijima je ideja o predaji nenaoružanim dronovima bila pomalo i smešna, ali Iračani su znali da dron navodi vatru iz broda i da je njegova pojava verovatno znak da će uslediti novi talas napada, zbog čega je predaja bila pametan potez.
U sukobu u Ukrajini u nekoliko je navrata došlo do takvih predaja. One su moguće jer obe strane u ratu koriste kvadkoptere Mavik, verovatno DJI ili slične, koji mogu lebdeti na niskim visinama. Osoba na tlu može videti dron, a pilot takođe jasno može da vidi da li je pojedinac naoružan i da li se predaje.
Zloupotreba instituta “predaje”
Prihvatanje predaje neprijatelja u borbi izbliza riskantan je potez. Internetom se proširio jedan snimka ruskog vojnika koji je odglumio da se predaje, a potom je na ukrajinske trupe bacio granatu – što je ratni zločin – a bilo je i mnogo drugih slučajeva gde su neprijateljske trupe tokom predaje bile streljane iz opreza, što je takođe ratni zločin.
Prihvatanje predaje na daljinu, uz pomoć drona, mnogo je sigurnije. Vojnik se može odvesti na prihvatljivu lokaciju gde bi mu se naredilo da legne na zenlju ili skine odeću kako bi pokazao da nema skriveno oružje ili neprijateljske namere, a sve bez rizika koji dolazi s bliskim susretima.
Veliku prepreku predaji na obe strane može predstavljati strah, a dronovi ga mogu ublažiti.
Psihološko ratovanje dronovima
Predaje dronovima koje smo dosad videli uglavnom izgledaju kao slučajni susreti izvidničkih dronova i vojnika koji su želeli da se predaju. Dronovi takođe izbacuju letke s pozivima na predaju u neprijateljsku teritoriju. Ta ideja svoje korene ima u davnoj 1870. godini, kada su te letke tokom opsade Pariza izbacivali baloni. Moderne verzije sadrže QR kodove, a ponekad i link za sigurnu komunikaciju putem koje se organizuje predaja. Ukrajina čak ima i hotlajn imena "Želim da živim", za ruske vojnike. Navodno ju dnevno nazove preko 200 ljudi.
Putem nje je dosad organizovano preko 4.000 predaja. Njom se organizuje tačno vreme i lokacija na kojoj ruski vojnik mora da pričeka kvadkopter koji će ga odvesti do ukrajinskih položaja.
Poslednji snimci sugerišu da Ukrajinci više ne čekaju da im se Rusi sami jave, već dronove koriste na aktivniji i organizovaniji način za pozivanje na i prihvatanje predaje. Dron opremljen zvučnikom i mikrofonom može ne samo preletati preko neprijateljskih linija i emitovati poruke o predaji, već može i stvoriti dvostranu komunikaciju sa svima koji žele da prihvate ponudu.
Stalna prisutnost neprijateljskih dronova može imati i snažan psihološki efekat. Mnogi snimci prikazuju dronove koji bombarduju iste osobe granatama, sve dok se ne potvrdi da su pojedinci zaista poginuli, a sve veći broj snimaka prikazuje kako se ruski vojnici samoubijaju kada im se približe FPV dronovi, navodno u želji da njihova smrt bude brza i “čista”, umesto da polagano iskrvare. Olakšanje koje vojnici osete pri saznanju da mogu sigurno da se predaju, a ne bolno da umru, mora biti poprilično.
Vojnik koji se našao pod paljbom artiljerije ili letelica sa posadom ne može se predati, čak iako u nekom trenutku shvati da se nalazi u bezizlaznom položaju. Dronovi to menjaju. Vojnik koga napada dron može da ustane, mahne belom zastavom ili da digne ruke u vazduh, znajući da će njegov gest napadači videti. Ako Rusi mogu realno da očekuju da imaju opciju sigurne predaje, velike su šanse da će je i prihvatiti. Upravo zbog toga je ključno da to očekivanje zaista i bude – realno.
Dronovi i sigurna predaja
Kako sada stoje stvari, predaja će u ovom sukobu postati sve češća. Ukrajinci su tokom svoje akcije u Kursku zarobili veliki broj Rusa – neki izvori navode i preko 2.000 – a neki od njih se predaju u velikim brojevima. Mnogi su granični čuvari ili vojnici iz druge linije koji nikada nisu bili spremni na stvarne borbe. Mnogo veći broj ruskih trupa mogao bi da počne da razmišlja o predaji ako dobiju ponudu, a dronovi mogu biti dobar način za olakšavanje tog čitavog procesa.
Nedavna studija govori o tehnologiji koja olakšava predaju prema zakonima oružanog sukoba, a neke od tačaka su zanimljive. Autori naglašavaju kako ovi zakoni pokušavaju da uravnoteže humanitarne ciljeve sa očiglednim vojnim potrebama. Da bi predaja bila iskrena, jasna i bezuslovna – ali i prihvatljiva – moraju se ispuniti određeni uslovi, što je mnogo jednostavnije kada vojska raspolaže dronom.
"Čini se verovatno da je isporuka uz pomoć tehnologije bezbednija i efikasnija za sve uključene strane", navodi se.
Sledeći korak bi bio dron ili zemaljski robot koji može da izvrši detaljan pretres zatvorenika u potrazi za oružjem. Budući ratovi mogu ličiti na postapokaliptičke filmove - vojnici se kriju ispod olupina izgorelih vozila, čekajući smrt dok dronovi zuje iznad njih. Međutim, kada pilot drona vidi da su mete saterane u ćošak i da bi bilo mudrije da se preda, može ih pozvati na to, što bi sukobe u 21. veku moglo učiniti daleko civilizovanijim i manje krvavim.
(Kurir.rs/Forbs/Preneo: A.N.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
