Počelo je 6. avgusta uz opštu histeriju. U kombinovanom napadu T-64BV, T-72, Leopard 2 A4, A5, BVP Bredli M2 ODS, Marder A3 krenuli su žestoko i udarili na usnule graničare FSB, regrute, rezerviste koji nisu bili spremni da izdže siloti napad.
Iza “teške konjice” išla je motorizovana pešadija u MRAP-ovima, oklopnim transporterima, borbenim vozilima točkašima koji su se iz glavnine snaga razdvajali i bočno kretali u više pravaca, prilazili iza leđa ruskim vojnicima opkoljavali.
Posle predaje usledilo bi slikanje i snimanje, zauzimanje sela u kojima je usledilo haotično stanje. Već rpvog dana prodor je ostvaren u dubinu ruske teritorije do 10 km, narednih 10 dana prostor je proširen za skoro 40 km u dubinu, a 65-70 km po širini.
Trebalo je skoro proći 14 dana da je čuvena ukrajinska ofanziva stala i uz manja taktička pomernja održava se u životu. Rusi su se ipak konsolidovali i krenuli u operaciju prvo zadržavanja što se više može ukrajinskih jednica i izazivanje šok prepada.
Ispada sada prema pojedinim “zapadnjacima” da Rusija ovu lošu stvar pretvori u dobru.
I sada pojedine analize onih koji nisu nimalo naklonjeni Rusiji ukazuju sledeće:
Da ukrajinska armija više nije u stanju da napreduje, ali ruska armija ne teži trenutnom eliminisanju ili proterivanju preostalih ukrajinskih trupa, već nastavlja da koristi veliku vatrenu moć višecevnih raketnih lasera, klasičnu vučnu i samohodnu artiljeriju sa upotrebom laserski preciznih projektila Krasopolj M, M2 i Kitolovu za iscrpljivanje ukrajinskih trupa i opreme.
Ukrajina bi mogla da zadrži postojeći mostobran, moraće stalno da dovlači u Kursku oblast sveže snage i time troši stratešku rezervu koja je trebala da zadržava Ruse na istoku države, to ne čini sa čime je ruska vojska krenula već više od 10 dana u inicijativu zauzimajući 2 do 7 sela dnevno u Donbaskoj oblasti i Kupjanskom pravcu.
Zapravo Rusi se polako primiču prvoj liniji odbrane Ukrajine iz maja 2014. godine na liniji Slavjansk-Kramatorsk zbog slabijeg otpora ukrajinske vojske.
S druge strane u Kurskoj oblasti ukrajinska vojska i dalje ima manje taktičke uspehe zauzimajući pojedina sela ili blokirajući ih. Međutim sam Kursk je veoma daleko i faktički postao nedostižni cilj za ukrajinske snage koje su sada uprkos taktičkim uspesima morale iz ofanzive da pređu u defanzivu.
Ukrajina je upala sa jednim ciljem, a sada se lista prioriteta promenila, a Rusi s druge strane ne žure sa proterivanjem i ofanzivnim prodorima da bi proterali ukrajinsku vojsku sa svoje terotirije već sa njima nastavlja igru iscrpljivanja.
Zapadni analitičari predviđaju da će ukrajinska vojska još izvesno vreme ostati u Kurskoj oblasti gde će Kijev svoju stratešku rezervu koja prema nekim procenama broji oko 150.000 vojnika i dalje trošiti, dok će ruska vojska nastaviti napredovanje na istoku Ukrajine i do kraja septembra najverovatnije izbiti na administrativne granice Donjecke oblasti.
Ostaje i predviđanje da će u kasnu jesen ili zimu Ukrajina morati polako da prelazi u odsudnu odbranu jer se resursi kao tehnički, tako i ljudski ubrzano troše.
Kurir.rs/TV Front/Preneo: P. P.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
