EVROPA NA NIŠANU ISLAMSKE DRŽAVE Stručnjaci otkrili šta je najvažniji okidač napada koji su se učetvorostručili za manje od godinu

Napad u Zolingenu samo je najnoviji primer novog talasa nasilja povezanog sa terorističkom grupom Islamska država, navodi Dojče vele koji prenose navode stručnjaka koji smatraju da je najvažniji okidač – rat na Bliskom istoku.

Od 7. oktobra 2023. godine broj napada i pokušaja napada u zapadnoj Evropi se „učetvorostručio“. Tada je Izrael pokrenuo kontranapad u Pojasu Gaze nakon terorističkog napada Hamasa, u kojem je, prema zdravstvenim vlastima pod kontrolom Hamasa, do danas ubijeno oko 40.000 ljudi. Broj se ne može nezavisno proveriti.

Mobilizacija kroz rat na Bliskom istoku

Napad u Zolingenu je jedan u nizu islamističkih napada i pokušaja napada širom Evrope u roku od nekoliko nedelja, čak i ako nije uvek jasno da li iza svakog od njih stoji ID.

Istog dana kada i napad u Zolingenu, dva automobila eksplodirala su ispred sinagoge u mestu La Gran-Mot u južnoj Francuskoj. Neposredno pre dva planirana koncerta američke pevačice Tejlor Svift u Beču početkom avgusta, austrijske vlasti uhapsile su dvojicu osumnjičenih simpatizera ID. Prema austrijskoj državnoj bezbednosti, 19-godišnji glavni osumnjičeni, Austrijanac severnomakedonskih korena, rekao je kada je uhapšen da je želeo da „ubije sebe i veliku masu ljudi“. Koncerti su otkazani.

Krajem maja, jedan Avganistanac smrtno je ranio policajca i teško povredio još pet osoba u Manhajmu, na jugu Nemačke. Napad je bio usmeren na člana odbora antiislamskog pokreta – Paks Evropa. U ovom slučaju nisu bile poznate direktne veze s Islamskom državom, ali su istražitelji klasifikovali zločin kao „verski motivisan“.

Nemačke i francuske vlasti ovog leta prilično su strahovale od nasilja ID na Evropskom fudbalskom prvenstvu u Nemačkoj i Olimpijskim igrama u Parizu. Oba velika događaja protekla su mirno, ali možda samo zahvaljujući pojačanim merama bezbednosti u gradovima i većoj kontroli na granicama.

Od 7. oktobra 2023. u zapadnoj Evropi zvanično je registrovano sedam napada i 21 pokušaj ili planirani napad. Talas ne može da bude iznenađenje, kaže Tomas Mike: „ID je definisao zapadnu Evropu kao metu napada, naravno s namerom da širi teror i strah, i podeli društvo kako bi mogli da regrutuju još više ljudi za svoje ciljeve.“

Međutim, najgori nedavni napad za koji je ID preuzela odgovornost nije bio u zapadnoj Evropi, već u Moskvi u martu 2024. godine, kada je više od 140 ljudi ubijeno u terorističkom napadu na koncertnu dvoranu. „Vojnici Islamske države napali su veliki skup hrišćana“ i „ubili i ranili stotine“, rekao je Amak, portparol ID.

Poziv na ubijanje „nevernika“

Teroristička milicija postala je poznata širom sveta pre deset godina kada je njen tadašnji šef, Abu Bakr al-Bagdadi, proglasio uspostavljanje „kalifata“ na Bliskom i Srednjem istoku. U tom muslimanskom obliku vlasti, i svetovno i duhovno vođstvo leži u rukama kalifa. Sledeće godine ID je dostigla vrhunac svoje moći i kontrolisala je velike delove Sirije i Iraka. Video-snimci brutalnih ubistava i posebno odsecanja glava, objavljivani su na društvenim mrežama.

Ali, ID je ciljala i Evropu i čitav Zapad – „nevernike“, prema njenom tumačenju Kurana. „ID više puta poziva da se takvi napadi izvode putem internet-propagande“, podseća Mike, „a postoje i precizni opisi kako se napadi mogu izvesti, na primer korišćenjem automobila za ubijanje ’nevernika’ svuda.“

Posebno žestoko je bilo nekoliko napada u Parizu krajem 2015. sa ukupno 130 mrtvih, kao i napad kamionom simpatizera ID na božićnom vašaru u Berlinu 2016, koji je koštao života dvanaest ljudi. Bio je to najgori islamistički napad u Nemačkoj do sada.

Od 2019. se smatra da je ID na Bliskom istoku vojno poražena. Projekat islamske države je najkasnije otada propao. Napadi ID u Evropi takođe su opadali neko vreme, ali izgleda da se džihadizam vratio s novim talasom napada.

Počinioci su postali mlađi, ukazuje Mike, dve trećine uhapšenih u zapadnoj Evropi su tinejdžeri. A metode obraćanja prilagođavane su njihovom uzrastu. „Internet igra ogromnu ulogu u radikalizaciji, mobilizaciji, a takođe i u regrutovanju.“

Zračak nade: kada se radikalizacija rano otkrije

Stručnjak ne može zaista da kaže da ima nade za poboljšanje. Eskalacija bliskoistočnog sukoba od 7. oktobra 2023. „nastaviće da utiče na terorističku dinamiku u narednih nekoliko godina“.

Zone zabrane nošenja noževa, poput onih koje nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer želi da uspostavi, od male su koristi, smatraju brojni stručnjaci: neko ko želi da ubija ljude nožem verovatno neće baš biti impresioniran zabranom.

Ipak, Tomas Mike iz Mreže za prevenciju nasilja ima i malo nade: „Pozivi na telefonske linije za savete su se od 7. oktobra umnožili. Tada dobijamo tragove i možemo da pokušamo da prekinemo procese radikalizacije koji počinju relativno rano.“

Kao priliku vidi i to što su nasilnici sve mlađi. „Pre svega, nadam se da ljudi koji se radikalizuju menjaju svoju prirodu i da to uočavaju oni oko njih“, kaže. „Važno je da se o tim promena što pre razgovara i da se zatraži pomoć i podrška, jer svaka ekstremistička scena nastoji da regrutuje posebno mladu generaciju. Tu još uvek imamo najbolje šanse za suzbijanje ekstremizma i terorizma.“

(Kurir.rs/Dojče vele/Preneo: N. V.)

Bonus video: