ZAPAD NIJE JEDINSTVEN: Evo koje zemlje su Ukrajini dale „zeleno svetlo“ da udari Rusiju njihovim oružjem, a koje se protive

Italijanski ministar Antonio Tajani je tokom Saveta ministara spoljnih poslova EU, koji se sastao 29. avgusta, izjavio da Italija ostaje pri svom stavu u pogledu naoružanja koje se isporučuje Kijevu i da Ukrajina ne može da koristi italijansko oružje na ruskoj teritoriji.

Ovo pitanje je stvorilo nove razlike u mišljenjima između država koje podržavaju Ukrajinu.

Lideri nekoliko zemalja dozvoljavaju da se oružje prebačeno u Ukrajinu koristi na ruskom tlu, uključujući Holandiju, Letoniju, Kanadu, Norvešku, Nemačku i Dansku.

Šef diplomatije EU Žozep Borel smatra da oružje koje zapadni partneri pružaju Ukrajini treba u potpunosti iskoristiti, uključujući i duboko u rusku teritoriju.

SAD su ublažile svoje stavove tokom dešavanja na terenu

Ranije je nekoliko američkih zvaničnika izjavilo pod uslovom anonimnosti da je predsednik Džo Bajden dao Ukrajini dozvolu da koristi američko oružje za napade unutar Rusije, ali samo u ograničene svrhe odbrane Harkova.

Američki državni sekretar Entoni Blinken kasnije je potvrdio da je Bajdenova administracija Ukrajini dala dozvolu da napadne vojne ciljeve u Rusiji američkim oružjem, a portparol američkog predsednika Džon Kirbi objasnio je da je ovlašćenje ograničeno na region Harkova, kao i na određene vrste ciljeva koje Ukrajina može da pogodi.

Kirbi je kasnije rekao da bi SAD mogle da produže dozvolu Ukrajini da koristi američko oružje za udare na rusku teritoriju i da će odluka zavisiti od situacije na bojnom polju.

Dana 5. juna postalo je poznato da je Ukrajina već koristila američko oružje za udare na rusku teritoriju, nakon što su joj SAD dale dozvolu da to uradi ograničeno na rusku teritoriju na granici sa ukrajinskom Harkovskom oblasti.

U maju su Danska i Norveška rekle da nisu protiv napada na rusku teritoriju oružjem koje pružaju Ukrajini kao deo vojne pomoći.

Ministarka spoljnih poslova Kanade Melani Džoli izjavila je da se Otava ne protivi udarima na rusku teritoriju oružjem koje Kanada prenosi, pošto kanadske vlasti ne nameću uslove za isporuku oružja Ukrajini.

U avgustu, u kontekstu operacije Kursk, nemački ministar finansija Kristijan Lindner je izjavio da je svo nemačko naoružanje prebačeno pod odgovornost Ukrajine, koja se „brani od agresora i ostvaruje svoje pravo na samoodbranu“, implicirajući na dozvolu upotrebe nemačkog naoružanja na ruskoj teritoriji.

Borel tezu o ratu EU-Rusija smatra smešnom

Teza da, dozvoljavajući Ukrajini da udari po ruskoj teritoriji, Evropska unija time ulazi u rat sa Moskvom je smešna, rekao je odlazeći šef diplomatije EU Žozep Borelj, po dolasku na sastanak ministara odbrane EU.

“Mislim da je smešno reći da dozvoljavanje udara unutar ruske teritorije znači da idemo u rat sa Rusijom. Mi nismo u ratu sa Rusijom, smešno je pričati o tome, mi samo pomažemo Ukrajini”, objasnio je diplomata.

On je dodao da „nijedna zemlja EU ne želi da se bori sa Rusijom“. Prema Borelu, po ovom pitanju ne bi trebalo da postoje ograničenja. Diplomata je podsetio da 29. avgusta ministri spoljnih poslova EU nisu uspeli da postignu konsenzus o ovom problemu i da će sada svaka od 27 zemalja EU sama odlučiti kako i u kojoj meri dozvoliti upotrebu oružja isporučenog Kijevu.

Šef diplomatije EU je rekao i da Brisel želi da u Ukrajini ima koordinacioni centar za pružanje vojne pomoći. Međutim, o raspoređivanju vojnih instruktora još nije bilo reči. Šefovi ministarstava odbrane EU trebalo bi da pojačaju misiju obuke za Kijev kako bi povećali broj obučenog ukrajinskog vojnog osoblja.

Borel je pojasnio da će EU do kraja avgusta Ukrajini isporučiti 700 hiljada granata od 155 mm umesto milion obećanih do marta, dok će istovremeno iscrpljivati njene vojne rezerve.

Kurir.rs/Oruzjeonline/Preneo: P. P.

Bonus video: