Namibija planira da ubije više od 700 divljih životinja, uključujući slonove, zebre i nilske konje, i podeli meso ljudima koji se bore sa glađu dok se zemlja bori sa najvećom sušom u poslednjih 100 godina.
Kako je saopštilo Ministarstvo životne sredine, šumarstva i turizma zemlje biće ubijeno 83 slona, 30 nilskih konja, 60 bivola, 50 impala, 100 plavih gnuova i 300 zebri.
Oni će doći iz nacionalnih parkova i komunalnih područja sa "održivim brojem divljači" i ubijaće ih profesionalni lovci, navodi ministarstvo u saopštenju za javnost.
Cilj programa je da se pomogne u ublažavanju uticaja suše u toj jugozapadnoj afričkoj zemlji, saopštilo je ministarstvo.
Gladna polovina stanovništva
Namibija je proglasila vanredno stanje u maju pošto su se posledice suše pogoršale. Očekuje se da će se oko 1,4 miliona ljudi — oko polovine stanovništva — suočiti sa visokim nivoom akutne nesigurnosti u obezbeđivanju hrane.
Program odstrela će smanjiti pritisak na vodne resurse smanjenjem divljih životinja u oblastima u kojima njihov broj "premašuje raspoloživu ispašu i vodu", saopštilo je ministarstvo.
Takođe ima za cilj da smanji potencijal za sukobe između slonova i ljudi, koji se mogu povećati tokom suše kada potraga životinja za hranom i vodom može da ih dovede u kontakt sa ljudima, piše CNN.
Desetine miliona ljudi suočeno je sa glađu i nestašicom vode zbog ekstremnih suša i poplava koje su zahvatile južnu Afriku
"U tom cilju, 83 slona iz identifikovanih područja biće ubijeno, a meso će biti dodeljeno programu za ublažavanje krioze", saopštilo je ministarstvo.
Slonove ubijaju, zar ne?
Južna Afrika je najveće stanište slonova, dom za njih više od 200.000. Na ove životinje je takođe negativno uticala suša, a veruje se da su stotine uginule širom regiona prošle godine jer su njihovi izvori vode presušili.
Meso drugih životinja koje će biti ubijene takođe će biti podeljeno onima koji se bore sa glađu, navodi ministarstvo, koje je ukazalo da su posebno pogođeni ljudi koji žive u ruralnim područjima.
Više od 150 životinja je već ubijeno, dajući skoro 57 tona mesa, saopštilo je ministarstvo.
"Srećni smo što možemo da pomognemo zemlji u ovom veoma teškom trenutku i kada je to apsolutno potrebno“, navodi se u saopštenju.
Namibija je jedna od nekoliko zemalja širom južne Afrike koje se bore sa razornom sušom izazvanom El Ninjom - prirodnim klimatskim obrascem koji je doveo do naglog smanjenja padavina u regionu - a pogoršan je klimatskom krizom izazvanom ljudskim faktorom.
Nedostatak kiše u kombinaciji sa visokim temperaturama doveo je do propasti useva i porasta nivoa gladi za desetine miliona ljudi u regionu.
U Sudanu i glad i rat
Svetski program za hranu UN-a istražuje dvojicu svojih najviših zvaničnika u Sudanu zbog optužbi, uključujući prevaru i prikrivanje informacija od donatora o svojoj sposobnosti da isporuči pomoć u hrani civilima usred strašne krize gladi u zemlji.
Istraga koju je sprovela Kancelarija generalnog inspektora WFP (World Food Programme) dolazi u trenutku kada se UN-ov ogranak za pomoć u hrani bori da prehrani milione ljudi u ratom pogođenom Sudanu, koji sada pati od jedne od najvećih nestašica hrane u svetu poslednjih godina.
U okviru istrage, istražitelji ispituju da li je osoblje WFP-a nastojalo da sakrije navodnu ulogu sudanske vojske u ometanju pomoći usred brutalnog 16-mesečnog rata sa rivalskom paravojskom za kontrolu nad zemljom, prema pet izvora koji su govorili za Rojters.
Jedan od onih koji su ispitani u istrazi je zamenik direktora WFP-a u Sudanu, Kalid Osman, koji je dobio "privremenu dužnost" van Sudana, što je de facto suspenzija, kažu izvori.
Drugi visoki zvaničnik, menadžer WFP područja Mohamed Ali, pod istragom je u vezi sa navodnim nestankom više od 200.000 litara goriva organizacije UN u sudanskom gradu Kosti, prema četiri izvora. Reuters nije mogao da potvrdi da li Ali ostaje na funkciji.
Osman i Ali su odbili da komentarišu, uputivši agenciju na kancelariju za medije WFP-a.
Na pitanje o istrazi, iz WFP su rekli da su "navodi o individualnom nedoličnom ponašanju u vezi sa nepravilnostima naše operacije u Sudanu" pod hitnim pregledom od strane kancelarije glavnog inspektora. Odbili su da komentarišu prirodu navodnih prekršaja ili status određenih zaposlenih.
Agencija za pomoć američke vlade, USAID, rekla je Reutersu u saopštenju da ju je WFP obavestio 20. avgusta o "potencijalnim incidentima prevare koje utiču na operacije WFP-a u Sudanu". USAID kaže da je najveći pojedinačni donator za WFP, koji daje skoro polovinu svih doprinosa u regularnoj godini.
"Ovi navodi su duboko zabrinjavajući i moraju se temeljno istražiti", navodi se u saopštenju USAID-a.
"USAID je ove navode odmah uputio Kancelariji generalnog inspektora USAID-a".
Istraga dolazi u kritičnom trenutku za WFP, koji sebe opisuje kao najveću svetsku humanitarnu organizaciju. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 2020. za svoju ulogu u borbi protiv gladi i promovisanju mira.
WFP se bori sa velikom glađu na mnogim frontovima. Njihov zadatak je da 22,7 milijardi dolara finansiranja dopre do 157 miliona ljudi, uključujući oko 1,3 miliona na ivici gladi, uglavnom u Sudanu i Gazi, ali i u zemljama kao što su Južni Sudan i Mali. Pored same distribucije hrane, WFP takođe koordinira i pruža logističku podršku za velike vanredne situacije na globalnom nivou za širu humanitarnu zajednicu.
Poslednjih godina, međutim, njegove operacije su potresane preusmeravanjem i krađom pomoći u nekim zemljama, uključujući Somaliju i Jemen. WFP i USAID su prošle godine privremeno obustavili distribuciju hrane Etiopiji nakon izveštaja o rasprostranjenoj krađi pomoći u hrani.
Više od pola tuceta humanitaraca i diplomata izjavilo je Reutersu da su zabrinuti da je loše upravljanje u srcu sudanske kancelarije WFP-a moglo da doprinese dosadašnjem neuspehu u isporuci dovoljno pomoći tokom rata između sudanske vojske i paravojnih snaga.
Istraga u WFP-u dolazi nedeljama nakon što je Integrisana klasifikacija faza bezbednosti hrane (IPC), međunarodna tehnička grupa zadužena za merenje gladi, utvrdila da je glad zavladala najmanje jednom mestu u sudanskom regionu Darfur. IPC je klasifikovao 13 drugih oblasti širom zemlje kao ugrožene. I kaže da se više od 25 miliona ljudi, ili više od polovine stanovništva Sudana, suočava sa kriznim nivoima gladi ili još gorom situacijom.
Preduzimaju "hitne mere"
Jedan fokus istrage uključuje sumnje da je više osoblje WFP-a u Sudanu možda dovelo u zabludu donatore, uključujući države članice Saveta bezbednosti UN, umanjujući navodnu ulogu sudanske vojske u blokiranju isporuka pomoći u oblastima pod kontrolom paravojnih snaga.
U svom pisanom odgovoru Reutersu, WFP je rekao da je preduzeo "brze mere" da ojača svoj rad u Sudanu zbog razmera humanitarnog izazova i nakon što je IPC potvrdio glad u Darfuru.
"WFP je preduzeo hitne radnje za popunjavanje osoblja kako bi osigurao integritet i kontinuitet naših operacija spašavanja života“, dodaje se.
Rat u Sudanu je izbio u aprilu 2023. On je uzrokovao proterivanje više od 10 miliona ljudi iz njihovih domova, uzrokujući najveću svetsku krizu internog raseljenja, kao i pogoršanje gladi, nagli porast teške akutne neuhranjenosti među decom i izbijanje bolesti kao što je kolera.
1. avgusta, IPC-ov komitet za reviziju gladi rekao je da su rat i ograničenja u isporuci pomoći koja je on izazvao, glavni pokretači krize sa hranom u Sudanu.
Kurir.rs/CNN/Rojters/Euronews/Preneo: P. P.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
