Za samo nekoliko nedelja ukrajinske trupe u Kurskoj oblasti, uz minimalne gubitke, osvojile su mnogo više teritorije nego bilo šta što je Rusija uspela da zauzme u Donjecku tokom cele prošle godine, uprkos žestokim napadima i ogromnim žrtvama. I to nije slučajno.
Sudeći po iskustvu svih dosadašnjih ofanzivnih operacija rusko-ukrajinskog rata, Rusi su efikasniji u pozicijskom ratovanju, gde su broj vojnika i nadmoć u artiljeriji najvažniji, dok ukrajinska vojska pokazuje veću sposobnost u manevrisanju i asimetričnim udarima, suština je analize Insajdera.
Nakon napuštanja severnih regiona Ukrajine 2022. godine, ruska komanda je najavila da će se koncentrisati na borbe u Donbasu. Zbog toga su na granici sa Ukrajinom ostavili relativno slabe grupe, koje su uglavnom činili vojni obveznici i graničari koji gotovo da nisu imali ni oklopne jedinice ni dovoljno protivoklopnog naoružanja.
Uz sve to, neuspela ruska ofanziva u oblasti Harkova, koja je počela u maju, stvarala im je probleme. Uprkos velikim najavama, Rusi su ubrzo zaustavljeni i morali su da se ukopaju kod mesta Volčanska, zbog čega nisu mogli da učestvuju u odbrani Kurske oblasti.
Ukrajinska komanda, od koje se nije očekivalo da krene u ozbiljnu kontraofanzivu pre 2025. godine, uspela je da iskoristi greške Rusa. Posle napornih borbi za Bahmut i Avdijevku, Oružane snage Ukrajine uspele su da popune svoje jedinice i pripreme ih za novu ofanzivu. Takođe je važno da su granate haubica i HIMARS konačno stigli u Ukrajinu, nakon usvajanja dugo odlaganog zakona o finansiranju američke vojne pomoći. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo uspelo je da savlada zapadne bombe koje su znatno preciznije od ruskih, a ofanzivu u pravcu Kurska pomogli su i udari bespilotnih letelica, u čemu su Ukrajinci izuzetno efikasni.
Za razliku od neuspešne kontraofanzive 2023. godine, tokom ofanzive u Kurskoj oblasti, Oružane snage Ukrajine uspele su da postignu faktor iznenađenja jer Rusi nisu očekivali napad, a čak su i ukrajinski oficiri i vojnici saznali za operaciju samo nekoliko dana, čak i satima pre nego što je počelo.
Osim toga, poslali su obučene jedinice na teritoriju Rusije, a ne kao novoformirane brigade, koje su ušle u bitku ranije prošle godine u Zaporožskoj oblasti i pretrpele velike gubitke. Naprosto, „ofanziva Kurska“ je nadmašila sva dosadašnja ukrajinska dejstva na teritoriji Rusije.
Ruska komanda je bila prinuđena da brzo prebaci rezerve i suočila se sa poznatim problemom - Ukrajinci su otkrili kretanje ruskih rezervi upućenih na ratište i dobar deo uništili uz pomoć dronova i zapadnih raketa visoke preciznosti. Insajder predviđa da se tamošnja situacija može promeniti samo ako ruska komanda uspe da okupi dovoljno veliku grupu sa oko 30 hiljada boraca.
Kakav god da je bio konačni ishod Kurske operacije, ona je postala primer dva glavna načina borbenih dejstava: pozicionog i pokretnog ratovanja. Pozicioni rat, koji Rusija vodi, podrazumeva metodično granatiranje odbrambenih pozicija neprijatelja, zatim njihovo zauzimanje i pripremu za sledeću fazu ofanzive. Korak po korak, moglo bi se reći.
Tajna uspeha je superiornost u veličini i vatrenoj moći, ali to zahteva od komande da pažljivo koordiniše artiljeriju, avijaciju i bespilotne letelice, kao i pešadiju i oklopna vozila. To podrazumeva kruti vertikalni model upravljanja jedinicama sa minimalnom inicijativom na terenu, kakav je postojao u Prvom svetskom ratu, a kasnije ga je koristila Crvena armija.
Ukrajinska strategija mobilnog ratovanja zasniva se na brzom probijanju odbrane neprijatelja sa naknadnim izlaskom u operativno područje, udarima na linije snabdevanja neprijatelja i, na kraju, opkoljavanju i uništavanju pojedinih grupa neprijatelja ili njihovom prisiljavanju na predaju.
Za manevrisanje je potreban dobro obučen komandni kadar, ali i obični vojnici, kao i efikasna komunikacija između jedinica, a to može biti teško. Posebnu ulogu imaju izviđači kako bi predvideli uzvratne manevre neprijatelja.
Blickrig je najpoznatiji primer uspešnog manevarskog ratovanja, posebno operacija Vermahta u prvim godinama Drugog svetskog rata. Ova strategija je delovala protiv Poljske, ali i protiv neuporedivo moćnije francuske vojske, koja se opredelila za pozicioni rat, i bila je pregažena. Neuspeh se dogodio u ratu protiv SSSR-a, ali zbog problema sa logistikom i ogromnih ljudskih i materijalnih resursa neprijatelja.
U ratu u Ukrajini, ruske snage polako ali sigurno napreduju ka zapadu Donjecke oblasti, uprkos gubicima. Ofanziva neće prestati. Oružane snage Ruske Federacije su dokazale da čak ni gubici u ljudstvu, taktičke pogrešne procene, nedostatak interakcije jedinica i nedovoljna obučenost nisu nepremostive prepreke u pozicijskom ratu sve dok su na raspolaganju superiorni resursi.
Međutim, Kurska operacija je pokazala da ukrajinske snage ne nameravaju da igraju po pravilima pozicionog ratovanja koje nameće Rusija. Ukrajina je reagovala asimetričnim napadima, a iako zauzimanje samo dva okruga Kurske oblasti ne znači pobedu u ovom ratu, treba očekivati da će ukrajinska komanda verovatno pronaći još rupa u ruskoj odbrani i stvoriti novu operativnu krizu u drugim delovima fronta.
Kurri.rs/Jutarnji list
NE PROPUSTITE
