U istočnonemačkim pokrajinama Tiringija i Saksonija danas se održavaju izbori za regionalne parlamente, a iako tamo živi svega oko šest miliona stanovnika, ishod bi mogao da bude važan i za saveznu vladu u Berlinu.
Dojče vele navodi da poslednja istraživanja javnog mnjenja javnog servisa ZDF uoči izbora pokazuju gotovo nepromenjenu sliku poslednjih nedelja.
U Saksoniji vodi Hrišćansko-demokratska unija (CDU) sa 33 odsto, a sledi desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) sa 30 odsto.
Stranke koje trenutno na čelu premijerom Mihaelom Krečemerpm (CDU) čine koalicionu vladu - Socijaldemokratska stranka Nemačke (SPD) i Zeleni - podržava po šest odsto birača.
Novoosnovana levičarska stranka Savez Sare Vagenkenht (BSW) može računati s podrškom od oko 12 odsto. Stranka Levica, nekada jedna od najjačih snaga na istoku zemlje, sa četiri odsto ovaj put ne bi prešla izborni prag.
Ako se nakon izbora zadrže ove vrednosti, na vlasti bi mogla ostati sadašnja koalicija. Isto tako tesna većina bila bi moguća za koaliciju CDU i BSW.
Kao što je Kurir ranije pisao, ovi izbori se pomno prate i u Moskvi.
Politiko je objavio da je ruski predsednik Vladimir Putin možda uznemiren zbog iznenadnog ukrajinskog upada u rusku Kursku oblast ranije ovog meseca, ali će ovog vikenda po svemu sudeći slaviti teritorijalna "osvajanja" dalje na zapadu i to u Nemačkoj.
Prema Rusiji prijateljski raspoložene stranke u Saksoniji i Tiringiji, kao i u trećoj istočnonemačkoj pokrajini Brandenburgu, verovatno će ostvariti značajne dobitke na pokrajinskim izborima, od kojih se dva glasanja održavaju odmah na početku septembra, a treće kasnije tokom ovog meseca.
Briselski sajt navodi da proruska AfD ima velike šanse da osvoji i prvo mesto na izborima u sve tri pokrajine, a da je nedavno formirani BSW takođe u usponu.
Uz njihove izborne uspehe Moskva može ponovo da uspostavi uporište na širokom prostoru bivše Istočne Nemačke, regiona nad kojim je dominirala decenijama tokom Hladnog rata.
U Tiringiji je situacija nešto drugačija u odnosu na Saksoniju. Ovde ubedljivo vodi AfD (29 odsto) ispred CDU sa 23 odsto. BSW se sa 18 odsto nalazi na trećem mestu.
Stranka Levica u ovoj pokrajini sa 14 odsto stoji nešto bolje, ali i to zahvaljujući dosadašnjem premijeru i kandidatu te stranke Bodu Ramelovu. SPD može računati s podrškom oko 6 odsto birača. Stranka Zeleni prema sadašnjim rezultatima sa četiri odsto ne bi ušla u parlament.
Prema ovim podacima bila bi moguća koalicija Levice, BSW i SPD. Moguća bi bila i koalicija CDU, BSV i Levice. Teoretski i koalicije AfD i CDU kao i AfD i BSW. No i CDU i BSW su isključile saradnju s AfD, koju u ovoj pokrajini Kancelarija za zaštitu ustavnog poretka vodi kao organizaciju koja deluje protiv ustavnog poretka Nemačke.
Ispitivanje ZDF od četvrtka, ali i privatne stanice RTL dan kasnije, pokazuju jedan trend: suprotno očekivanjima, raspoloženje birača nije se bitno promenilo nakon napada u Zolingenu pre deset dana, kada je ubijeno troje, a povređeno desetoro posetilaca jednog gradskog festivala, a šta je osumnjičen sirijski izbeglica.
Stručnjaci ipak ukazuju na to da su ispitivanja javnog mnjenja, posebno u ovom periodu opšte promene političkog pejzaža, nezahvalan zadatak.
- Ishod izbora u Tiringiji i Saksoniji je teško predvideti. Suočavamo se s mnogim nesigurnostima i dvoumljenjima kod birača - rekao je direktor demografskog instituta Forsa Manfred Gilner na tribini krajem prošle nedelje.
On je ukazao i na to da su premijeri u obe pokrajine, i Krečmer i Ramelov, izuzetno popularni i kod pristalica drugih stranaka. Ali, na kraju se ipak mnogi odlučuju za stranku, a ne za kandidata.
- Mislim da ćemo morati sačekati ishod u nedelju uveče ili čak konačne rezultate pre nego što ćemo uopšte moći da raspravljamo o budućim koalicijama - zaključio je Gilner.
Politikolog Hans Forlender s Univerziteta u Drezdenu smatra da bi napad u Zolingenu i pre svega rasprava i preokret koji se dogodio protekle nedelje u nemačkoj politici, itekako mogao da utiče na izbore.
On smatra da bi demohrišćani mogli da profitiraju od inicijative koju je preuzeo lider opozicije u Bundestagu i predsednik CDU Fridrih Merc, koji je kancelara Olafa Šolca (SPD) pritisnuo uz zid svojim zahtevima za drastične promene u odnosu Nemačke prema migraciji.
Tim više što je Šolc brzo reagovao i pristao na neke zahteve demohrišćana poput drastičnog smanjenja socijalne pomoći za izbeglice koje stignu u Nemačku preko neke druge članice EU i time ignorišu tzv. Dablinski sporazum.
Posebno se premijer Saksonije Krečmer do sada istakao po kritici izbegličke politike svoje stranke, ali još više i po kritici vojne pomoći Ukrajini, što je tema koja je na istoku zemlje važna gotovo kao i pitanje ilegalnog useljavanja. Protiv pomoći Ukrajini su i AfD i BSW.
Izbori u Saksoniji i Tiringiji se naravno pomno prate i u Berlinu. Socijaldemokratsko-zeleno-liberalna vlada bi se mogla naći pod dodatnim pritiskom u slučaju da SPD ili Zeleni ne pređu izborni prag u jednoj od dve savezne pokrajine.
(Kurir.rs/Dojče vele/Politico.eu/Preneo, preveo i priredio: N. V.)
NE PROPUSTITE
