Rođaci žrtava opsade škole u Beslanu okupili su se danas na ruševinama škole, da odaju počast stradalima u najsmrtonosnijem terorističkom napadu u Rusiji. Tog 1. septembra 2004. godine ubijeno je 330 ljudi, uključujući 186 dece.
Školska zvona su zazvonila u 9.15 po lokalnom vremenu, označavajući početak opsade pre 20 godina, dok su ožalošćeni položili cveće, zapalili sveće i postavili flaše vode, odajući počast taocima koji su držani u nehumanim uslovima.
1. septembra 2004. militanti iz Čečenije upali su u školu br. 1 u Beslanu u Severnoj Osetiji, zahtevajući povlačenje ruskih snaga iz Čečenije. Naoružani napadači su uzeli 1.100 talaca, uključujući decu, roditelje i nastavnike koji su došli u školu da proslave početak nove školske godine.
Skoro 52 sata taoci su držani bez hrane i vode. Pregovori sa teroristima bili su napeti i neproduktivni, a napadači su odbijali da odustanu od svojih zahteva. Trećeg dana talačke krize, u školi je odjeknula serija eksplozija, koja je uvela situaciju u haos i izazvala napad ruskih specijalnih snaga. Do danas je ostalo nejasno ko je izazvao eksplozije.
Tragedija u Beslanu, uključujući i napad na školu od strane snaga bezbednosti, izazvala je veliki gnev i tugu, kao i oštre kritike ruskih vlasti. U 2017. godini, kao odgovor na zajedničku žalbu koju je podnelo 89 porodica žrtava Beslana, Evropski sud za ljudska prava (ECHR) saopštio je da ruska vlada nije reagovala na osnovu dokaza o mogućem napadu i da je upotrebila „neselektivnu silu“ koja je doprinela da taoci budu ubijeni, kao i da je imala druge propuste u vezi sa zaštitom života ruskih građana.
U odluci Evropskog suda za ljudska prava, koja je razmatrala dokaze i svedočenja prikupljene nezavisnom istragom, takođe se navodi da su ruske vlasti imale informacije o planiranom napadu i nisu uspele ne samo da ga spreče, već i da pojačaju bezbednost ili upozore javnost.
„Nažalost, nijedna tačka iz odluke Evropskog suda se ne poštuje, i to je veoma tužno“, rekla je danas na okruglom stolu o tragediji Suzana Dudijeva, koja je na čelu grupe Majke Beslana.
„Iznova i iznova se vraćamo na ta tri dana, od 1. do 3. septembra 2004, jer još uvek ima praznina, ima još pitanja... Zabrinuti smo da nije sve urađeno jer nema objektivne istrage. U strahu smo da se ovo može ponoviti. Još jednom ćemo apelovati na istražne agencije za novo pokretanje istrage o napadu na Beslan“, rekla je Dudijeva.
Predsednik Vladimir Putin, koga su porodice žrtava kritikovale u poslednjih 20 godina, posetio je Beslan 20. avgusta, prvi put posle decenije. Viđen je kako polaže cveće, kleči i krsti se na spomen groblju Grad anđela u čast stradalih. Prema državnoj novinskoj agenciji TASS, on je takođe posetio školu prvi put od masakra.
U razgovoru sa majkama žrtava u Beslanu, Putin je uporedio borbu protiv terorizma početkom 2000-ih sa današnjom invazijom Rusije na Ukrajinu.
„Rusija je pobedila teroriste na Kavkazu i pobediće neonaciste koji su činili zločine u Donbasu i Kurskom regionu“, rekao je on.
Tokom sastanka sa Putinom, grupa Majke Beslana izrazila je frustraciju što istraga o opsadi škole još uvek nije završena. Za razliku od Putinovih komentara o Ukrajini, taj deo sastanka nije prenošen na državnoj televiziji.
Prema rečima Anete Gadijeve, kopredsedavajuće grupe Majke Beslana, Putin je rekao da nije upoznat sa statusom istrage i da će zamoliti šefa Istražnog komiteta, koji istražuje velike zločine, da se uključi.
U otvorenom pismu koje je u nedelju objavila Ela Kesajeva, koja je izgubila nekoliko članova porodice u opsadi i koja je bila otvoreni kritičar zvanične istrage, pozvala je pet ruskih generala uključenih u operaciju Beslan da odgovore na mnoge optužbe.
„Vi ste iznad zakona, kao da nije bilo Beslana, a već 15 godina živite u miru i poštovanju. Recite nam ko ti je naredio da upotrebite smrtonosno oružje u školi“, navodi se u pismu.
Kurir.rs/themoscowtimes/Priredila Milica CG
NE PROPUSTITE
