Poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Mongoliji izazvala je veliku pažnju svetske javnosti, ali i bes Ukrajine, jer vlasti u Ulan Batoru nisu uhapsile ruskog predsednika po nalogu Međunarodnog krivičnog suda (MKS) koji ga tereti za ratne zločine u Ukrajini.
Mongolija je potpisnica Rimskog statuta i ranije je priznala nadležnost Međunarodnog krivičnog suda.
Putinov avion je u ponedeljak uveče sleteo u mongolsku prestonicu Ulan Bator, gde ga je dočekala počasna garda, pored koje je prošao crvenim tepihom.
Ruski lider boravi u poseti Mongoliji na poziv predsednika te zemlje Uhnagina Hurelsuha, koji je, kako podseća agencija TASS, takav predlog izneo tokom sastanka u Pekingu u jesen 2023. godine.
Ubrzo po Putinovom dolasku u Ulan Bator, portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova Georgij Tihoj osudio je odluku mongolskih vlasti da ne uhapse ruskog predsednika po nalogu MKS.
Sud sa sedištem u Hagu tereti Putina da je odgovoran za ilegalnu deportaciju dece iz Ukrajine u Rusiju tokom rata,
„Propust mongolske vlade da ispoštuje obavezan nalog MKS za hapšenje Putina je težak udarac za Međunarodni krivični sud i međunarodni sistem krivičnog pravosuđa", saopštio je portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova.
„Mongolija je dozvolila optuženom zločincu da izbegne pravdu, čime je podelila odgovornost za ratne zločine. Radićemo sa partnerima kako bi Ulan Bator snosio posledice", dodaje se
U ponedeljak je portparol Kremlja Dmitrij Peskov ponovo rekao da se Moskva ne plaši Putinovog hapšenja u Mongoliji po nalogu MKS.
„Ne postoji takav problem sa Mongolijom", rekao je Peskov, a prenosi TASS.
Mongolija nije javno odgovorila na poziv Ukrajine da uhapsi Putina.
Šta je rekao Međunarodni krivični sud?
Krajem prošle nedelje, portparol MKS-a dr Fadi El-Abdalah rekao je za BBC da države članice suda „imaju obavezu da sarađuju u skladu sa Rimskim statutom".
U sporazumu je klauzula da države članice mogu biti oslobođene obaveza ako bi njihovo izvršenje prouzrokovalo da „krše već postojeću ugovornu obavezu" prema drugoj državi ili da naruše diplomatski imunitet predstavnika ili imovine treće zemlje.
Portparol MKS je pojasnio da će slučajevi „nesaradnje" država potpisnica biti detaljno ispitani, nakon čega bi skupština, koju čine sve države potpisnice, mogla „preduzeti sve mere koje smatra potrebnim [protiv prekršilaca]".
MKS nema vlastite agencije za sprovođenje zakona.
Osumnjičene hapse zemlje članice na njihovoj teritoriji, za šta je potrebna odgovarajuća volja vlasti ovih država.
Putin prošle godine nije otišao u Južnoafričku Republiku, takođe potpisnicu Rimskog statuta, gde je pozvan na samit BRIKS-a.
Saopšteno je da je južnoafrički predsednik od njega to posebno tražio.
Putin je ređe putovao u inostranstvo otkako je počeo rat u Ukrajini, a sve zemlje koje je posetio od izdavanja naloga za hapšenje ne priznaju jurisdikciju MKS-a.
Mongolija je 2002. godine priznala nadležnost MKS.
Mongolija ima reputaciju demokratske zemlje.
Organizacija Fridom haus je klasifikuje kao slobodnu zemlju, a Rusiju ne.
Ranije su ukrajinske vlasti pozvale Mongoliju da uhapsi Putina tokom njegove posete i preda ga Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu.
Peskov je rekao da Kremlj nije zabrinut zbog posete i da su svi njeni detalji „pažljivo pripremljeni".
Zašto je Putin otišao u Mongoliju?
Putin je došao u Mongoliju kako bi prisustvovao proslavi 85. godišnjice pobede sovjetskih trupa nad Japanom 1939. godine u bici na Halkin Golu u Mongoliji.
Ruski predsednik je poslednji put posetio zemlju pre pet godina, a i tada je prisustvovao svečanostima povodom obeležavanja godišnjice bitke na Halhin Golu.
Mongolija održava prijateljske odnose sa Rusijom od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.
Ona nije osudila rusku invaziju na Ukrajinu i nije glasala za razne rezolucije o tom sukobu u Ujedinjenim nacijama.
Ova zemlja bez izlaza na more, koja se graniči i sa Kinom, oslanja se na Rusiju za gas i struju.
Rusija je godinama pregovarala o izgradnji gasovoda za prenos 50 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje iz regiona Jamala u Kinu preko Mongolije.
Projekat, poznat kao Snaga Sibira 2, deo je strategije za kompenzaciju pada prodaje gasa u Evropi, nakon što su zapadne zemlje uvele sankcije Moskvi zbog invazije na Ukrajinu.
(Kurir.rs/BBC na srpskom/Preneo: N. V.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
