Mišel Barnije, bivši francuski EU komesar i glavni pregovarač za Bregzit, ima ozbiljne šanse da postane novi premijer, skoro puna dva meseca nakon vanarednih izbora u toj zemlji.
To je objavila francuska BFMTV koja se poziva na svoje izvore iz stranke desnog centra Republikanci koja učestvuje u pregovorima o mandataru sa predsednikom Emanuelom Makronom.
Navodi se da Makron još nije doneo definitivnu odluku i da Jelisejska palata čeka sa zvaničnom objavom, nakon što su se prethodnih dana pominjala imena potencijalnih mandatara, pre svega nekadašnjeg socijalističkog premijera Bernara Kazneva i Gzavijea Bertrana, bivšeg člana Republikanaca i predsednika najsevernijeg regiona Francuske.
Makron sada ispituje opciju Barnijea kao novog predsednika vlade.
Iz krugova bliskih Loranu Vokijeu, šefu poslaničke grupe Republikanaca u francuskoj Nacionalnoj skupštini, za BFMTV je poručeno da je Barnije "ličnost koju Vokije veoma ceni".
- Ali, on (Vokije) se drži toga da je imenovanje premijera u isključivoj nadležnosti predsednika (Makrona) - kazao je izvor francuske televizije.
Iz okruženja Barnijea nisu želeli da komentaripu ove informacije za BFMTV, ali je ona saznala da je nekadašnjeg evropskog komesara u julu ove godine primio Makronov bliski saradnik Aleksis Koler kako bi Barnijeu izneo mogućnost da postane premijer.
Navodi se da su poslednjih dana o tome vođeni i novi razgovori sa Jelisejskom palatom.
Podseća se da je Barnije pre angažmana u Briselu bio poslanik francuskog parlamenta gde je prvi put izabran 1978, a bio je i ministar u vladama premjera Eduara Baladira, Alena Žipea, Žan-Pjera Rafarena i Fransoa Fijona.
Za poslanika Evropskog parlamenta izabran je 2009.
Mond piše da je Makron franucusku ultradesničarsku stranku Nacionalno okupljanje stavio u poziciju da ona odluči ko će biti novi premijer, iako ona sama neće dati predsednika vlade.
Razlog za to je što partija u kojoj glavnu ulogu i dalje ima Marin le Pen, iako je zvanični predsednik mladi Žordan Bardela, ima veliku političku težinu u očima predsednika države, pošto Nacionalno okupljanje pored svojih 126 poslanika uz sebe ima i 16 poslanika koje predvodi Erik Sjoti, bivši lider Republikanaca.
Makron želi da osigura stabilnost buduće vlade i smatra da to nije moguće bez dozvole Le Pen.
Navodi se da je poslednjih dana njen telefon stalno zvonio pošto je Makron želeo da čuje mišljenje ultradesničarske liderke o kandidatima za premijera.
Makron je Le Pen pitao šta misli o Betranu i ona mu je odgovorila da ne misli ništa dobro, a Mond navodi da između nje i tog političara postoji velika mržnja, što je ona i stavila do znanja šefu države.
Sada se čeka da se vidi da li će ćerka Žan-Mari le Pena, osnivača Nacionalnog fronta kojem je ona promenila ime i učinila stranku manje ekstremnom, biti naklonjenija prema Makronovom predlogu da Barnije predvodi novu francusku vladu.
(Kurir.rs/BFMTV/Le Monde/Preveo i priredio: N. V.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
