POBUNA PROTIV MAKRONA I BARNIJEA Stotine hiljada Francuza na ulicama, besni što premijer dolazi iz stranke koja je tek 5. po snazi
Odluka francuskog premijera Emanuela Makrona da imenuje konzervativca Mišela Barnijea za novog premijera izazvala je bes mnogih Francuza koji su juče zbog toga izašli na ulice.
Dojče vele prenosi da je uz poziv na proteste stigla i najava štrajkova u Francuskoj.
Navodi se da su u toj zemlji na stotine hiljada ljudi izašle na ulice da protestuju protiv imenovanja Barnijea za premijera. Bes demonstranata je bio otvoreno usmeren i protiv Makrona, uz sve glasnije zahteve za njegovom ostavkom. Demonstranti ga optužuju da ne poštuje rezultate parlamentarnih izbora.
U Parizu, ali i u mnogim drugim gradovima poput Nanta, Nice ili Marselja, ljudi su protestovali na ulicama. Organizatori navode da je oko 300.000 ljudi demonstriralo širom Francuske, od toga 160.000 u Parizu. Policija, međutim, tvrdi da je u Parizu bilo 26.000 demonstranata.
Prema anketi koju je u petak objavio institut Elabe, nakon odluke Makrona da imenuje Barnijea na čelo vlade, 74 procenta Francuza se izjasnilo da smatra da predsednik Francuske time ne poštuje rezultate izbora održanih pre oko dva meseca.
Podseća se da je nakon jačanja desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN) na izborima za Evropski parlament, Makron raspisao nove izbore, a njegova sopstvena stranka Renesansa izgubila je većinu u parlamentu.
Najveći broj mandata ima Novi narodni front (NNF). Međutim, Makron je odbio da im poveri formiranje vlade, jer druge partije ne žele da sarađuju sa tom levom koalicijom.
Barnijeova desno-centristička stranka Republikanci, sa manje od 50 poslanika predstavlja tek je peta po snazi u parlamentu.
Nakon imenovanja 73-godišnjeg Barnijea, koji je bio glavni pregovarač EU za Bregzit, sindikati, studentske organizacije i pre svega levo orijentisane partije pozvale su na masovne demonstracije. Francuskoj preti talas štrajkova 1. oktobra, što je najavljeno već uz pozive na subotnje proteste.
Francuski ustav daje predsedniku pravo da imenuje premijera po svom izboru. Međutim, ta osoba mora biti u stanju da opstane i posle glasanja opozicije o nepoverenju. Levica (NNF) i desnica (RN) zajedno imaju većinu i, u slučaju saradnje, mogli bi da smene premijera.
Oba bloka su oštro kritikovala nekoliko Makronovih nepopularnih reformi, posebno povećanje starosne granice za penzionisanje sa 62 na 64 godine. Barnije je najavio da će podržati tu reformu.
RN se u ovoj situaciji pojavljuje kao odlučujući faktor, jer je partija obećala da se pod određenim uslovima neće pridružiti glasanju o nepoverenju Barnijeu.
Lider RN Žordan Bardela izjavio je za televiziju BFM da je Barnije premijer pod prismotrom.
- Bez nas nema ničega - poručio je Bardela, u čijoj stranci najvažniju ulogu i dalje ima bivša predsednica Marin le Pen.
Barnije je u prvom intervjuu nakon imenovanja izjavio da želi da ujedini podeljeni parlament, kao i da zauzme oštriji kurs u politici imigracije.
Sa svojih 73 godine, Barnije je najstariji premijer u istoriji Pete Francuske Republike i naslednik liberalnog Gabrijela Atala, koji je sa 34 godine bio najmlađi na toj funkciji.
(Kurir.rs/Dojče vele/Preneo: N. V.)
Bonus video:
"Kola su im smeće, radnici lenji, a komšije bučne!" Ruski jutjuber došao u Srbiju a Rusi koji ovde žive odmah ovako opleli po nama