NAVRŠAVAJU SE 23 GODINE OD UDARA AL KAIDE NA NJUJORK: Đokić: Donald Tramp je direktna posledica terorističkih napada na Njujork!

Danas se navršavaju 23 godine od terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001. godine. I kao malo koji događaj u modernoj eri, ovi napadi su obeležili jedan period istorije, uticali na živote građana širom sveta, u političkom smislu na neki način označili i početak 21. veka, a gotovo da nema osobe širom planete koja ne može da se seti gde se tog dana nalazila i kakva osećanja su ti napadi izazvali.

- Uprkos raznim teoretičarima zavera oko napada 11. septembra, a teorija je bilo možda i previše, činjenice nedvosmislene. Tog jutra 19 operativaca terorističke organizacije Al Kaida su otela četiri aviona koji su trebali da lete sa istočne obale SAD za Kaliforniju. Izabrani su ti letovi jer su to najduži letovi u unutrašnjem saobraćaju SAD, te su bili puni goriva i teroristi su se nadali da će time njihov učinak biti maksimalan na metama koje su odabrali. Dva aviona su se zabila u kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, jedan od simbola ovog grada, a vatrena stihija izazvana eksplozijom omekšala je čeličnu konstrukciju, te su se zgrade pod velikim pritiskom urušile. Treći avion je pogodio zgradu Pentagona u Virdžiniji, dok su putnici četvrtog aviona, koji su saznali šta se dešava, napali teroriste koji su već oteli avion i u borbi s njima letelica se srušila u poljima Pensilvanije, umesto da pogodi američki Kapitol ili Belu kuću. U ovoj tragediji 2.977 osoba je poginulo, što je učinilo najsmrtonosnijim terorističkim napadom u istoriji - podseća Đokić.

Razdelnica u istoriji

Ubrzo je tadašnji američki predsednik Džordž Buš Mlađi proglasio Rat protiv terora i započeo dva sukoba. Jedan u Avganistanu protiv Al Kaide, a drugi u Iraku, protiv Sadama Huseina, pod, kako se kasnije potvrdilo, izmišljenim optužbama da irački diktator poseduje oružje za masovno uništenje.

- Al Kaida je u kasnijim godinama temeljno uništena, gotovo sve njene vođe i operativci su ili ubijeni ili završili u zatvoru u Gvantanamu, a sam vođa Osama bin Laden ubijen je 2011. u Pakistanu. Ratovi u Avganistanu i Iraku, koji su bili direktna posledica napada od 11. septembra, postali su i jedna vrsta razdelnice u istoriji. Povlačenjem američke vojske prvo iz Iraka, a pogotovo iz Avganistana, završeno je doba "liberalnog idealizma", perioda koji u istoriji vremenski obuhvata događaje od pada Berlinskog zida i sloma Sovjetskog saveza, do završetka Rata protiv terora. To je period kada su prvenstveno SAD želele da ideale demokratije, sloboda, ljudskih prava rašire svetom, pa ako treba i oružjem u Avganistanu i Iraku, kako bi ta zaostala, diktatorska društva, u kojima su ljudska prava, pogotovo žena u Avganistanu gažena na način kako to nije viđeno od Srednjeg veka, uspeli koliko-toliko da oslobode straha i demokratizuju - ističe sagovornik Kurira.

Đokić dodaje da se posle osam hiljada milijardi dolara potrošenih u ovim ratovima, miliona žrtava, delom zbog američkih invazija, a još više u seriji građanskih ratova na Bliskom istoku i Severnoj Africi, i definitivno odustalo od širenja slobodarskih, liberalnih vrednosti na ovaj način i toje, ističe Đokić, jedno od najvećih zaveštanja Rata protiv terora, odnosno posledica napada od 11. septembra! Okončano je doba da se utiče na druge zemlje, rečima ili oružjem, da prihvate ljudska prava i slobode, demokratiju, slobodu medija, kao nešto što je neotuđivo pravo svakog stanovnika zemlje. Sada se svet zatvara u svoje regionalne blokove, zidovi se grade svuda po planeti, a budućnost sveta, u svetlu rata u Ukrajini koji je povela Rusija, te vrlo napete situacije između Kine i Tajvana je neizvesna.

SAD se okreću sebi

- Možda i najveća zaostavština napada 11. septembra i ratova koji su usledili jeste američki povratak u izolacionizam. Donald Tramp je direktna posledica ovih napada. Njegov slogan "Učinimo Ameriku ponovo velikom" i "Amerika prvo" je upravo posledica dva rata koje su SAD vodile i nezadovoljstvo američke javnosti ogromnom količinom novca, ljudskih žrtava do kojih su doveli ovi ratovi, pogotovo nepopularni u Iraku, gde američka javnost nikada nije do kraja razumela zašto američki vojnici idu na drugi kraj sveta da se bore. To je inače uobičajena stvar u američkoj politici. Uvek posle ratova koje vodi, kreće period zatvaranja u sebe. Stalno se u američkoj politici smenjuju intervencionizam i izolacionizam. Posle Prvog svetskog rata SAD su ušle u izolacionizam, pa čak nisu ni ratifikovali Versajski mirovni ugovor, niti ušle u Društvo naroda, organizaciju koju su oni stvorili, jer nisu želeli da se bave svetskim pitanjima. Tako je bilo i posle Vijetnamskog rata, tako je i posle ratova u Iraku i Avganistanu. Amerika se okreće sama sebi, uči iz grešaka i prošlih događaja, želi da ignoriše svet. Međutim, ako nas je istorija nešto naučila o SAD, to je da taj period traje deceniju, možda dve, a onda se SAD opet vraćaju na svetsku scenu u želji da budu predvodnik slobodnog sveta. A da li će tako biti i sada, pitanje je na koje ćemo odgovor vrlo brzo dobiti - zaključuje Branimir Đokić.

Kurir.rs

Bonus video: